Ukrajinska vojska objavila je novi izveštaj o situaciji na terenu u Ukrajini, u kojem tvrdi da „prema dostupnim podacima, ruske snage koje deluju u Ukrajini imaju najviše tri dana zaliha municije i hrane“.
Takođe navodi se da je slično i sa gorivom, a ukrajinska strana za nedostatak snabdevanja krivi nesposobnost Rusije da organizuje liniju snabdevanja jedinicama.
Da li je to tako?
Da bi se razumela ova priča treba poznati i delovanje ruske logistike. Tu se uviđa da ruska vojska nije imala nekog preteranog smisla za logistiku i logističke probleme.
Nije ni dezorganizacija, haos ili raspad već zapravo jedan sistem, na kome ruska vojska konstantno pada, već decenijama i gura ga pod tepih, Neko bi postavio pitanje pa u čemu je problem?
Jednostavno, u slučaju Ukrajine to pozadinsko obezbeđenje, koje nije ni postojalo, osim u nekim nijansama.
Uglavno savremeni vojni komandanti su se više bavili ofanzivni delovanjem, dok je pozadinsko obezbeđenje odlazilo u zapećak, posebno u miru. Ko da se time bavi. Svi znaju da je zadatak pozadinskih oficira pre svega snabdevanje jednica municijom, gorivom, hranom, baveći se smeštajem jednica u prvih 30 ili više dana borbi. Formiranje zaliha je preko potrebno za uspešno funkcionisanje rata.
A kakav je slučaj sa Rusima?
Pa, Rusi nešto baš i ne mare za rezervne delove. Prema njihovoj filozofiji sve je potrošno, materijal i ljudi kako na nižem nivou odeljenje, vod, četa, tako i na višim puk, brigada, divizija. Ako neka jednica propadne dovodi se druga, bez mnogo emocija.
Zapadna filozofija smatraju da je kvalitet u opremi bitan, ljudstvu i borbenim jednicama. Neprestane zamene ljudi, materijala, naoružanja, rezervnih delova održava kontinuitet jednica u akciji.
U ruskoj prioritet ima municija i gorivo. Sve ostalo je sporedno.
Naime, kada se oprema onesposobi, pokvari ili ostane bez goriva, ona se ostavlja duž puta da je pokupe tehničke jednice i zatim oprave.
U slučaju Ukrajine ono što se moglo videti jeste da mnoge borbene jednice nisu imale tehničke jedinice, a tamo gde su bile one su napadane iz zasede ili uništavane što je dovodilo do pojave lavine snimaka uništene i ostavljene tehnike, što je davalo na značaju propagandi, kako je ukrajinski otpor veoma snažan, a ruska vojska pred kolapsom i porazom.
Ono što je najveći problem bilo je što je kod ruskih jednica logistika bila srozana do dna.
Hrana, odmor, smeštaj sve to može da čeka dok borba traje. Za razliku od zapadnjak, Rusi su mogli bi slobodno reći pragmatični.
Ne održavaju ni obezbeđuju dotok krupnih delova opreme, na liniju fornta ne doturaju krupne količine različitih potrebnih artikala, kao što rade to zapadne zemlje. Da bi prevazišli taj problem ruske jedinice kao nekad i sovjetske ,svoja dejstva započinju sa zalihama goriva i municije za nekoliko dana.
Međutim u zavisnosti od borbene situacije na terenu kao u slučaju Ukrajine te zalihe su posle samo dan-dva ili tri dana nestajale. Hrana je nevažna, dodatna oprema takođe, koja neće nikad stići do jedinica. Zbog toga vojnici su podstaknuti zbog gladi da prežive od onoga što nađu na terenu. Jedinice obično napreduju nekoliko dana ili jednu nedelju, a onda stanu da se domore i snabdeju. I u slučaju Ukrajine je to takođe bilo slučaj.
Bilo je i u ovom slučaju da su se vojnici snalazili na različite načine, na terenu jer zbog velikosti i tempa napretka logistika je kasnila po više dana.
Ono što ovde treba pomenuti jeste da se snabdevanje municijom i ratnim materijalomu slučaju ruske logistike i dalje odvija na nekoliko nivoa: najniži nivo čini je muniicja koja se nosi uz oruđa. Kod nas poznato kao borbeni komplet. Pešadinac uz sebe nosi oko 300 metaka, artiljerija 50, 100, 150 i više granata po oruđu, tenk nosi 40 + granata sa top, otpilike to je ukupno oko jedna tona municije plus gorivo za borbena i neborbena vozila.
Artiljerijske jedinice nose uz svako oruđe nekoliko tona municije. Na nivou armije se nalazi više tuceta borbenih kompleta. Rusi svoje zalihe obično ostavljaju gde stignu u očekivanju da će te zalihe neko uzeti kome budu trebale. Ranije svaka sovjetska divizija nosila je pet borbenih kompleta od jedne tone i tri do četiri tone goriva. Svaki 1.000 tona.
Razlika je bila i u doturu. Ruske jedinice, kao sovjetske polaze od sebe prema potčinjenima. Ono što je važno napomenuti jeste da ruske jedinice zavise od velike vatrene moći.
Takođe, još jedan detalj koji je važan jeste da ruski komandanti podcenjuju potrebu snabdevanja u ranim fazama rata. Amerikanci su taj problem imali u Korejskom i Vijetnamskom ratu, Rusi u Avganistanu. Sva prikupljena iksustva, kasnije u oba čečenska rata takođe nisu nikada iskorištena. Sve je bačeno u zaborav, a to se u Ukrajini veoma odbilo od glavu.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
Bonus video:
