Tokom vikenda turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, nakon što je prošlog vikenda posetio Moskvu i Kijev, izrazio optimizam u pogledu napretka pregovora između ruskih i ukrajinskih zvaničnika.
On je u intervjuu za turski dnevni list Hurijet rekao da postoji ''približavanje u stavovima dve zemlje o kritičnim pitanjima''.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u subotu je pozvao na direktne pregovore sa njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom koji je nastavo telefonski da razgovara sa svetskim čelnicima koji su ga pozivali da razmisli o prekidu vatre, piše Al džazira.
Evropska unija takođe je pozvala Kinu da se uključi kao posrednik.
U međuvremenu, Svetski program za hranu upozorio je da bi rat mogao prouzrokovati porast gladi i pothranjenosti širom sveta, s obzirom na to da Rusija i Ukrajina proizvode oko 30 posto globalnog prinosa pšenice i više od polovine globalne ponude suncokretovog ulja.
S obzirom na to da je rat skup i za Rusiju i Ukrajinu, kao i za svet, obema stranama je u intersu da što pre postignu dogovor, kažu stručnjaci.
Međutim, kako bi izgledala deeskalacija ili kraj rata i šta bi to značilo za dve zemlje?
Kratkoročno ili dugoročno rešenje
Od početka ruske invazije na Ukrajinu bilo je mnogo scenarija kojima se predviđa krajnji ishod. Do sada su se neki činili verovatnijim od drugih.
Blickrig kojem se Moskva nadala prvih dana, a koji je imao za cilj kolaps ukrajinske vojske i vlade, nije se ostvario. Takođe, smanjeni su strahovi od mogućeg nuklearnog rata nakon što je Putin 28. februara naredio da nuklearne snage budu u stanju pripravnosti.
Jasna izjava NATO-a da se neće uplitati u sukob, bilo slanjem trupa ili uspostavljanjem zone zabrane letova iznad Ukrajine, takođe je učinila još jedan scenario malo verovatnim: direktni vojni poraz Rusije.
Stoga se čini da rat ide prema još dva verovatnija ishoda: nekom obliku mirovnog rešenja ili dugotrajnom sukobu.
Nedavni izveštaji pokazuju da je došlo do popuštanja s obe strane. Zelenski je 15. marta rekao da neće forsirati članstvo u NATO-u, ali je insistirao na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.
Prema Čavušogluu, ukrajinska vlada se takođe čini otvorena za pregovore o razoružanju i statusu ruskog jezika u Ukrajini, što je deo zahteva Moskve. Takođe se raspravlja o procesu “denacifikacije” u kome bi Ukrajina zabranila određene grupe krajnje desnice.
Međutim, izgleda da je dogovor oko druge tačke – statusa Krima, koga je Rusija anektirala 2014. godine i regije Donbas, gde se ukrajinske oružane snage i separatisti koje podržava Rusija bore osam godina – dosta izazovniji.
I za Putina i za Zelenskog bi ustupak po ovom pitanju značio kraj njihove političke karijere ili bi predstavljao kapitulaciju koju obojica želeda izbegnu zbog svog političkog opstanka. U ponedeljak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio mogućnost susreta dvojice predsednika sve dok ne bude postignut prethodni dogovor o svim pitanjima.
Prema Tatjani Stanovaji, naučnici Karnegi centra u Moskvi i osnivačici R.Politik, čak i ako dođe do pomaka i bude potpisan neki oblik sporazuma, njegova implementacija nije zagarantovana.
- Ne vidim kako bi Rusija pristala da povuče svoju vojsku ukoliko svi njeni uslovi nisu ispunjeni. Također je upitno koliko brzo bi ih Zelenski mogao ispuniti, u kojoj meri bi ukrajinska elita bila spremna da ih prihvati, kao i društvo koje sada veruje da pobeđuje u ovom ratu, rekla je.
Stanovaja smatra da će, sve dok dogovor ne bude postignut i u potpunosti sproveden, Rusija nastaviti sa vojnom eskalacijom protiv Ukrajine, prouzrokujući još više štete ukrajinskim gradovima i gurajući zemlju u humanitarnu katastrofu.
Direktor konsultantske kompanije, Mark Galeoti, Mayak Intelligence i viši saradnik RUSI-ja, kaže da bi neuspeh u postizanju održivog sporazuma u kratkom roku mogao da dovede do dugotrajnog rata.
- Bio bi to dugogodišnji rat manjeg intenziteta nego što je trenutno slučaj, rekao je on Al Džaziri.
Međutim, i Galeoti i Stanovaja smatraju da je zbog niza faktora malo verovatan “sirijski scenario” u kojem rat traje godinama.
Prvo, zapadne sankcije Rusiji narušile bi njenu sposobnost da održi dugotrajnu vojnu prisutnost u Ukrajini, što već ima za rezultat značajne gubitke vojnog osoblja i dnevne finansijske troškove u iznosu od nekoliko desetina miliona dolara.
Drugo, postoji problem sa održavanjem kontrole okupiranih teritorija, gde stanovništvo ostaje lojalno Kijevu. I treće, zapadna ekonomska i vojna podrška ukrajinskoj vojsci mogla bi ojačati ukrajinski otpor i otežati svaki budući napredak Rusije.
