Ovo je priča o jednoj granati koja je pogodila jedan stan i uništila jednu porodicu, a skoro tri nedelje nakon ruske invazije postoji bezbroj drugih ovakvih porodica širom Ukrajine.
Marina je želela da ispriča svoju priču zbog Mihaila i njihovog sina Sergeja koji je takođe ubijen u napadu.
- Bio je sve o čemu sam mogla da sanjam, primer kakav čovek treba da bude, kaže Marina.
-Bio je centar naše porodice, naše tvrđave i našeg srca. Ostvario je moje snove, dodaje.
Novinari BBC-ja razgovarali su putem video poziva sa Marinom koja se sada skriva kod daljih rođaka u zapadnoj Ukrajini, zajedno sa ćerkom Janom i njenim unukom.
Trogodišnjak se zove Mihailo, po dedi koga je obožavao.
Marina dok govori u njenom glasu se čuju bol, tuga i bes.
Kada se negde neko ubije, priča ona za BBC, policija traži ubicu. Ima sudski spor. Čovek bude kažnjen.
- Sada nije ubijen samo jedan, već mnogo njih. Ubija se narod. Želim da svet vidi ko to radi kako bi Putin i njegov režim bili krivi za ubistvo mojih najmilijih, rekla je.
Kada su Rusi počeli da gađaju Irpin, Marina, njen muž i sin napustili su stan i preselili se u kuću njene ćerke u blizini.
Na dan napada, zbog ponovnog granatiranja otišli su u podzemni parking.
Uveče se malo smirila situacija, pa su se popeli u stan na 15. spratu da pokupe hranu i okupaju njenog unuka.
-Sve smo uradili brzo, rekla je.
- Onda smo začuli grmljavinu. Mihailo i Sergej su nas odgurnuli – mene, moju ćerku i unuka. Uspeli smo da izađemo, ali oni nisu. Čula sam zviždanje u ušima i nešto vruće na mojoj koži. Nisam znala šta se dogodilo, ali sam znala da sam živa, opisala je.
Kako je dodala, granata je pogodila spavaću sobu u stanu i raznela je celu.
U hodniku, kako je rekla, počela je da doziva svoju porodicu i pronašla je ćerku i unuka. Bili su uplašeni, ali su bili ne povređeni - spasio ih je dušek koji je pao na njih.
-Počela sam da dozivam sina i muža. Moj sin mi je odgovorio. Pratila sam njegov glas i našla stan. Moj muž je bio na poslednjoj stepenici. Ceo betonski zid je pao na njega. Sergej je bio živ, ali... On je vrištao - 'Mama, ne dolazi ovamo. Beži! Beži odavde i povedi Janu i bebu sa sobom.' Shvatila sam da ne može da s epomeri i rekla sam mu da čeka i da ću s evratiti po njega, priča Marina.
Marina, Jana i Mihailo uspeli su uz opipavanje kroz dim i prašinu sigurno da izađu iz zgrade. Napolju je Marina molila komšije da pomognu.
-Muškarci su otišli prvi. Sišli su i rekli da je neko živ, ali da ništa ne mogu da urade. Tražila sam zavoje i rekla da ću sama otići tamo, opisuje dalje Marina.
-Na kraju je sa mnom po sina krenula jedna doktorka, pronašli smo ga, još uvek je bio svestan. Stomak mu je bio otvoren, a noge slomljene.
Kako kaže rekao joj je ''Mama, ne mogu to da podesem. Ubij me sada''.
Sin joj je, kako kaže, umro na rukama, ne tražeći ništa.
Prepričava da joj je sada svaki dan teži.
-Probudiš se ujutro i nema te osobe koja ti je najbliža, ona koja je uvek rekla 'dobro jutro' i skuvala ti kafu. Ne postoji niko ko može da dođe i zagrli te ako nisi u dobrom raspoloženju, kaže Marina.
- Mihailo je bio inženjer i obožavao je svoju porodicu. Bio je otac, za razliku od mnogih, možda zato što je sve vreme provodio sa svojom decom. Kada se unuk rodio, bio je isti sa njim. Toliko ga je stvari naučio. On i ja smo bili veliki sanjari, uvek smo planirali budućnost. Sada umesto snova dolaze brige. Moj unuk ne zna da su mu deda i ujak preminuli. Boji se buke. Kada čuje zvuk, pita pucaju li zli momci. Moram ćerku i unuka maknuti odavde, priča Marina, koja apeluje na zapadne zemlje da nametnu zonu zabrane leta.
- Molim vas da zaštitite nebo nad Ukrajinom. Nemojte dopustiti da pucaju na nas, dodaje.
Deset dana kasnije Irpin je i dalje pod napadom, a većina od 60.000 stanovnika grada je pobegla. Mihailo i Sergej još uvek leže nesahranjeni u ruševinama stana:
-Moj muž i sin su još uvek u toj sobi. Ne znam kako ćemo ih sahraniti i hoćemo li. Nadam se da postoji način da ih sahranimo, sa njihovim imenima na grobovima. Želim da postoji krst i da im mogu otići na grob, dodaje.
* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
