Iako se rat u Ukrajini nalazi hiljadama kilometara daleko od nje, život Fadije Hamije, profesorke na univerzitetu u Libanu, znatno je otežan. Ona se i ranije dovijala da spoji kraj s krajem u zemlji čija je ekonomija u padu, ali rat u dalekoj Ukrajini samo je pogoršao situaciju.
Prazne police
Od početka marta brašno je nestalo s polica radnji, a cena hleba porasla je za više od 70 odsto, prenosi Fajnenšel tajms. - Supermarketi gomilaju robu koju prodaju po visokim cenama. Depresivna sam kad god odem u radnju - kaže Hamije. Vrednost lokalne valute je od 2019. izgubila više od 90 odsto, a pošto 70 odsto žita Liban uvozi iz Ukrajine, situacija će se samo pogoršati.
Ujedinjene nacije su upozorile na „uragan gladi“, koji već počinje da se oseća, a prvi na udaru su upravo sever Afrike i Bliski istok.
- Moramo učiniti sve što je moguće da sprečimo uragan gladi i slom globalnog sistema ishrane - rekao je Antonio Guteres, generalni sekretar UN, prenosi Frans 24.
Ukupno 15 afričkih zemalja odatle uvozi barem pola svoje pšenice, dok ukupno 25 uvozi barem trećinu.
- Dok razgovaramo, petina ukrajinskog prinosa pšenice iz prošle godine još je blokirana u Ukrajini, isto važi za 40 odsto kukuruza. Globalna tržišna cena pšenice je eksplodirala - kaže Martin Frik, direktor Svetskog programa za hranu UN u Nemačkoj, i dodao:
- Imamo za dve trećine višu cenu pšenice nego pre godinu dana, a polovina tog poskupljenja došla je od početka rata u Ukrajini. Ovo direktno pogađa neke od najsiromašnijih zemalja u svetu i gura porodice u tim zemljama ka siromaštvu i gladi - naveo je on, prenosi Dojče vele.
Ratna privreda
Veliki udarac po Afriku i Bliski istok, a daleko manji po Evropu, predviđa i Institut za svetsku privredu iz Kila: Ukrajina će najpre biti odsečena od svetske privrede. Trgovinski putevi su prekinuti, infrastruktura uništena i svi preostali proizvodni kapaciteti mogli bi biti usmereni na ratnu privredu, naveo je ovaj institut.
Ukrajina i Rusija proizvode 53 odsto suncokretovog ulja u svetu, kao i 27 odsto pšenice.
Miladin Kovačević
I Evropa u opasnosti
l Nažalost, perspektive su vrlo loše gledajući sadašnji trenutak. Najpre će biti pogođene one zone gde inače postoji deficit prehrambenih proizvoda, posebno žitarica, a to je posebno u Africi. Tamo se najviše i angažuju međunarodne organizacije i samim tim Ujedinjene nacije. Najgore je što ta opasnost preti i Evropi, bez obzira na to što mnogi kažu da neće biti gladi. Ako se ne zaustavi ratna kampanja u Ukrajini, ako se ne dogodi smirivanje ratnih operacija, tačnije, ako se ne prekine i potom ne požuri sa setvom kukuruza, žita, pšenice, do kraja ove godine ta glad bi se mogla osetiti ne samo u Africi već i na drugim kontinentima.
Aleksandar Stevanović
Biće svega dovoljno
l Ne očekujem glad i krizu baš u meri u kojoj se govori. Moguće je da Ukrajina neće izvoziti žitarice i ulje, ali Rusija će posejati 100 odsto svojih površina. Posejaće i Ukrajina, uprkos ratnim dejstvima, veliki deo, ali će možda manji deo proizvoda biti na tržištu. Ipak, postoje rezerve, pa će verovatno svega biti dovoljno. Takođe, postoje i druge žitarice. Moguće je da će u nekim momentima padati zalihe, možda će biti humanitarnih isporuka, ali prenaglašava se opasnost od gladi. Neće cela Ukrajina biti neposejana, a Rusija ostaje na 100 odsto kapaciteta posejana, to je sigurno.S. T.
NE PROPUSTITE
KURIR VAM DANAS POKLANJA IKONU SVETIH 40 MUČENIKA SEVASTIJSKIH U ZLATOTISKU S MOLITVOM
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetih 40 mučenika sevastijskih - u narodu poznat kao Mladenci.
Mladenci su posvećeni uspomeni na stradanje Svetih četrdeset vojnika, mladića, jednog puka u gradu Sevastiji, koji su 320. godine, za vreme cara Likinija, prešli u hrišćanstvo uprkos izričitoj carevoj zabrani. Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i verovali su u Isusa Hrista.
Zbog svoje vere, ovi hrabri hrišćani su najpre bičevani, a zatim i bačeni u tamnicu. Ubrzo su izvedeni pred vojni sud. Pogubljeni su bacanjem u jezero nadomak grada. Praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom u spomen na njih.
Na ovaj dan se proslavljaju mladenci jer su stradalnici bili mladići. Dvadeset drugi mart je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom.
Ovaj praznik proslavljaju supružnici u prvoj godini braka, tačnije oni koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine.
Na taj dan mladenci u svoj dom primaju goste, koji im donose poklone, a mlade domaćice pokazuju svoje umeće i spretnost.
Mladenci su praznik s mnogo običaja u srpskom narodu. Na ovaj dan žene ustaju rano i mese četrdeset kolačića, koji se nazivaju mladenčići, i simbolizuju dug, srećan i sladak život. Mladenčići se premazuju medom, domaćice ih nude deci i svima koji dođu u kuću pre podne.
Posećivanje mladenaca i donošenje poklona običaj je modernih dana, koji je nastao u gradu, ali ga je i selo veoma brzo prihvatilo. Smatra se da bi na Mladence trebalo da dođu svi oni koji su bili na svadbi, ali ipak tog dana u goste dolazi samo najuža porodica i prijatelji.
Čitajte KURIR!
NE PROPUSTITE
