Obaveštajni izvori, koji su u ranim jutarnjim satima u petak izveštavali novinare, izneli su šta oni veruju da je plan ruske borbe - počevši od kolona tenkova i trupa koje ulaze u grad sa severa i istoka.
Cilj bi bio opkoliti Kijev, opsedati ga, a zatim zauzeti jedan od dva netaknuta aerodroma - Sikorski ili Borispilsiju - koji se nalaze blizu centra grada i na njegovoj istočnoj periferiji.
Kada aerodromi budu obezbeđeni, snage od 10.000 ruskih padobranaca će biti ubačene u vojne transportne avione Iljušin Il-76 uz podršku aviona Berijev A-50 koji će pružati komunikacijsku podršku.
Padobranci bi tada imali zadatak da predvode napad na sam grad, sa ciljem da lociraju i zarobe predsednika Volodimira Zelenskog, njegove ministre i parlamentarce i primoraju ih da potpišu mirovni sporazum. Sporazum bi vratio kontrolu nad zemljom Rusiji ili marionetskom režimu koji podržava Moskva.
Takav napad bi mogao biti u kombinaciji sa napadom sa juga i istoka – Krima i Donbasa – da bi se jedinice ukrajinske vojske koje se tamo bore zadržale prikovane, sprečavajući ih da ojačaju prestonicu.
Sabotažni napadi na elektroenergetsku mrežu u Kijevu, zajedno sa misijama bombardovanja, takođe bi mogli da se iskoriste da poseju paniku i nateraju ljude da pobegnu – zakrče puteve i otežavaju kretanje snagama koje su već u gradu.
Američki obaveštajni izvori preneli su plan američkom piscu Majklu Vajsu, dok je nekoliko ukrajinskih izvora takođe obavestilo novinare u zemlji o planu u petak ujutro.
Smatra se da je Rusija pokušala da izvede plan prvog dana borbi, kada je oko 20 helikoptera sletelo tim trupa na aerodrom Antonov - oko 40 kilometara od centra grada.
Posle žestokog dana borbi napred-nazad, trupe ukrajinske nacionalne garde saopštile su da su ponovo zauzele aerodrom u četvrtak kasno uveče. Pista je sada namerno uništena, čime je aerodrom postao neupotrebljiv.
Činilo se da je u petak u toku drugi pokušaj sprovođenja plana u delo, a ruski tenkovi su ušli u okršaj 30 kilometara severno od grada u ranim satima.
Nakon toga usledili su izveštaji o ulasku ruskih trupa u severozapadna predgrađa, pre nego što su prikazane jedinice Nacionalne garde kako se razmeštaju sa puškama na ulice – uz eksplozije i pucnjavu koja se čula ubrzo potom.
Zatim su počeli da se pojavljuju izveštaji o nestancima struje u određenim delovima prestonice, uz borbe na putu koji vodi ka aerodromu Sikorski.
Druga kolona ruskog oklopa je napredovala na grad sa istoka, ali je zadržana nakon što je naišla na jak otpor oko grada Černihova. Sada se smatra da su se snage preusmerile oko grada tako što su zauzele Konotop, obezbeđujući im drugi put do prestonice.
„Najteži dan će biti danas. Plan neprijatelja je da se tenkovskim kolonama probije sa strane Ivankiva i Černigova do Kijeva“, rekao je savetnik Ministarstva unutrašnjih poslova Anton Geraščenko u Telegramu.
Dok se ruska omča stezala oko Kijeva, predsednik Džo Bajden i saveznici iz NATO-a nastojali su da uvere zemlje članice na istočnom krilu alijanse da im je bezbednost zagarantovana pošto se ruska invazija velikih razmera na Ukrajinu približava prestonici Kijevu.
Pošto je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski apelovao za pomoć članica NATO-a, od ruskog suseda Estonije na severu dole oko zapada Ukrajine pogođene sukobom, do Bugarske na obali Crnog mora, pokrenule su hitne konsultacije o svojoj bezbednosti. Jedino se Mađarska uzdržala.
Lideri, koji se sastaju putem video-konferencije, planiraju da sagledaju vojnu snagu NATO-a. Najveća svetska bezbednosna organizacija ranije je imala oko 5.000 vojnika stacioniranih u baltičkim zemljama - Estoniji, Letoniji i Litvaniji - i Poljskoj, ali je značajno pojačala svoju odbranu u poslednja tri meseca.
„Ne budite zabune, mi ćemo braniti svakog saveznika od bilo kakvog napada na svaki pedalj teritorije NATO-a“, rekao je novinarima u četvrtak generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji će predsedavati samitom. „Napad na jednog saveznika će izazvati odgovor cele alijanse.“
Neke od 30 zemalja članica NATO-a isporučuju oružje, municiju i drugu opremu Ukrajini, ali NATO kao organizacija nije. Neće pokrenuti nikakvu vojnu akciju u znak podrške Ukrajini, koja je blizak partner, ali nema izgleda da se pridruži.
Baltičke članice su, međutim, rekle da bi Zapad trebalo „hitno da obezbedi ukrajinskom narodu oružje, municiju i bilo koju drugu vrstu vojne podrške za odbranu, kao i ekonomsku, finansijsku i političku pomoć i podršku, humanitarnu pomoć“.
NATO je počeo da pojačava svoju odbranu u severoistočnoj Evropi nakon što je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. Nedavno su neke članice takođe poslale trupe i brodove do regiona Crnog mora, u blizini saveznika Bugarske, Rumunije i Turske.
Kratkoročno, NATO je aktivirao sistem planiranja u vanrednim situacijama kako bi omogućio komandantima da brže pomeraju snage. Pentagon je u četvrtak saopštio da šalje 7.000 vojnika u Evropu pored 5.000 nedavno raspoređenog osoblja.
NATO nadzorni avioni počeli su da patroliraju unutar savezničke teritorije. Avioni bi mogli da posmatraju kretanje ruskih borbenih aviona i transporta unutar Ukrajine, kao što su nadgledali avione u Siriji iz vazdušnog prostora Turske.
Lideri će verovatno u petak razmotriti da li da aktiviraju Snage za reagovanje NATO-a, koje mogu brojati do 40.000 vojnika. Kopnena brigada koja se brzo raspoređuje i koja je deo NRF – sastavljena od 5.000 vojnika i kojom upravlja Francuska zajedno sa Nemačkom, Poljskom, Portugalom i Španijom – već je u pojačanoj pripravnosti.
U Litvaniji je u četvrtak proglašeno vanredno stanje nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio vojnicima da uđu u Ukrajinu. Litvanija se graniči sa ruskom Kalinjingradskom regijom na jugozapadu, Belorusijom na istoku, Letonijom na severu i Poljskom na jugu.
Ovaj potez baltičke zemlje omogućava fleksibilniju upotrebu sredstava državnih rezervi i povećanu zaštitu granica, dajući graničnim stražama veća ovlašćenja da zaustavljaju i pretresaju pojedince i vozila u pograničnim oblastima.
„Ne možemo se opustiti da budemo klub za diskusije“, rekao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda tokom noći na vanrednom samitu lidera Evropske unije održanom da bi se nametnula „visoka cena“ Rusiji kroz sankcije. "Moramo da preduzmemo akciju."
Kurir.rs/Daily mail
NE PROPUSTITE
