Uticaj ovih mera tek počinje da se oseća, sa rastućim cenama osnovnih proizvoda, pretećim rizikom od gubitka posla, a za neke i sve većim osećajem izolacije.
BBC je sastavio listu promena u svakodnevnom životu u Rusiji
Ulje za kuvanje, šećer i lekovi za krvni pritisak
U prvoj nedelji invazije cene namirnica skočile su za 2,2 posto što je dovelo do toga da pojedine prodavnice ograniče prodaju osnovnih namirnica, nakon izveštaja o gomilanju hrane. Iako prodaja lekova nije predmet sankcija, velike špedicije su obustavile isporuke zbog čega se mogu očekivati nestašice i u apotekama.
Rublja je pala sa početkom invazije što je navelo mnoge trgovce na malo da podignu cene. Darija, koja živi u centru Moskve, kaže da još nije videla prazne police. "Hrana neće nestati, ali će poskup2tia. Koliko skuplje, ne mogu da zamislim – i plašim se da i pomislim", rekla je ona BBC-u.
Jan je državljanin EU koji živi i radi u Moskvi. "20. februara naručio sam namirnice za 5.500 rubalja [oko 57 dolara] i sada ista korpa košta 8.000,” kaže on. Cena mleka je skoro udvostručena u protekle dve nedelje, dodaje on.
Cene šećera i žitarica su već ovog februara bile više za oko 20 odsto nego pre godinu dana. Ruska državna novinska agencija Tass prenela je da su se neki trgovci složili da ograniče povećanje cena nekih osnovnih proizvoda na 5%. Drugi ograničavaju količinu osnovnih stvari poput brašna, šećera i ulja koje kupci mogu kupiti.
Darija je napravila zalihe. "Kupili smo 4 kg kafe, 4 litra suncokretovog ulja, 4 litra maslinovog ulja i četiri flaše viskija". Takođe je naručila tromesečnu zalihu lekova za visoki krvni pritisak i kaže da je neke lekove već teže dobiti.
Poslednji ajfoni i poslednja šansa za "strano blaženstvo"
Cene nekih roba široke potrošnje su drastično porasle. Cena pametnih telefona i televizora porasla je za više od 10%, a prosečni odmor u Turskoj je porastao za 29 procenata. Veliki brendovi poput Epla, Ikee i Najkija više ne prodaju svoje proizvode u Rusiji.
Darija kaže da je razmišljala o kupovini novih laptopova za svoju porodicu i požurila je sa kupovinom pošto je videla da cene stalno rastu. "Početkom februara koštali su oko 70.000 rubalja [730 dolara], ali su do kraja meseca poskupeli na 100.000 rubalja, koliko smo mi platili. Zatim su porasli na 140.000 pre nego što su se sve rasprodali u Moskvi“, rekla je ona.
Nisu kupovali punjače za ajfon, iako mnogi drugi jesu. Epl je 2. marta saopštio da će obustaviti svu direktnu prodaju svojih proizvoda u Rusiji. "Verovatno je trebalo“, kaže Darija. "Sada se šalimo da svi imamo poslednji ajfon".
Poskupeli su i novi automobili. "Kupili smo filtere i ulje za auto kada mu bude potreban servis“, kaže Darija. "Uspeli smo da ih kupimo po starim cenama pre nego što su se skoro udvostručile pred našim očima".
Pavel, univerzitetski predavač sa ženom i dvoje dece, tražio je da kupi kućne aparate za svoj stan u Moskvi. Na dan kada je počeo rat, video je da su neke cene porasle za skoro 30%. Uspeo je da kupi frižider, šporet, veš mašinu i čajnik, a samo dan pre zatvaranja naručio je krevet i ormar iz Ikee. Ne misli da su se cene u Ikei promenile. "Jednostavno nisu imali vremena da podignu cene“, tužno se šali Pavel.
Simbolika zatvaranja 847 restorana Mekdonaldsa nije promakla Rusima. To je bila jedna od prvih zapadnih firmi koje su otvorene u Sovjetskom Savezu pre 30 godina. U roku od nekoliko sati od objave pojavile su se hiljade oglasa Rusa koji preprodaju hranu iz Meka, po 10 puta većoj ceni nego inače. "Nageti i pite kupljenineposredno pre zatvaranja lanca restorana. Vaša poslednja prilika da okusite strano blaženstvo", pisalo je u jednoj poruci.
Ali Vladimir, koji živi u Saratovu na jugozapadu Rusije, kaže da tek treba da još uvek ne oseća posledice sankcija. "Vatniki [pristalice Kremlja] neće biti pogođeni padom rublje, jer ne kupuju skupu stranu robu", smatra on.
Gubitak kupaca i možda onlajn usluga
Ruske banke isključene su iz međunarodnog platnog sistema Svift. Visa, Masterkard, Amerikan Ekpres, Epl i Gugl Pej ograničavaju svoje usluge u Rusiji. Ruska centralna banka kaže da bi ekonomija mogla da se smanji do 8%.
"Situacija je imala veliki uticaj na naše poslovanje“, kaže Nataša, koja radi u fitnes industriji. "Broj naših mušterija je manji. Ljudi traže od nas da im refundiramo članstvo u klubu. A naši troškovi za iznajmljivanje, opremu i čišćenje rastu. Od uvođenja sankcija, nekih 30 posto članova je otišlo". Ona predviđa da će se mnoga preduzeća poput njenog zatvoriti. Oni koji to ne rade, teško će pronaći ruske proizvođače koji će zameniti uvoznu opremu.
Ekaterina vodi nekoliko škola jezika i kaže da su joj sankcije već izazvale probleme. "Imamo nastavnike u drugim zemljama koje ne možemo da platimo jer su sve mreže prenosa zamrznute. Imamo i studente u SAD, Nemačkoj i Letoniji koji ne mogu da uplate svoje honorare na naše račune. Pronašli smo načine da to zaobiđemo, ali u ovom trenutku svaki radni dan počinje gašenjem nove krize“, rekla je ona.
Ekaterina je zabrinuta kako će upravljati svojim međunarodnim grupnim časovima ako Zum bude blokiran, i kaže da je imala problema jer je njene onlajn platforme održavala kompanija u Ukrajini.
"Sve je odmah stalo iako smo godinama radili sa njima. Bili smo veoma zadovoljni njima i njihov rad je bio vrhunski. Veoma smo uznemireni zbog njih, zbog sebe, što smo svi u ovoj situaciji", kaže ona.
Nataša se teško miri sa promenama. "Ovo je potpuno nova vrsta krize zbog koje se svi osećamo izgubljeno i zbunjeno. Ne samo u poslu, već i u našim životima. Gubitak prihoda, odustajanje od čitavog načina života, smanjeni kontakti, uključujući i društvene mreže, nemogućnost putovanja da se vidimo sa porodicom i prijateljima koji žive u inostranstvu. Ima mnogo stvari koje smo već izgubili i još nismo u potpunosti razumeli", rekla je ona.
Darija kaže da je brine gubitak radnik mesta sa povlačenjem međunarodnih kompanija iz Rusije. "Za sada nema rezova u projektima koje finansira vlada na kojima radim“, kaže ona, „ali se veoma plašim gubitka posla“.
Zatvaranje medija i sećanja na Hladni rat
Uveden je novi zakon koji preti zatvorom svakom za koga se smatra da je širio "lažne“ vesti o invaziji. Nezavisni i međunarodni mediji su pod strogim ograničenjima. Više od 13.000 ljudi uhapšeno u antiratnim protestima
Darija smatra predsednika Putina odgovornim za sankcije, ali većina Rusa dobija vesti iz državnih medija, koji nose antiukrajinsku propagandu Kremlja. Mnogi ga podržavaju i na kraju će okriviti Zapad za sankcije.
Drugi ne odobravaju rat, ali ćute – rizično je da Rusi kritikuju svog lidera. Zapadne vlade se nadaju da će sankcije koje uvode naneti dovoljno štete i pokrenuti promenu na vrhu, ali bi to moglo da potraje.
Stav da će bol sankcija osetiti samo bolje stojeći Rusi je diskutabilan. Niko nije siguran šta će se sledeće dogoditi, ali se očekuje da će ekonomske posledice biti ozbiljne i dugotrajne. Ruska centralna banka saopštila je da je došlo do "drastične" ekonomske promene od invazije.
Na površini možda nećete pogoditi šta se dešava u Moskvi, kaže Darija. Gradski kafići i restorani su puni, metro radi, gužve u centru nisu nigde nestale. "To je tako ako ne vidite proteste, pretrese i odlaske kreativnih ljudi koji dižu veliku buku pri odlasku. Verovatno i mnogi drugi ljudi tiho odlaze. Ovo mi daje osećaj da nam ponestaje vazduha", rekla ona.
Današnji događaji vraćaju sećanja na 1990te, kada je ruska ekonomija propala nakon raspada Sovjetskog Saveza. "Bilo je zanimljivo razgovarati sa ljudima u tridesetim o tim vremenima i bonovima za hranu, za šećer, puter i votku“, kaže Darija. "Sećam se ogromnih redova za kupovinu kobasica... Često je bilo glasnih rasprava, protiv prodaje stvari kupcima koji ne žive u gradu. Bilo je sramotno. Nadam se da neće doći do toga".
"Bojim se da će biti još provala i pljački zbog naglog porasta siromaštva i gubitka radnih mesta“, dodala je ona.
Jan kaže da nije primetio da se život u velikoj meri menja i da ne planira da ode. "Moja porodica i moj posao su ovde. Veoma je teško započeti život iznova na novom mestu."
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/BBC
NE PROPUSTITE
