Orbanova bliska veza sa predsednikom Vladimirom Putinom ponovo je pod lupom otkako je ruski lider odlučio da napadne Ukrajinu, suseda Mađarske. A ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prozvao je Orbana da nije pružio snažniju podršku svojoj zemlji u sukobu.
U mnogim evropskim zemljama, premijerov stav može značiti kraj političke karijere. U Mađarskoj nije tako.
Uoči parlamentarnih izbora u nedelju, Orban je izbegao da kampanja postane referendum o njegovoj istoriji sa Moskvom. Umesto toga, njegova poruka se svodi na jednu jednostavnu ideju: on će držati Mađarsku van rata, a njegovi protivnici neće.
Nema veze što se mađarska opozicija ne zalaže za to da Mađarska pošalje trupe u Ukrajinu, Orban je koristio državne resurse i prijateljske medije da sugeriše suprotno.
Njegov tim je prisluškivao vladinu bazu podataka mejlova o koronavirusu kako bi izbacio tačke za razgovor i oblepio zemlju posterima koje finansiraju poreski obveznici i na kojima se kaže: "Sačuvajmo mir i bezbednost Mađarske!" pored Orbanovog lika. Provladini mediji i Orbanov sopstveni ministar spoljnih poslova čak optužuju vladu u Kijevu da podržava opozicioni savez Mađarske.
Ankete sugerišu da taktika funkcioniše: Orban je na čelu u smislu podrške javnosti.
"Ne odgovaram pred Gospodom za narod Ukrajine, već za narod Mađarske", rekao je premijer u radio intervjuu prošlog vikenda. "Mađarska politika", izjavio je Orban, "nije prijateljski naklonjena Ukrajini ni Rusiji: ona je prijateljska Mađarima".
Pobeda Orbana bi odjeknula širom EU.
Dok je blok, kako prenosi Politiko odgovorio oštroumno i solidarno u ranim nedeljama rata, uvodeći sankcije i odobravajući sredstva za slanje oružja u Ukrajinu, pukotine počinju da se pokazuju i Orban se odlučno protivio strožijim sankcijama ruskoj energetici. Još jedan Orbanov mandat bi takođe naterao EU da se konačno suoči sa teškim pitanjem: da li da smanji budžetska sredstva Budimpešti zbog nalaza demokratskog nazadovanja.
Orbanovi protivnici su odgovorili udvostručavanjem napora da se istaknu premijerov odnos sa Putinom.
"Rat u Ukrajini i ruska agresija promenili su mnogo stvari", rekla je Klara Dobrev, članica levo-liberalne demokratske koalicije koja se kandiduje kao kandidat broj 2 na listi ujedinjene opozicije.
Dobrev, član Evropskog parlamenta, rekao je za Politiko da je rat "pojačao osećaj nesigurnosti” među Mađarima.
Sada su se, rekla je ona, izbori u nedelju sveli na izbor između "Orbana ili Evrope – to je glas".
Mađari će u nedelju birati između Orbanove desničarske populističke partije Fides — koja je bila na vlasti poslednjih 12 godina — i raznolikog saveza šest opozicionih partija i njenog kandidata za premijera, pokrajinskog konzervativnog gradonačelnika Petera Marki-Zaja.
Dok se kampanja prvobitno fokusirala na pitanja poput korupcije, ekonomije i referenduma protiv LGBTK+ koji je vlada takođe zakazala za ovaj vikend, sukob u susedstvu promenio je razgovor.
"Rat je bacio senku na celu mađarsku kampanju", rekao je Orban u svom radio intervjuu.
"Pitanje mira i bezbednosti sada je takođe deo onoga što je u pitanju na izborima. I naša poruka je jasna: samo Fides može da stvori mir u Mađarskoj, samo mi možemo da garantujemo bezbednost mađarskog naroda", rekao je premijer.
Uprkos ovoj retorici, Orban je do sada išao zajedno sa zapadnim saveznicima jer su pojačali svoje vojno prisustvo u regionu i finansirali isporuke oružja Ukrajini. Budimpešta je dozvolila NATO-u da rasporedi trupe u zapadnoj Mađarskoj i nije se protivila potezu EU da obezbedi 500 miliona evra za oružje i drugu pomoć ukrajinskoj vojsci. Mađarska je takođe podržala više rundi sankcija EU koje su imale za cilj da odvoje veći deo ruske ekonomije iz bloka.
Ali kod kuće, Orbanova poruka biračima je da sama Mađarska ne bi trebalo da daje oružje Ukrajini i da će se Budimpešta suprotstaviti daljim koracima koji bi mogli naštetiti ekonomiji zemlje, kao što su strožije energetske sankcije. Vlada takođe ne dozvoljava direktan tranzit oružja preko mađarsko-ukrajinske granice.
"Dajemo Ukrajincima sve što možemo, možda čak i iznad naših mogućnosti", rekao je premijer. "Ali nećemo udovoljiti bilo kakvim njihovim zahtevima koji bi uništili našu nacionalnu zajednicu — bilo u biološkom smislu, da naši sinovi ginu u tuđem ratu, bilo da propadne mađarska ekonomija.
