Zemlje koje su se godinama odupirale primanju izbeglica iz ratova u Siriji, Iraku i Avganistanu sada otvaraju svoja vrata Ukrajincima dok ruske snage izvode vojni napad širom zemlje. Prema procenama Ujedinjenih nacija, možda je 100.000 Ukrajinaca već napustilo svoje domove, a najmanje polovina njih se nagurala u vozove, zakrčila autoputeve ili pešice prešla granice svoje zemlje u, kako upozoravaju zvaničnici, moglo bi da postane sledeća svetska izbeglička kriza.
Zvaničnici Ujedinjenih nacija i američkih zvaničnika opisali su svoj zajednički diplomatski pritisak da susedi Ukrajine i druge evropske nacije odgovore na izlivu potreba. Predsednik Bajden je „sigurno spreman“ da prihvati izbeglice iz Ukrajine, izjavila je u četvrtak Džen Psaki, sekretar za štampu Bele kuće, ali je napomenula da bi većina njih verovatno odlučila da ostane u Evropi kako bi se lakše vratila kući kada borbe su završene.
„Od srca hvala vladama i ljudima zemalja koje drže svoje granice otvorene i pozdravljaju izbeglice“, rekao je Filipo Grandi, šef agencije UN za izbeglice. On je upozorio da se „mnogo više“ Ukrajinaca kreće ka granicama.
To znači da će hiljade završiti u zemljama predvođenim nacionalističkim vladama koje su u prošlim krizama oklevale da dočekuju izbeglice ili su ih čak blokirale.
U Poljskoj su vladini zvaničnici uz pomoć američkih vojnika i diplomata postavili centre za prijem Ukrajinaca. „Svako ko beži od bombi, od ruskih pušaka, može da računa na podršku poljske države“, rekao je poljski ministar unutrašnjih poslova Mariuš Kaminski novinarima u četvrtak. Njegova vlada troši stotine miliona dolara na granični zid, projekat koji je započeo nakon što su izbeglice i migranti sa Bliskog istoka pokušali da stignu u zemlju prošle godine, ali su završili u susednoj Belorusiji.
Vojska u Mađarskoj propušta Ukrajince kroz delove granice koji su bili zatvoreni. Mađarski tvrdolinijaški premijer Viktor Orban ranije je nazivao izbeglice pretnjom za svoju zemlju, a njegova vlada je optužena da ih drži u kavezima i izgladnjuje.
Dalje na zapadu, austrijski kancelar Karl Nehamer rekao je da ćemo „naravno da ćemo primiti izbeglice ako bude potrebno“ u svetlu krize u Ukrajini. Još prošle jeseni, kada je bio ministar unutrašnjih poslova, Nehamer je pokušao da blokira neke Avganistance koji traže utočište nakon što su talibani zbacili vladu u Kabulu. „U Ukrajini je drugačije nego u zemljama poput Avganistana“, rekao je on tokom intervjua na nacionalnom TV programu. „Govorimo o pomoći komšijama.“
Nehamer je takođe rekao da se očekuje da će broj Ukrajinaca koji traže pomoć biti relativno mali. Najmanje 1,3 miliona ljudi — uglavnom iz Sirije, Iraka i Avganistana — zatražilo je azil u Evropi 2015. godine tokom onoga što se smatralo najgorom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata, povećavajući nacionalne budžete i stvarajući reakciju političkog nativizma u zemljama širom sveta. kontinent.
Neke procene predviđaju da će najmanje milion izbeglica pobeći iz Ukrajine zbog ruske invazije. Linda Tomas-Grinfild, američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama, rekla je u četvrtak da bi borbe mogle da iskorene čak pet miliona ljudi, „izvodeći pritisak na susede Ukrajine“.
Diplomate i eksperti su rekli da evropske države koje su spremne da prihvate Ukrajince možda pokušavaju, delimično, da istaknu rusku agresiju na civile nudeći humanitarni odgovor. „Ako razmišljate o izazivanju izbegličke krize kao o jednom od Putinovih oruđa za destabilizaciju Zapada, onda je miran, efikasan, uredan odgovor zaista dobar ukor na to“, rekla je Serena Parek, profesorka na Severoistočnom univerzitetu u Bostonu i direktorka. svog programa politike, filozofije i ekonomije.
„S druge strane“, rekla je Parek, koja je dosta pisala o izbeglicama, „teško je ne videti da su Ukrajinci belci, uglavnom hrišćani i Evropljani. I tako, u izvesnom smislu, ksenofobija koja se zaista pojavila u poslednjih 10 godina, posebno posle 2015, nije u igri u ovoj krizi na način na koji je bila za izbeglice koje dolaze sa Bliskog istoka i iz Afrike.
Bajdenova administracija se takođe suočava sa pozivima da primi ukrajinske izbeglice, slično kao što je dala boravak ili uslovnu humanitarnu slobodu za više od 75.000 Avganistanaca kada su talibani preuzeli vlast u avgustu.
Malo je verovatno, barem u ovom trenutku, da bi Sjedinjene Države ponudile humanitarni program uslovnog otpusta za Ukrajince koji je iznad onoga što je trenutno dozvoljeno za ukupan broj prihvata izbeglica za tekuću fiskalnu godinu. Taj broj je ove godine ograničen na 125.000 — uključujući 10.000 izbeglica iz Evrope i Centralne Azije. Smernice si po strani još 10.000 mesta za izbeglice iz bilo kog dela sveta, kako to zahtevaju regionalni hitni slučajevi.
Psaki nije komentarisala na pitanje novinara da li će administracija ponuditi privremenu zaštitu boravka, program poznat kao TPS, ukrajinskim studentima, radnicima i drugima koji su u Sjedinjenim Državama kako bi osigurala da neće biti deportovani kada im istekne zakonske vize .
