„Kinezi mogu u potpunosti da shvate na bolove i patnje drugih zemalja jer nikada nećemo zaboraviti ko je bombardovao našu ambasadu u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ne treba nam predavanje o pravdi od nasilnika međunarodnog prava“, rekao je portparol diplomatske misije Pekinga pri EU, odgovarajući na primedbe generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.
Označavajući NATO kao "ostatak hladnog rata", diplomata je sugerisao da organizacija treba da se malo promisli kako bi ispitala da li svojim širenjem i vojnim operacijama doprinosi miru i stabilnosti u svetu.
Stoltenberg je ciljao Kinu u utorak uoči hitnog sastanka ministara odbrane NATO-a. On je sugerisao da bi Peking trebalo da se „pridruži ostatku sveta u oštroj osudi brutalne invazije Rusije na Ukrajinu” i rekao da bi svaka vrsta podrške Moskvi sada pomogla da „nastavi da vodi rat koji izaziva smrt, patnju i ogromnu količina uništenja.”
„Kina ima obavezu kao članica Saveta bezbednosti UN da zaista podržava i poštuje međunarodno pravo“, dodao je on.
Napad Rusije na Ukrajinu, koji je pokrenula krajem februara, delimično je opravdan puzećom ekspanzijom NATO-a. Moskva je saopštila da predstavlja sve veću pretnju po njenu nacionalnu bezbednost koja je morala da bude eliminisana nakon što su SAD i njeni saveznici odbili da mirnim putem deeskaliraju situaciju. Rusija je takođe rekla da mora da zaštiti pobunjenike u istočnoj Ukrajini od nastavka napada ukrajinskih vladinih snaga.
Peking je izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali se složio sa obrazloženjem Moskve, rekavši da je širenje NATO-a u Evropi očigledno provokativno. Kina je odbila da uvede sankcije Rusiji i kritikovala je nacije koje su to učinile, nazivajući takve mere nezakonitim i štetnim po svetsku ekonomiju.
Američki bombarder B-2 pogodio je kinesku ambasadu u Beogradu oko ponoći 7. maja 1999. godine, ubivši tri kineska novinara i ranivši oko 20 ljudi. Metu je odredila CIA, iz koje su kasnije tvrdili da su dali koordinate za obližnje vojno skladište.
Predsednik Bil Klinton se izvinio za napad, nazvavši ga nesrećnim slučajem.
NATO je pokrenuo kampanju bombardovanja Jugoslavije 1999. godine bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, gde su i Rusija i Kina stavile veto na sve pokušaje. Vojna akcija je opravdana potrebom da se pobunjenici na Kosovu zaštite od nastavka napada jugoslovenskih snaga.
Kurir.rs/RT
NE PROPUSTITE
