Glavni grad je simbol važan kako za branioce tako i za napadače. I zato je interes Ukrajine, Rusije i međunarodne javnosti usmeren na udare na Kijev, koji se i dalje uspešno brani.. Harkov je privukao interesovanje jer su Rusi tu nekoliko puta gubili bitku.
U međuvremenu su u toku vojne operacije na obali Crnog mora koje predstavljaju izuzetnu pretnju na duži rok. Više kao kuriozitet objavljena je vest da je beloruski diktator Aleksandar Lukašenko dozvolio da se zabeleži mapa na kojoj su ucrtani pravci ruskog napada, uključujući i napad na Moldaviju, bivšu sovjetsku republiku. U kome se nalazi Pridnjestrovlje, deo koji se pobunio protiv vlasti u glavnom gradu Kišinjevu i koji je ostao pod ruskom kontrolom od 1992. godine.
U sredu ujutro objavljena je informacija da su ruske snage zauzele Herson, grad na reci Dnjepar severno od Krima. Istovremeno, Rusija vrši intenzivan pritisak na luku Mariupolj, takođe na jugu zemlje, i tvrdi da ju je opkolila. Gradonačelnik je rekao da je Mariupolj bio pod teškim granatiranjem od utorka uveče i da nije mogao da evakuiše ranjene.
Moskva je nesumnjivo imala za cilj da istovremeno odbije ukrajinske snage sa linije podele prema pobunjeničkim provincijama Donjeck i Lugansk, osvoji Kijev i obezbedi zaleđe Krima. Prva dva gola su ozbiljno propala, ali je treći uspešniji.
Krim je aksiomatičan interes Moskve jer bez njega gubi dominaciju u Crnom moru koje je ključno za projekciju moći i interesa u Mediteran odakle se širi na Bliski istok i Afriku i dobija izlaz na okeane. Postoji i obala Pacifika, ali većina industrije i stanovništva se nalazi zapadno od Urala.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ponovio je u sredu da je „Krim deo Rusije i da se o tome ne može razgovarati“. Prema toku vojnih operacija, može se zaključiti da je Moskva na korak od pune kontrole nad Azovskim morem, gde je zauzela Berdjansk, gde, iako rusofoni, nisu dočekani kao oslobodioci, prenosi Blumberg. Kopneni koridor od ruske granice do Krima pod kontrolom Moskve bio je jedan od ciljeva 2014. godine, ali ni za tu dimenziju, na sreću, nije bilo snage.
Tada se otvorila priča o konačnom cilju, a to je formiranje Novorusije, kontrola crnomorske evropske obale sve do granice sa Rumunijom. Sada se taj cilj ostvaruje istočno od Krima – Berdjansk, Mariupolj – ali ne i na zapadu. Moskva je računala da bi Odesa, velika luka, mogla da bude tačka oslonca, ali to do sada nije postignuto (a 2014. scenario u tom gradu nije išao po želji Rusije). Utoliko je važnije osvajanje Hersona, koji bi mogao da posluži kao ključna baza ruske vojske u prodiranju manje u unutrašnjost, ali više na zapad, uz obalu do Odese. Od koje je blizu rumunske granice.
Herson je veliki ukrajinski industrijski centar i važna crnomorska luka. Preuzimanje kontrole nad ovim gradom značilo bi i kontrolu glavnog izvora vode. Nakon ruske aneksije Krima, Ukrajina je blokirala severni Krimski kanal, prekinuvši većinu njegovog vodosnabdevanja, što je dovelo do velikih nestašica u regionu Krima. Stoga je deblokada puta za vodosnabdevanje i ponovno uspostavljanje vodosnabdevanja na poluostrvu Krim bila jedna od prvih meta ruske vojne invazije na Ukrajinu.
Važna je činjenica da Rusija kontroliše Zmijsko ostrvo jer, pored Krima, vrši kontrolu i nad morskim putevima ka Odesi i drugim lukama zapadno od Krima. Što je izuzetno težak udarac za Ukrajinu.
U ovom scenariju, Pridnjestrovlje, koje se nalazi na levoj obali reke Dnjestar, dolazi do izražaja. Na početku agresije pojavile su se informacije da se protiv Ukrajine vodi vojna akcija i sa tog područja – Rusija u toj pokrajini ima 1.500 vojnika od ukupno 5.000. Rusija ih plaća, pa je najveći poslodavac u odmetnutom regionu. Istovremena vojna operacija sa kopna, mora i Pridnjestrovlja bila bi izuzetno težak izazov za ukrajinske snage i verovatno bi dovela do osvajanja Odese. Što bi Ukrajini potpuno oduzelo obalu. Eventualno formiranje Novorusije otvorilo bi izuzetno opasnu poziciju u odnosima Rusije i NATO-a. Odmetnička pokrajina bi bila sredstvo za destabilizaciju Moldavije, najsiromašnije zemlje u Evropi, koja je na nedavnim izborima svrgnula proruskog predsednika i vodila proevropsku politiku. Moldavija je blizu Rumunije, gde ima mnogo onih koji smatraju da treba da se ujedine. Tako nešto je do sada bilo nezamislivo, ali nakon ruskog kršenja svih međunarodnih principa, nijedna opcija ne treba da bude odbačena. Prema poslednjim anketama pre ruske agresije na Ukrajinu, 44 odsto stanovništva Moldavije je bilo za ujedinjenje. Razumljivo, bez Pridnjestrovlja.