Šta je u osnovi ove invazije? Rusija smatra Ukrajinu unutar svoje prirodne sfere uticaja i postala je uznemirena bliskošću Ukrajine sa Zapadom i perspektivom da se zemlja pridruži NATO-u ili Evropskoj uniji. Iako Ukrajina nije deo nijednog, ona dobija finansijsku i vojnu pomoć od Sjedinjenih Država i Evrope.
Da li ove tenzije tek sada počinju? Antagonizam između dve nacije tinja od 2014. godine, kada je ruska vojska prešla na teritoriju Ukrajine, nakon što je pobuna u Ukrajini zamenila njihovog predsednika naklonjenog Rusiji prozapadnom vladom. Tada je Rusija anektirala Krim i inspirisala separatistički pokret na istoku. O prekidu vatre je dogovoreno 2015. godine, ali borbe su nastavljene.
Kako se odvijala ova invazija? Nakon što je mesecima gomilao vojno prisustvo u blizini ukrajinske granice, 21. februara, predsednik Rusije Vladimir V. Putin potpisao je ukaze o priznavanju dva proruska otcepljena regiona u istočnoj Ukrajini. On je 23. februara proglasio početak „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini. Od tada se odigralo nekoliko napada na gradove širom zemlje.
Šta je Putin rekao o napadima? Putin je rekao da je delovao nakon što je dobio molbu za pomoć od lidera separatističkih teritorija Donjecka i Luganska koje podržava Rusija, navodeći lažnu optužbu da su ukrajinske snage tamo sprovodile etničko čišćenje i tvrdeći da je sama ideja ukrajinske državnost je bila fikcija.
Kako je Ukrajina odgovorila? Ukrajina je 23. februara proglasila 30-dnevno vanredno stanje pošto su sajber napadi srušili vladine institucije. Nakon početka napada, Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, proglasio je vanredno stanje. Ministar spoljnih poslova nazvao je napade „invazijom punog obima“ i pozvao svet da „zaustavi Putina“.
Kako je reagovao ostatak sveta? Sjedinjene Države, Evropska unija i drugi osudili su rusku agresiju i počeli da izdaju ekonomske sankcije Rusiji. Nemačka je 23. februara saopštila da će obustaviti sertifikaciju gasovoda koji je povezuje sa Rusijom. Kina je odbila da napad nazove „invazijom“, ali je pozvala na dijalog.
Kako bi to moglo da utiče na ekonomiju? Rusija kontroliše ogromne globalne resurse — prirodni gas, naftu, pšenicu, paladijum i nikl posebno — tako da bi sukob mogao imati dalekosežne posledice, izazivajući skokove cena energije i hrane i zastrašujući investitore. Globalne banke se takođe pripremaju za efekte sankcija.
„Rat u Ukrajini je upravo ona vrsta krize T.P.S. stvorena je za — da omogući ljudima da žive i rade u Sjedinjenim Državama kada nisu u mogućnosti da se bezbedno vrate kući“, rekao je u četvrtak uveče senator Bob Menendez, demokrata Nju Džersija i predsednik Komiteta za spoljne poslove.
Gospođa Psaki je rekla da su Sjedinjene Države poslale humanitarnu pomoć Ukrajini u iznosu od 52 miliona dolara tokom prošle godine kako bi pomogle ljudima, uglavnom u istočnom regionu Donbasa, gde je sadašnji rat počeo kao spori sukob između ukrajinske vojske i Rusije. podržavao separatiste 2014. Skoro 1,5 miliona ljudi je proterano da napusti svoje domove zbog borbi čak i pre invazije prošle nedelje.
Pored toga, američka agencija za međunarodni razvoj poslala je tim stručnjaka za katastrofe u Poljsku prošle nedelje da proceni potražnju za pomoći u regionu — uključujući vodu, hranu, sklonište, lekove i druge zalihe — i da koordiniše njenu isporuku. Nekoliko sati nakon što je invazija počela, Ujedinjene nacije su saopštile da će preusmeriti 20 miliona dolara hitnih sredstava za humanitarnu pomoć Ukrajincima, uglavnom u regionu Donbasa.
Evropski diplomata koji pomno prati priliv izbeglica iz Ukrajine rekao je da bi susedne nacije takođe mogle osetiti privlačnost istorije u prihvatanju ljudi u opasnosti kao direktne posledice ruskih agresija. Sovjetsko gušenje mađarskog ustanka 1956. godine, na primer, dovelo je do 200.000 izbeglica, od kojih je većina pobegla u Austriju pre nego što su nastanjene u desetinama zemalja širom Evrope. Između 80.000 i 100.000 ljudi — a možda čak i više od toga — napustilo je tadašnju Čehoslovačku da bi izbeglo sovjetsku invaziju 1968. koja je pokrenuta da bi se ućutkali prodemokratski protesti Praškog proleća.
U oba slučaja, Sjedinjene Države su poslale pomoć kako bi pomogle evropskim zemljama da nastanjuju izbeglice i, u mađarskoj krizi, „za nekoliko meseci više nije bilo izbeglica — nađen im je stalni dom“, rekla je gospođa Parek.
To je u velikoj meri rezultat rada Sjedinjenih Država sa evropskim državama na preseljavanju Mađara, rekla je ona, pozivajućinapor „izuzetak, istorijski“.
„Bila je slična stvar — ljudi koji beže od našeg ruskog neprijatelja — koja nas je motivisala“, rekla je ona.
Kurir.rs/NYT
NE PROPUSTITE
Bonus video:
