Vladimir Putin je svojim upadom u Donjeck i Lugansk prekršio međunarodno pravo i uništio najbolji pregovarački put, sporazum iz Minska. To je jasno. Ono što je takođe jasno jeste zašto je to uradio, piše bivši dopisnik Gardijana iz Moskve Džonatan Stil u svojoj analizi rata u Ukrajini.
Sve veći broj političara i medijskih analitičara tvrdi da je Putin možda mentalno nestabilan ili da je izolovan i okružen poslušnicima koji ga ne upozoravaju na opasnosti koje mu predstoje. Mnogi komentatori kažu da on pokušava da obnovi Sovjetski Savez ili ponovo stvori rusku sferu uticaja na granicama svoje zemlje, i da je upad u istočnu Ukrajinu prvi korak ka sveopštem napadu na Kijev, rušenju vlade i pomeranju ka baltičkim državama. Nijedna od ovih tvrdnji nije nužno tačna.
Ruski predsednik je racionalan čovek sa sopstvenom analizom novije evropske istorije. Ono što je fascinantno je što ovaj bivši komunista krivi Lenjina za davanje prevelikog prostora lokalnom nacionalizmu u sastavljanju sovjetskog ustava. Isto tako je veoma kritičan na način na koji su nacionalne elite uništile Sovjetski Savez u njegovim poslednjim godinama.
Da li on to želi da vrati sat unazad? Ljudi često citiraju njegovu izjavu "raspad Sovjetskog Saveza je bila najveća geopolitička katastrofa veka“. Ali vredi istaći da je to kasnije proširio, rekavši: "Onaj ko ne žali zbog prolaska Sovjetskog Saveza nema srca. Ko želi da se to obnovi, nema pameti”.
Od ključne je važnosti da oni koji žele da okončaju ili ublaže ovu krizu prvo razumeju njegov način razmišljanja. Ono što se dogodilo prošle nedelje je da je Putin izgubio živce i strpljenje. On je besan na ukrajinsku vladu. On smatra da su više puta odbacili sporazume iz Minska, koji bi ukrajinskim pokrajinama Donjeck i Lugansk dali značajnu autonomiju. Ljut je na Francusku i Nemačku, supotpisnice, i na Sjedinjene Države, jer nisu izvršile pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da ih sprovede. Podjednako je ljut na Amerikance što nisu uzeli u obzir zabrinutost Rusije za bezbednost u vezi sa širenjem NATO-a i raspoređivanjem ofanzivnih projektila blizu ruskih granica.
Onima koji kažu da NATO ima pravo da pozove bilo koju državu da se pridruži, Putin tvrdi da je politika "otvorenih vrata“ uslovljena drugim principom, koji su države NATO-a prihvatile: naime da jačanje bezbednosti jedne države ne bi trebalo da bude na štetu bezbednosti drugih država (kao što je Rusija).
Barak Obama je 2010. godine stavio svoj potpis na princip na samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Deklaracija samita uključuje divnu idealističku ambiciju: "Ponovo se obavezujemo na viziju slobodne, demokratske, zajedničke i nedeljive evroatlantske i evroazijske bezbednosne zajednice koja se proteže od Vankuvera do Vladivostoka“.
Ovo odražava molbu Mihaila Gorbačova, kada je okončana hladnoratovna podela Evrope, da Rusija i druge evropske države žive zajedno u "zajedničkom evropskom domu“. Sada patimo u senci osujećenja tog sna, naveo je Stil.
Za Putina, Obamina potpisivanje izjave OEBS-a je dokaz licemerja koje seže do ranijih američkih predsednika, koji su pokazali nepoštenje politike "otvorenih vrata“ NATO-a odbacivanjem Rusije.
U svom govoru, ruski lider je rekao da je pitao Bila Klintona o mogućnosti članstva, ali je bio odbačen argumentom da je Rusija prevelika.
Godine 2000, tokom prvih nedelja na mestu predsednika, Putina je Dejvid Frost na BBCu pitao da li je moguće da bi Rusija mogla da se pridruži NATO-u. On je odgovorio: "Ne bih isključio takvu mogućnost, ako i kada se stavovi Rusije uzmu u obzir kao stavovi ravnopravnog partnera".
Džordž Robertson, bivši generalni sekretar NATO-a, nedavno se prisetio susreta sa Putinom tokom svog boravka u NATO-u: "Putin je rekao: 'Kada ćete nas pozvati da se pridružimo NATO-u?' A [Robertson] je rekao: 'Pa, mi ne pozivamo ljudi da se pridruže NATO-u, oni se prijavljuju za pridruživanje NATO-u.”
Izvan alijanse, Putin je video da se ona neprestano širi. On kaže da ne traži oživljeni Sovjetski Savez, već tampon zonu koja bi bila, kako je rekao u dugom eseju prošle godine, "ne protiv Rusije“. Džon Kenedi je želeo sličan sanitarni kordon kada je Hruščov pokušao da postavi nuklearne projektile na Kubu 1962.
Putin je u utorak predložio da Ukrajina treba da se vrati strategiji neutralnosti koja je bila u ukrajinskom ustavu do "puča“ koji je srušio Janukovičevu vladu 2014. godine, i doveo proameričke nacionaliste na vlast. Na kraju krajeva, većina ukrajinskih poslanika tada je verovala da će krhko jedinstvo zemlje biti bezbednije ako ga ne povlače i guraju rivalski pritisci Moskve i zapada.
"Stav NATO-a o članstvu Ukrajine bio je ono što je izazvalo rusko preuzimanje Krima 2014. Putin se plašio da će luka Sevastopolj, dom ruske crnomorske flote, uskoro pripasti Amerikancima. Zapadni narativ vidi Krim kao prvu upotrebu sile za promenu teritorijalnih granica u Evropi od Drugog svetskog rata. Putin ovo vidi kao selektivnu amneziju, zaboravljajući da je NATO bombardovao Srbiju 1999. da bi odvojio Kosovo i učinilo ga nezavisnom državom", piše Stil.
Uveren da NATO nikada neće odbiti članstvo Ukrajine, Putin je sada preduzeo sopstvene korake da to blokira. Invazijom na Donjeck i Lugansk, stvorio je "zamrznuti konflikt“, znajući da alijansa ne može da primi zemlje koje ne kontrolišu sve svoje granice.
Zamrznuti sukobi već osakaćuju Gruziju i Moldaviju, koje su takođe podeljene proruskim državama. Sada se listi pridružuje i Ukrajina. Spekuliše se šta će se dalje desiti, ali sa njegove tačke gledišta, zapravo nije potrebno slati trupe dalje u zemlju. Već je uzeo šta mu treba, zaključio je Stil.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
