AMERI POKUŠAVAJU DA OBRLATE PUTINOVOG SAVEZNIKA: Evo kako je protekla tajna misija Bajdenove administracije u Latinskoj Americi!

Ishod razgovora sa vladom predsednika Nikolasa Madura nije odmah bio jasan.

Iznenadna poseta usledila je nakon višemesečne tihe komunikacije preko posrednika, američkih lobista, norveških diplomata i međunarodnih trgovaca naftom koji su naterali administraciju predsednika Džoa Bajdena da preispita neuspelu kampanju „maksimalnog pritiska“ da se Maduro izbaci iz Trampove administracije.

Međutim, pravi poriv da se pokuša pridobiti Maduro, koji je pod sankcijama i optužen u Njujorku za šverc droge, došao je nakon početka ruske invazije na Ukrajinu i sankcija koje su usledile. Takva situacija bi mogla da utiče na promene u savezima i dalje povećanje cena gasa, koje podstiču inflaciju koja je već rekordno visoka u poslednje četiri decenije. Uticajne demokrate i republikanci na Kapitol Hilu zajedno su prošle nedelje počeli da izražavaju podršku američkoj zabrani uvoza ruske nafte i prirodnog gasa, što bi bio sledeći korak u kažnjavanju Putina zbog invazije na Ukrajinu.

Delegaciju SAD predvodio je Huan Gonzales iz Saveta za nacionalnu bezbednost, prema rečima učesnika sastanka, koji je želeo da ostane anoniman i razgovarao o spoljnoj politici SAD. Sa njim je bio i ambasador Džejms Stori, američki diplomata u Karakasu u vreme kada je Trampova administracija prekinula veze sa Madurom 2019. godine i priznala opozicionog lidera Huana Gvaida kao legitimnog predsednika.

Međutim, prisustvo Rodžera Karstensa, specijalnog izaslanika predsednika za pitanja talaca, podstaklo je nade da bi Maduro mogao biti spreman da oslobodi američke zatvorenike u znak dobre volje prema Bajdenskoj administraciji.

Karstens je ranije putovao u Karakas u decembru i sreo se u zatvoru sa šest menadžera nafte Citgo iz Hjustona, bivšeg američkog marinca Metjua Hita i dvojicu bivših članova Zelenih beretki uhapšenih u pokušaju da svrgnu Madura. Akcija je pokrenuta iz susedne Kolumbije.

Bajdenova administracija već neko vreme razmatra ublažavanje oštrih sankcija na izvoz nafte iz Venecuele u zamenu za Madurovo obećanje da će se vratiti pregovorima koji su napušteni prošle jeseni kada je njegov glavni pomoćnik izručen Sjedinjenim Državama zbog optužbi za korupciju.

Jedna od alternativa je dozvoliti Chevron-u, poslednjoj američkoj naftnoj kompaniji u Venecueli (koja ima najveće svetske rezerve nafte, op.a.), da poveća proizvodnju i možda nastavi da uvozi naftu u američke rafinerije. Pod američkim sankcijama, Chevron-u je zabranjeno sve osim osnovnog održavanja izvora koji koristi u saradnji sa PDVSA, naftnim gigantom pod kontrolom države.

Maduro nije pokazao mnogo znakova da je spreman da odustane od Putina u trenutku kada mu je to najpotrebnije. On je prošle nedelje razgovarao telefonom sa ruskim predsednikom i dao mu podršku. On je takođe prisustvovao mitingu u Karakasu gde je Putinov ambasador dobio ovacije od članova vladajuće Socijalističke partije.

„Ono što oni rade ruskom narodu je zločin i ekonomski rat“, rekao je Maduro na mitingu na kojem je pozvao da se ruske banke uklone iz SVIFT sistema i da se ruskim avio-kompanijama zabrani letenje.

Ako se takva preterana retorika ostavi po strani, sankcije Zapada uvedene Rusiji i međusobna podrška potpunom embargu na prodaju nafte predstavljaju veliku pretnju Madurovoj sposobnosti da deluje kao što je to činio do sada.

Rusija je trenutno glavni kupac venecuelanske sirove nafte. PDVSA je prošle godine prodala Rusiji sirovu naftu u vrednosti od oko 2,5 milijardi dolara, rekao je anonimni stručnjak za to pitanje. To je ekvivalent oko četvrtine rezervi južnoameričkih zemalja u stranim valutama.

Dok su neke od tih rezervi korišćene za otplatu državnog duga, više od milijardu dolara vraćeno je Karakasu za pomoć državnoj naftnoj kompaniji PDVSA, kažu izvori bliski naftnom biznisu.

I dok su njeni računi u SAD i Evropi zamrznuti, PDVSA takođe prima uplate za slanje nafte moskovskoj Promsvjazbanci, koja je pod sankcijama zbog povezanosti sa ruskom vojskom.

Manje je jasno kako bi se američka fleksibilnost mogla ublažiti problem sa naftom. Iako ima najveće rezerve nafte na svetu, proizvodnja nafte u Venecueli je prošle godine pala na najniži nivo u jednom veku.

Iako je proizvodnja počela da raste krajem 2021. godine, 755.000 barela dnevno koje Venecuela proizvodi u januaru predstavlja samo mali deo od 10 miliona barela dnevno koje Rusija proizvodi svake godine, zaključuje AP.

Kurir.rs/Jutarnji