Konflikt je u glavama birača: Tokom predizbornog događaja ove nedelje u Budaorsu, gradu izvan Budimpešte, jedan glasač je pitao o odbrani Mađarske i odnosu sa NATO-om — pitanje koje bi bilo veoma neobično u drugim nedavnim kampanjama, kada su lokalni skupovi bili skloni da se fokusira na pitanja kao što su zdravstvena zaštita i penzije.
Mađari su duboko podeljeni oko toga kako ocenjuju Orbanovu spoljnu politiku.
Šezdeset četiri odsto Mađara kaže da je invazija na Ukrajinu bila više "agresija” nego "odbrana” Moskve, prema anketi koju je sproveo Institut Publicus između 7. i 11. marta.
Ali Orbanovi protivnici imaju veliku težinu na tom osećaju. Devedeset jedan odsto opozicionih glasača smatra da je Moskva agresor, u poređenju sa samo 44 odsto među glasačima Fidesa.
Slično tome, dok je 90 odsto opozicionih birača reklo da bi Orban trebalo oštrije da osudi Rusiju zbog napada na Ukrajinu, samo 8 odsto pristalica vlade reklo je da bi premijer trebalo da eskalira svoj ton, prema anketi.
Odvojena studija koju je sprovela anketa Medijan pokazala je da 43 odsto pristalica Fidesa kaže da je Rusija postupila pravedno u Ukrajini.
Stručnjaci tvrde da je podrška glasača Fidesa Orbanovoj politici – uprkos februarskoj poseti Moskvi da bi se pohvalio svojim srdačnim pristupom pored Putina – delom posledica strože kontrole vlade nad velikim delom informacionog pejzaža.
Već nedeljama državni i provladini mediji promovišu ruske narative o ratu. Robert Laslo, analitičar Instituta za politički kapital u Budimpešti, nazvao ga je vladinim "medijskim carstvom".
Orbanove pristalice "su u tako velikom mehuru mišljenja", rekao je, da "jednostavno nije važno šta je rekao pre šest nedelja ili pre tri dana".
To je balon pojačan Orbanovim korišćenjem državnih resursa, kao što su javno finansirani posteri ili baza podataka e-pošte koja se koristi za objavu ljudi ovom porukom: Orbanova vlada "neće dozvoliti da mađarske porodice plate cenu rata".
Pre rata, Budimpešta i Kijev su održavali neugodne odnose, boreći se oko jezičkih prava mađarskog stanovništva koje živi u zapadnoj Ukrajini.
Te tenzije su ponovo izbile u prvi plan poslednjih dana nakon što je Zelenski javno prekorio Orbana, rekavši mađarskom lideru: "Morate sami da odlučite s kim ste".
Kao odgovor, mađarski provladini mediji i nalozi na društvenim mrežama pokrenuli su bujicu ličnih napada na ukrajinskog lidera. Neki mediji koji podržavaju Orbana čak su optužili vladu u Kijevu da pomaže u jačanju mađarske opozicije u kampanji, predstavljajući Zelenskog kao marionetu koja pokušava da natera Budimpeštu u rat.
U sredu su tenzije porasle pošto je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto javno optužio ukrajinsku vladu da se suštinski meša u izbore u Mađarskoj. Ministar je tvrdio, bez dokaza, da je opozicija obećala Kijevu da će Ukrajini obezbediti oružje i podržati dalje energetske sankcije ako dođe na vlast.
Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova, odbacio je Sijartoove tvrdnje, izjavivši da se Ukrajina ne meša u unutrašnje poslove Mađarske. Kuleba je zatim dodao šiljastu rečenicu: Ako Sijarto smatra da je nagrada koju je dobio od Rusije važnija od njegovog odnosa sa Ukrajinom, trebalo bi to jednostavno da kaže.
Marki-Zaj, opozicioni kandidat za premijera, priznao je da je ruska invazija u početku stvorila efekat okupljanja za Orbana.
"U početku smo primetili da ljudi žele sigurnost i očekuju da će Orban moći da ih zaštiti", rekao je on.
Sada, međutim, opozicija tvrdi da Orban nije u stanju da odbrani Mađarsku. "Samo NATO može da zaštiti Mađarsku, ne Orban", rekao je Marki-Zaj za POLITICO tokom zaustavljanja kampanje u gradu Solnok u ponedeljak. "Orban je uvek želeo da zaustavi Brisel, EU. Sada svi moramo da zaustavimo Putina da bismo živeli u miru.
Mađarski ministar Gergelj Guljaš, koji je Orbanov šef kabineta, uzvratio je kritikama.
"Mi smo lojalan član Evropske unije i NATO-a", rekao je Guljas za POLITICO u utorak, napominjući da je Budimpešta "osudila rusku agresiju" i podržala sankcije.
Razlika u mišljenju, prema ministru, svodi se na stav mađarske vlade da sankcije treba da kažnjavaju "Ruse, a ne Evropu". Za Guljaša, spoljna politika vlade bi mogla da pomogne na predstojećim izborima. "Mislim da je odluka mađarske vlade popularna", rekao je Guljaš. "Mislim da ako to utiče na izbore, to će biti dobro za vladu.
Kurir.rs/Politiko
NE PROPUSTITE