Posletratna Ukrajina
Bez obzira na to da li će Rusija i Ukrajina uskoro postići dogovor ili ne, obe zemlje će verovatno proći kroz radikalne promene - čak i u najoptimističnijim scenarijima.
Ekonomija Ukrajine već je teško pogođena ratom, s velikim odlovom kapitala koji je počeo čak i pre invazije. Prema ukrajinskom ministru finansija Serhiju Marčenku, oko 30 posto ekonomske aktivnosti je ugašeno, dok Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da bi se ekonomija Ukrajine ove godine mogla smanjiti i do 35 posto.
Oštećena je vitalna infrastruktura, uključujući puteve, železnice i mostove, a pod ruskom kontrolom je i niz lučkih objekata na Crnom moru.
U odgovoru na ekonomske poteškoće s kojima se Ukrajina suočava, Zapad je izdvojio značajna sredstva, uključujući 1,1 milijardu dolara vojne pomoći, 1,3 milijarde dolara hitne mikrofinansijske pomoći EU-a, 6,9 milijardi dolara finansijske pomoći i 3,5 milijardi dolara za kupovinu oružja od SAD-a.
Zelenski je 28. februara potpisao službeni zahtev za članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, ali je Brisel upozorio da se za Kijev ne mogu napraviti ustupci i da bi pristupanje moglo potrajati godinama.
Prema rečima Volodimira Iščenka, naučnog saradnika na Institutu za istočnoevropske studije na berlinskom Freie Univerzitetu, članstvo u Evropskoj uniji, snažna finansijska pomoć i povlačenje Rusije bili bi najbolji scenario za Ukrajinu.
To bi podstaklo Ukrajince da prihvate eventualne bolne ustupke kao deo bilo kakvog mirovnog sporazuma i da nadalje drže ultranacionalističke snage.
Čak i ako Ukrajina dobije snažne garancije za članstvo u Evropskoj uniji, i dalje bi morala proći kroz tešku tranziciju kao rezultat rata. Antirusko raspoloženje dominiralo bi društvenom i političkom sferom i podstaklo bi homogenizaciju ukrajinskog identiteta i marginalizaciju određenih političkih pogleda, rekao je Iščenko.
Zelenski je u nedelju zabranio 11 stranaka zbog navodnih veza s Rusijom, uključujući najveću opozicionu formaciju u parlamentu.
Drugi scenariji mogli bi imati još razorniji efekat na ukrajinsko društvo, uključujući nastavak rata koji bi pokretu krajnje desnice omogućio da preuzme vojne ili državne institucije. Odbijanje Rusije da povuče svoje snage moglo bi da rezultira podelom zemlje i postavljanjem marionetske vlade.
- U okupiranim područjima politički režim bio bi veoma represivan, možda čak jedan od najrepresivnijih u postsovjetskom prostoru jer bi se smatrao nelegitimnim - kaže Iščenko i dodaje da bi ukrajinski otpor inspirisao opoziciju u Belorusiji i Rusiji, a okupacija Ukrajine bila bi destabilizirajući faktor za ceo postsovjetski prostor.
Posleratna Rusija
Ruska ekonomija i društvo takođe će se suočiti sa značajnim posledicama rata.
Prema procenama, bruto domaći proizvod (BDP) zemlje mogao bi se ove godine smanjiti između osam i 15 posto, dok bi inflacija mogla dostići 20 posto. U međuvremenu, sankcije su potkopale mogućnost Moskve da izmiri svoj dug i rezultirale su masovnim povlačenjem međunarodnih kompanija s njenog tržišta, zbog čega raste strah od vrtoglavog rasta nezaposlenosti.
- Rusiji će biti potrebne godine da se oporavi. Za obnovu ruske vojske biće potrebne godine. A biće potrebno više od toga za obnovu ruske ekonomije - rekao je Galeoti.
Kako bi suzbila protivljenje ratu, ruska vlada krenula je u obračun s medijima koji je kritikuju i disidentima. Nezavisni kanal TV Rain i liberalni radio Eho Moskve su ugašeni, dok je više od 15.000 osoba uhapšeno zbog protesta protiv rata.
U govoru 16. marta, Putin je kritičare rata nazvao “izdajnicima” koji su deo “pete kolone” i pozvao je na “samočišćenje” zemlje. Zbog straha od represije mnogi Rusi su otišli iz zemlje od početka rata, a prema nekim procenama broj političkih emigranata kreće se između 200 i 300 hiljada.
Stanovaja smatra da je rat imao štetne efekte na rusku politiku i društvo, a mirovni sporazum s Ukrajinom neće to preokrenuti.
Prema Iščenku, Kremlj će dugoročno morati da usvoji drugačiji politički i ekonomski model.
- Diktatorske mere neće biti dovoljne za zadržavanje vlasti… i u nekom trenutku, ruska vlada će morati da počne da kupuje lojalnost ruskih građana ili pokornih Ukrajinaca, Belorusa sa više kejnezijanskom redistribuističkom ekonomskom politikom. Politika će takođe morati da se reorganizuje kako bi se otvorio put za osnivanje stranke s masovnim članstvom koja bi mogla da okupi stanovništvo oko Putinove figure i imperijalističke ideologije, rekao je Iščenko.
- To ne bi izgledalo baš kao fašizam, ali režim bi bio više mobilizacijski, dodao je on.
Kurir.rs/Al Džazira
NE PROPUSTITE
Bonus video:
