Naime, tada se dogodila prva službena poseta predsednika SAD-a Ričarda Niksona sovjetskoj zemlji.
Gosta, na aerodromu Vnukovo dočekali su Brežnjevljeva desna ruka, Nikolaj Podgorni, premijer Kosigin i sam Brežnjev.
Sovjetska strana organizovala je posetu sve do najsitnijih detalja, posvećujući pažnju i takvim sitnicama, kao što je recimo izgled aerodroma. Niksonova kolona automobila uputila se s aerodroma ravno u Kremlj strogo proverenom rutom.
Prema rečima poznatog prevodioca Viktora Suhodreva, koji je bio glas SSSR-a na službenim pregovorima s Vašingtonu, Lenjinov prospekt i druge ulice koje su vodile u pravcu Kremlja takođe su bile okićene sovjetskim i američkim zastavama.
Ričard Nikson je tada u Moskvi proveo devet dana. Boravak u Kremlju upamtiće i po razgovorima sa pomoćnicima koje je izbegavajući prisluškivanje obavljao u predsedničkoj limuzini dopremljenoj iz SAD-a.
Brežnjev i Nikson, poslednjeg dana, 29. maja potpisali su osam ozbiljnih dokumenata, uključujući Sporazum o PRO i Sporazum o ograničenju strateškog naoružanja SALT 1, sporazum o nemešanju u unutrašnje poslove druge strane, bilateralne ugovore o saradnji u nauci, svemiru, medicini i očuvanju životne sredine.
Nakon potpisivanja ugovora, najmoćniji državnici odlučili su to da proslave čašicom šampanjca.
Brežnjev nije hteo prvi da popije čašicu šampanjca već je čekao da to napravi Nikson.
Tako je hteo da se našali, tako je tad protumačeno, kako bi u šampanjcu mogao da bude otrov.
Brežnjev se nagnuo u stranu i čekao da Nikson popije gutljaj.
Američkom čelniku nije bilo jasno zašto ga Brežnjev gleda pa je gledao u svoju čašu i ništa mu nije bilo jasno. Na kraju je Brežnjev ipak popio šampanjac da bi potom kucnuli čaše te još jednom nazdravili.
Kurir.rs/24sata.hr
NE PROPUSTITE
