Redove za šećer u Saratovu bilo je teško ne uporediti sa sovjetskom erom, nakon što je grabež za osnovnim životnim namirnicama oživele strahove Rusa da će invazija Kremlja na Ukrajinu dovesti do bukvalnog sunovrata u vreme nestašica ili beskrajnih redova iz vremena Sovjetskog Saveza.
Kese šećera i heljde počele su da nestaju sa lokalnih tržišta početkom marta, samo nedelju dana nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu. A kada je kancelarija lokalnog gradonačelnika prošle nedelje objavila da će oganizovati specijalne pijace na kojima će ljudi kupovati osnovne namirnice, pojavile su se stotine ljudi.
"Ljudi dele savete o tome gde da nabave šećer. Ovo je ludo“, rekao je Gardijanu Viktor Nazarov, koji je rekao da mu je baka dala zadatak da prošlog vikenda poseti specijalnu pijacu kako bi se opskrbio. "Tužno je i smešno. Čini se kao da je pre mesec dana bilo dobro, a sada ponovo pričamo o 1990im, kupujemo proizvode jer... se bojimo da će nestati.”
Nakon sat i po čekanja na glavnom gradskom trgu, mogao je da kupi jednu vreću šećera od pet kilograma, rekao je on.
Po društvenim mrežama kruže snimci ljudi koji se tuku i svađaju zbog šećera na pijacama u drugim gradovima u Rusiji, dok zvaničnici tvrde da je nestašica deo veštački izazvane krize.
"Ono što se danas dešava sa šećerom ima za cilj stvaranje panike u društvu“, rekao je u utorak guverner ruske oblasti Omsk, koja se suočava sa sličnim problemima.
Iznenadne nestašice su prvi ukus onoga što će biti teška godina za Rusiju, obeležena ogromnom ekonomskom kontrakcijom, visokom inflacijom i odsecanjem od sveta bez presedana za globalizovanu ekonomiju, odenjuje novinar britanskog lista.
"Mislim da se polako ali sigurno vraćamo u SSSR“, rekla je Elina Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije, ukazujući da će ruska vlada verovatno nastaviti da se isključuje od svetske ekonomije. "To neće biti privremeni šok posle kog ćemo se vratiti liberalnoj demokratiji i reintegraciji u svet, osim ako ne dođe do promene vlasti".
Dok ruske trupe napreduju u Ukrajini, prodavnice u nekim velikim gradovima prijavile su nestašice osnovnih proizvoda kao što su tamponi. Cene uvezene robe, kao što su deterdžent, odeća ili paste za zube, takođe su naglo porasle kako je rublja izgubila vrednost.
Za rast cena osnovnih namirnica, vlada je okrivila paničnu kupovinu i špekulate, rekavši da ima više nego dovoljno ponude da zadovolji potražnju.
"Kao i 2020. godine, sada želim da umirim naše građane: u potpunosti smo obezbeđeni sa šećerom i heljdom. Nema potrebe da paničite i kupujete ovu robu – ima je dovoljno za sve“, rekla je Viktorija Abramčenko, zamenica premijera Rusije, u obraćanju javnosti.
Što je još više zabrinjavajuće, lekovi poput insulina počeli su da nestaju sa polica u apotekama. Neke ankete su pokazale da se ruski lekari suočavaju sa nestašicom više od 80 lekova u apotekama, uključujući insulin i popularni dečji lek protiv upale. Ruski zvaničnici su još jednom okrivili kupce u panici, napominjući da je većina zapadnih farmaceutskih kompanija rekla da neće ograničiti isporuke esencijalnih lekova u Rusiju.
Ali kako se ruska ekonomija smanjuje, očekuje se da će inflacija ove godine skočiti do 20 odsto, rekla je Ribakova. Za obične Ruse, rekla je, to bi značilo "siromaštvo. Siromaštvo i očaj.”
"Ljudi su bili toliko zauzeti samo preživljavanjem“, rekla je ona. "Nabavljanje osnovnih lekova, osnovnih namirnica, preživljavanje od minimalnih penzija … ljudi dolaze veoma mršavi u ovu krizu. Nemaju ušteđevinu, jedva su preživljavali ranije, a sada će provoditi dane u redovima i bez pristupa osnovnoj zdravstvenoj zaštiti i lekovima", dodala je Ribakova.
Natalija Zubarevič, ekspert za privredu ruskih regiona, primetila je da glavni razlog nedavnih nestašica nije samo šteta od sankcija, već i neuspeh lanaca snabdevanja i oklevanje da izvrše velike kupovine dok je vrednost rublje i dalje tako nestabilna.
"Razumem da se instinkti sovjetsko-ruskog naroda ne menjaju“, rekla je ona nedavno, napominjući da je šećer tradicionalna stavka za kupovinu u nesigurnim ekonomskim vremenima. "Ali ja bih razmišljala ovako: ako imate kućnog ljubimca, razmislite o tome gde se proizvodi hrana za kućne ljubimce i od čega... Grišću se što sam kupila premalo [medicinske hrane za kućne ljubimce]. To nije šećer. Trebalo je da kupim više".
Hiljade zaposlenih su pogođene jer su velike strane kompanije, uključujući Ikeu i Mekdonalds, privremeno napustile tržište. U međuvremenu, lokalne fabrike i drugi poslodavci takođe su počeli da zaustavljaju proizvodnju. Ranije ovog meseca, AvtoVAZ, jedan od najvećih proizvođača automobila u zemlji, bio je primoran da zaustavi proizvodnju određenih linija vozila.
A moskovski Šeremetjevo, najveći aerodrom u zemlji, saopštio je u ponedeljak da će morati da otpusti petinu svog osoblja i obustavi dalje zapošljavanje jer se putnički saobraćaj usporava zbog sankcija.
Dugoročno, čitavi sektori ruske privrede mogli bi biti ugroženi, jer bi nedostatak pristupa zapadnim komponentama mogao uticati na sve, od putovanja avionom do proizvodnje robe široke potrošnje.
"Ekonomski rast je žrtvovan zarad ove ratne ekonomije“, rekla je Marija Šagina iz Finskog instituta za međunarodne poslove i Ženevske međunarodne mreže sankcija.
Dodatni rizici i volatilnost poslovanja u Rusiji sada znače da će mnoge kompanije odlučiti da ne uđu na tržište, rekla je ona.
A nedavni egzodus najmlađih i najpametnijih u zemlji čini nejasnim ko će uskočiti da pripremi alternative.
"Moguće je da će nekoliko godina kasnije postojati ruske alternative za proizvode od Majkrosofta do tampona, ali biće potrebno vreme da se proizvedu“, rekla je Ribakova. "I pitanje je ko će to proizvesti."
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
