Ukoliko se rusko-ukrajinski sukob ne završi u narednih mesec dana - svetu preti ekonomska katastrofa i neviđena kriza, veća i od one tridesetih godina prošlog veka, upozoravaju ekonomisti.
To će se, kako kažu, najpre odraziti na rast cena gotovo svih proizvoda i energenata, ali će dovesti i do nedovoljne snabdevenosti njima.
Počela ograničenja
Iako deo međunarodne zajednice pokušava da smiri situaciju - poput Ujedinjenih nacija, koje poručuju da nestašice hrane neće biti i da građani treba da budu mirni - činjenica je da je u Nemačkoj već ograničena prodaja određenih životnih namirnica, dok je u Španiji došlo do nestašice ulja...
Stručnjaci ukazuju da ovo može biti samo početak.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže za Kurir da će se i globalno i kod nas kriza odraziti kroz rast cena osnovnih životnih namirnica.
- I to hleba, na prvom mestu, te će krizom biti pogođene milijarde ljudi na celoj planeti - navodi on.
Da svetu slede nestašice i inflacija, smatra i Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.
- Ako je na tržištu nedovoljna ponuda berzanskih proizvoda, bilo poljoprivrednih ili energenata, metala, minerala, onda su u tom lancu reprodukcije i snabdevanja pogođeni svi - industrija, poljoprivreda, građevinarstvo, stanovništvo. To je prva manifestacija u pogledu ekonomskih indikatora, nestašice i inflacija - kaže on za Kurir i dodaje:
- Imajući u vidu da se cena transporta ugrađuje u cenu hrane, a cena nafte vidimo da raste, jasno je da slede poskupljenja. Čitava stvar je takva da sve ovo uzrokuje krizu kakva nije viđena. Ne znam čak ni da li može da se uporedi sa onom iz 30-ih godina prošlog veka. Biće velika nesreća ako sve ovo potraje pola godine. Još mesec dana i dalje se neće moći, građanstvo mora da ima egzistenciju - ukazuje Kovačević.
Zaključuje i da će Rusiji s vremenom sve lakše padati život pod sankcijama jer ima alternative u vidu Kine i Indije, dok će Zapadu biti sve teže.
Vezani smo za EU
Stručnjak za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija ukazuje za naš list da Srbiju treba da zabrine činjenica da imamo veliki procenat razmene sa EU jer smo, kaže, 80 odsto naših „jaja“ u tu korpu gurnuli.
- Najveću razmenu imamo s Nemačkom i Italijom, a strašni potresi se dešavaju baš u nemačkoj auto-industriji, dok smo mi vezani s njihovim fabrikama, koje ovde zapošljavaju i rade. Tu će sigurno biti problema jer će Nemci štititi svoje interese, te sada kad ulaze u fazu gubitaka, oni će naći kod kuće jeftinije radnike - kaže Bušatlija.
Konstatuje da će Evropa zbog raznih sankcija imati vrlo ozbiljne potrese, te da će zbog toga i naši izvoznici imati lošu poziciju i bićemo kolateralna šteta Evrope.
Cene u padu
Blago smirivanje tržišta
l Cene energenata su prethodnih dana blago popustile, pa je tako gas u ponedeljak bio za oko 15 odsto jeftiniji nego tri dana ranije i iznosio je oko 1.250 dolara za 1.000 kubnih metara, a i cena nafte se juče spustila na 100 dolara po barelu, što je pad od oko šest odsto.
Predlog stručnjaka
Mere za ublažavanje
l Ekonomista Miroslav Zdravković naveo je i nekoliko mogućnosti za ublažavanje cenovnog udara u Srbiji: - Veće subvencionisanje primarnih poljoprivrednih proizvođača i kontrola izvoza, jer će velikim izvoznicima porasti profit, a nama ostati skuplji hleb, brašno, suncokretovo ulje... Bitne su i subvencije individualnim poljoprivrednicima radi kupovine goriva i đubriva, jer može da se desi da nam veliki deo zemlje ostane neobrađen zbog skupog goriva ili s manjim prinosima zbog skupog đubriva.
Čitajte KURIR!
Ivana Žigić/ Foto/Source:Shutterstock
NE PROPUSTITE
