"Rat je pakao", rekao je general iz američkog građanskog rata Vilijam Šerman. Onaj koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine 24. februara svakako odgovara njegovom opisu, ocenjuje Rajan Menon, istraživač Salcmanovog instituta za rat i mirovne studije na Kolumbiji.
Gradovi se opsedaju, bolnice i civilne zgrade gajašju, u Marijupolju, Kijevu, Harkovu... Broj izbeglica i interno raseljenih Ukrajinaca već premašuje 10 miliona, više od petine stanovništva zemlje. Ipak, postoji nešto u ovom ratu što je bilo karakteristično: Prkosio je svim očekivanjima, pre svih onih koji su ga započeli.
Kako se nagomilavanje ruske vojske oko ukrajinske granice ubrzalo krajem prošle godine, malo je stručnjaka verovalo da će Vladimir Putin narediti punu invaziju, a kamoli onu koja za cilj ima rušenje ukrajinske vlade i postavljanje marionetskog rukovodstva. Bajdenova administracija je stalno upozoravala da se on sprema da uradi upravo to, ali većina posmatrača je bila skeptična. Scenario se činio čudnim. Ovog puta, međutim, američka vlada je bila u pravu.
Ali malo ko, uključujući i iskusne vojne analitičare, je očekivao ovo što se dogodilo. Ukrajinci su od samog početka pružili iznenađujuće jak otpor, delom zato što su branili svoju zemlju, delom zato što su se pripremali za ovaj slučaj i što su u toj pripremi stvorili snage Teritorijalne odbrane, a delom zbog naoružanja i obuke koje su im pružili od 2015. SAD, Britanija i Kanada, navodi Menon za Gardijan.
Ipak, odnos snaga je u velikoj meri favorizovao Rusiju, bilo u pogledu broja trupa, količine glavnog naoružanja (kao što su tenkovi, oklopni transporteri, artiljerija i ratni avioni) i njihovog tehnološkog kalibra. Prednost je bila toliko velika da se ne može reći da je bilo nerazumno pretpostaviti da će Rusi skršiti otpor Ukrajinaca i osvojiti njihove gradove.
Ovaj rat je jedan od netipičnijih. Čak i ako se završi porazom Ukrajine – nečim što ostaje mogućnost – ovo sigurno nije kampanja koju su Putin i njegovi generali imali na umu.
Za mesec dana ratovanja Rusija je pretrpela velike gubitke: u vojnicima i svim kategorijama naoružanja. Štaviše, logistički problemi (jednostavno rečeno, snabdevanje vojske koja vodi rat) – kao što su nedovoljna količina hrane, vode i benzina – i kvarovi opreme bili su nagomilani.
Tačan broj ruskih gubitaka po strani, ovo je jasno: Niko, a najmanje Putin, nije očekivao ovako slab nastup od ruske vojske koja je, nakon problema otkrivenih tokom rusko-gruzijskog rata 2008. godine, obnovljena velikim povećanjem investicija, kao i reformama i modernizacijom, kaže Menon.
Pre nego što je ovaj rat počeo, dakle, postojao je dobar razlog da se očekuje brza rusku ofanziva: kombinovana operacija koja je počela sajber napadima na ukrajinske komandne i kontrolne mreže i brza kontrola ukrajinskog vazdušnog prostora od strane ruskih ratnih aviona, što bi na kraju otvorilo put jurišu oklopnih vozila zaštićenih iz vazduha.
Umesto toga, glavne formacije ukrajinske vojske, poput one između reke Dnjepar i istočne Ukrajine, još uvek nisu opkoljene i desetkovane. Niti su zauzeti neki veliki gradovi.
Istina, Rusija je ostvarila značajne teritorijalne dobiti, posebno duž obale Crnog mora i na istoku; i stvoren je kopneni koridor, iako ne konsolidovan (Marijupolj se nije predao), koji povezuje Rusiju sa Krimom duž obale Azovskog mora. Ono što nije jasno, međutim, jeste da li je, čak i na obali Crnog mora i na tačkama severno od Krima, stepen kontrole koji ruske snage imaju dovoljno jak da omogući mnogima da se odatle preusmere na druga bojišta, poput onog oko Kijeva.
S obzirom na broj ruskih udara na civilne ciljeve, oni se ne mogu razumno pripisati samo grešci. Umesto toga, izgleda da proizilaze iz frustracije ruskih komandanata i odluke ruskog rukovodstva da nanese toliko bola ukrajinskom narodu i tako kolosalnu štetu njenoj ekonomskoj imovini da će predsednik Volodimir Zelenski biti primoran da prihvati drakonski mir, ocenjuje Menon.
U svojoj knjizi Zašto nacije idu u rat, Džon Stosinger zaključuje da su inicijatori ratova skloni da prave iste grekpe.
Prezir prema protivnicima ih ubeđuje da im neće biti uzvraćeno. Oni koji započinju ratove stoga očekuju brzu pobedu – Putin je navodno rekao predsedniku Evropske komisije 2014. da bi mogao da zauzme Kijev za dve nedelje ako to želi – i da ne prave planove za produženu kampanju ako se ta pretpostavka pokaže pogrešnom. Lider na vrhuncu nije ljubazan prema podređenima koji skupe hrabrost da dovedu u pitanje optimistične pretpostavke. I iako Stosinger ne ističe ovo, ako zemljom upravlja svemoćni lider, kao što je Putin, podređeni verovatno nerado saopštavaju loše vesti.
Drugim rečima, ishod rata između Rusije i Ukrajine ostaje neizvestan, zaključuje analitičar.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
