To je deo ekonomskog rata koji se odvija između Rusije na jednoj strani i Evropske unije, SAD-a i još nekoliko zemalja na drugoj.
Dok Rusija invazijom na Ukrajinu pokušava da okupira tu zemlju, s ekonomske strane je u defanzivnoj poziciji i pokušava da ublaži udarac ekonomskih sankcija, piše Index.hr.
- Nema smisla da isporučujemo svoja dobra Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama i da isplatu primamo u dolarima, evrima i drugim valutama. Zbog toga sam odlučio da uvedem set mera kako bismo što je pre moguće prebacili isplate - počnimo s našim prirodnim gasom - koje primamo za isporuke u tzv. neprijateljske zemlje, u ruske rublje. To znači da ćemo odbijati da koristimo kompromitovane valute u takvim transferima, rekao je ruski lider.
Isporuke nafte i gasa će se nastaviti u skladu sa količinama i cenama koje su navedene u ugovorima, ali je poslata direktiva da se prilikom ugovaranja novih ugovora i načina plaćanja traži isključivo plaćanje u rubljama.
Ruska rublja godinama gubi vrednost
Ekonomski stručnjaci taj potez tumače kao pokušaj Rusije da stabilizuje kurs rublje prema evru i dolaru nakon što je ruska nacionalna valuta drastično izgubila na vrednosti od početka invazije na Ukrajinu.
Kurs rublje je do aneksije Krima 2014. godine bio oko 40 rubalja za jedan evro, nakon čega mu vrednost pada na 60-70 rubalja za jedan evro u narednih nekoliko godina.
Tokom 2020. godine kurs joj opet pada i kreće se u rasponu od 80 do 90 rubalja za jedan evro, a nakon invazije na Ukrajinu sledi novi pad vrednosti rublje na 110 do 120 rubalja za jedan evro.
Trenutno rublja jača, a kurs iznosi 108 rubalja za jedan evro (u trenutku pisanja ovog teksta), piše Index.hr.
Međutim, istorijski trend jasno pokazuje da slabljenje rublje nije novijeg datuma i da Rusija još od okupacije Krima ima velikih problema s održavanjem vrednosti valute.
Tu bitku gubi, pa je rublja u nekoliko godina drastično izgubila na vrednosti, od nekadašnjeg kursa 40 rubalja za evro do današnjeg kursa iznad 100 rubalja za evro.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
