Poljoprivrednici su upozoreni da će njihovi usevi biti spaljeni i da mogu biti zatvoreni ako nastave sa žetvom. Zabrana podseća na prethodnu vladavinu talibana kasnih 1990ih kada je pokret zabranio proizvodnju maka. U to vreme, zabrana je bila postepeno i sprovedena širom zemlje u roku od dve godine. UN su potvrdile da je proizvodnja iskorenjena u većem delu zemlje.
Međutim, nakon njihovog zbacivanja 2001. godine, farmeri u mnogim delovima zemlje su opet preorali svoja polja pšenice — koju je bilo gotovo nemoguće izneti na tržište zbog nedostatka puteva i infrastrukture — i vratili se proizvodnji maka.
Mak je glavni izvor prihoda za milione malih farmera i nadničara koji mogu da zarade više od 300 dolara mesečno na berbi i vađenju opijuma
Danas je Avganistan najveći svetski proizvođač opijuma i 2021. godine, pre nego što su talibani opet preuzeli vlast, proizveo je više od 6.000 tona opijuma, za koji se u izveštaju Kancelarije UN-a za drogu i kriminal navodi da bi potencijalno mogao da proizvede 320 tona čistog heroina.
Avganistan proizvodi više opijuma nego sve zemlje koje proizvode opijum zajedno, a prošla godina je bila šesta godina zaredom rekordnih žetva opijuma.
Rekordna priuzvodnja bila je prisutna čak i kada su SAD i međunarodna zajednica trošile milijarde dolara na iskorenjivanje proizvodnje maka. Talibani su navodno zaradili milione dolara naplaćujući poreze farmerima i posrednicima da bi preneli svoju drogu van Avganistana, a visoki zvaničnici vlade koju podržavaju SAD bili su umešani u cvetajuću trgovinu drogom.
Vašington je potrošio više od 8 milijardi dolara pokušavajući da iskoreni proizvodnju maka u Avganistanu tokom svog skoro 20-godišnjeg rata, koji se završio povratkom talibana u avgustu.
Skoro 80% heroina proizvedenog u proizvodnji opijuma u Avganistanu stiže u Evropu preko Centralne Azije i Pakistana.
U očajno siromašnom Avganistanu zabrana proizvodnje maka dodatno će osiromašiti najsiromašnije građane.
Prema izveštaju UN-a iz 2021. godine, prihod od opijata u Avganistanu iznosio je ogromnih 1,8 do 2,7 milijardi dolara, više od 7% BDP-a zemlje. U istom izveštaju se navodi da "lanci snabdevanja nedozvoljenim drogama van Avganistana“ donose mnogo više.
Talibanska zabrana dolazi u trenutku kada se zemlja suočava sa humanitarnom krizom koja je podstakla UN da prošlog meseca zatraže 4,4 milijarde dolara jer 95 odsto Avganistanaca nema dovoljno hrane.
Zabrana, iako snažno pogađa kuće za proizvodnju droge, verovatno će uništiti malog farmera koji se oslanja na svoju proizvodnju opijuma da bi preživeo.
Teško je predvideti kako će talibani biti u stanju da stvore zamenske useve i finansiraju avganistanske poljoprivrednike jer je njihova ekonomija u slobodnom padu i novac za međunarodni razvoj je stao, piše AP.
Proizvodnja i prihodi maka se često koriste kao oblik bankarstva među najsiromašnijim u Avganistanu koji koriste obećanje o žetvi sledeće godine za kupovinu osnovnih namirnica kao što su brašno, šećer, ulje za jelo i lož ulje.
Dekretom je takođe zabranjen "transport, trgovina, izvoz i uvoz svih vrsta narkotika kao što su alkohol, heroin, tablete, hašiš... fabrike za proizvodnju lekova u Avganistanu. su strogo zabranjeni.”
Kada su talibani poslednji put vladali, angažovali su starešine i sveštenike džamija da sprovedu zabranu, a u selima koja su ignorisala zabranu, talibani su hapsili starešine i sveštenike, kao i farmere koji nisu poštovali zabranu. Kao rezultat toga, starešine i sveštenici su bili podstaknuti da spreče proizvodnju maka u svojim oblastima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