Rusija sigurno neće pozitivno reagovati na vest da predsednica Moldavije Maja Sandu planira da razgovara o članstvu u EU sa Žozepom Borelom, visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost. Koji je stigao u Moldaviju u sredu. Razlog posete je pomoć Kišinjevu da može da zbrine izbeglice iz Ukrajine.
„Pokrenućemo ovo pitanje danas u okviru razgovora o bezbednosti Moldavije u jeku rata u Ukrajini i migracione krize“, rekao je predsednik Sandu novinarima. "Svakako, razgovaraćemo o napretku i ubrzanju procesa pridruživanja Moldavije EU. Evropske integracije su za nas najbolji put ka prosperitetu i bezbednosti. Daćemo sve od sebe da napredujemo što je brže moguće", rekao je Sandu. Moldavski predsednik je mudro izbegao da pomene NATO. Stavila je bezbednosna pitanja pod evropsko okrilje kako bi izbegla mogući napad ruske politike zbog približavanja Alijanse ruskim granicama.
slika Istorijski gledano, odnosi Rusije i Rumunije se ne mogu definisati kao prijateljski, pa je Bukurešt dozvolio Sjedinjenim Državama da na svojoj teritoriji izgrade protivraketnu bazu. Zato Moskva, sigurno, ima razrađen plan vojnog pritiska na Moldaviju kako bi je zadržala u interesnoj sferi.
Moldavija nije toliko geopolitički važna jer ne izlazi na more, graniči se samo sa Ukrajinom i Rumunijom, ne blokira komunikacione puteve. Ali to je važno za Rusiju jer preko nje može uticati na Rumuniju i držati je u neizvesnosti. Nije slučajno što je u oktobru Gasprom koristio rastuće cene gasa kao sredstvo uticaja na Kišinjev, koji je na kraju potpisao petogodišnji ugovor o snabdevanju po subvencionisanim cenama.
NATO je takođe svestan planova Rusije, pa je poslao nove snage u Rumuniju, sa postojećim kontingentom od 4.000 vojnika. Iznenađenje za Moskvu je nedavna odluka bugarskog premijera Kirila Petkova da smeni ministra odbrane Stefana Janeva jer je odbio da napad Rusije na Ukrajinu nazove ratom. "Moj ministar odbrane ne može da koristi reč operacija umesto reči rat. Ne možete to nazvati operacijom kada su hiljade vojnika sa obe strane već ubijene", rekao je Petkov u televizijskoj izjavi.
Bugarska se često nazivala „Šesnaesta sovjetska republika“ tokom sovjetske ere, a istorijske veze su ojačane zavisnošću od energije i sklonošću Bugarske socijalističke partije (u sadašnjoj vladinoj koaliciji) dobrim odnosima sa Moskvom. Ona je računala da je Bugarska slaba karika u lancu NATO-a na evropskoj obali Crnog mora. Uz moguću procenu da bi, posle formiranja Novorusije, verovatno mogla da računa na Sofijinu uzdržanost u slučaju sukoba sa Rumunijom. Sada se situacija iz temelja promenila pošto je Bugarska u potpunosti prihvatila NATO obaveze.
Može se zaključiti da Rusija ima neupitne planove da „obuzda samostalne odluke“ Moldavije, ali za bilo kakvu operaciju protiv te male i siromašne zemlje neophodno je uz Pridnjestrovlje imati i kopneno zaleđe u Ukrajini. Pad Hersona otvara prostor za takve opcije. Vi proračunate rizik od učešća Rumunije u sukobu. Što ne bi nužno dovelo do sukoba između Rusije i NATO-a – a Turska se bori u Siriji, Libija bez NATO-a – ali bi bila najveća pretnja mogućem izbijanju sukoba koji bi imao nesagledive, katastrofalne posledice.
Stoga je veća verovatnoća da će Moskva zadržati kontrolu nad Pridnjestrovljem i preko nje destabilizovati Moldaviju, a samim tim i Rumuniju.
Mnogo zavisi od toga da Odesa ne padne u ruke Rusije.
Kurir.rs/Jutarnji
NE PROPUSTITE
