Intenzitet i obim nasilja - i koordinacija napada opozicije - ukazuju na promenu sukoba iz ustanka u građanski rat, prenosi BBC.
Nasilje se sada širi celom zemljom, podaci su grupe za praćenje sukoba Acled (Projekat podataka o lokaciji oružanog sukoba i podacima o događajima).
Izveštaji sa terena takođe sugerišu da su borbe postale sve više koordinisane i da su stigle do urbanih centara.
Iako je precizan broj mrtvih teško proveriti, Acled - koji svoje podatke zasniva na lokalnim medijima i drugim izveštajima - sabrao je brojke koje sugerišu da je oko 12.000 ljudi ubijeno u političkom nasilju od kada je vojska preuzela vlast 1. februara 2021. Sukobi su postali smrtonosniji iz meseca u mesec od avgusta.
Neposredno nakon puča, većina civila je poginula dok su snage bezbednosti gušile demonstracije širom zemlje. Sada je, međutim, sve veći broj poginulih rezultat borbe - pošto su civili uzeli oružje - pokazuju Acled brojke.
Šefica UN-a za ljudska prava Mišel Bačelet složila se u intervjuu za BBC da sukob u Mjanmaru, takođe poznatom kao Burma, sada treba nazvati građanskim ratom i pozvala Savet bezbednosti UN da preduzme ''jače akcije'' kako bi izvršio pritisak na vojsku da obnovi demokratiju.
Ona je rekla da je međunarodnom odgovoru na krizu "nedostajalo hitnosti" i opisala situaciju kao "katastrofalnu", upozoravajući da sukob sada ugrožava regionalnu stabilnost.
Oko stotinu verskih objekata uništila je vojska Mjanmara u oblastima gde je otpor protiv puča jak, posebno na severozapadu i jugoistoku zemlje. Od decembra, vojska je intenzivirala napade na pretežno hrišćanske države Čin i Kaja i na pretežno budističke regione Sagaing i Magve.
U periodu između februara 2021. i januara 2022. u državi Čin uništeno je oko 35 crkava i 15 pridruženih zgrada, navodi Organizacija za ljudska prava Čin. Tokom istog perioda, najmanje 12 crkava je sravnjeno sa zemljom u državi Kaja, izvestila je Kareni grupa za ljudska prava.
Uprkos obećanju generala nakon njihovog puča u februaru 2021. da će zaštititi verske objekte, crkve i manastiri nisu pošteđeni. Od aprila 2021. godine, kada su etničke milicije počele da uzvraćaju, najmanje 50 verskih objekata je uništeno ili opljačkano.
Ranije ovog meseca, granatiran je manastir u Latpandavu, selu u okrugu Jinmabin (Sagaing), pri čemu je poginulo najmanje šest ljudi koji su u njemu našli utočište. U istoj oblasti krajem februara, vojnici su upali u manastir u jednom selu u državi Čin i koristili 80 dece kao živi štit najmanje 36 sati.
-Kada je iguman manastira pokušao da pregovara sa režimskim snagama, oni su uperili pušku u monaha i nisu ga pustili da izađe iz manastira, rekao je jedan seljanin.
Sada se verski objekat koristi kao centar za ispitivanje gde se muče i ubijaju civili. Ponudom lokalnog stanovništva ukradeno je oko 50 miliona kjata (28.100 američkih dolara).
Prema nezavisnom novinskom sajtu Iravadi, napadi na verske objekte odražavaju frustraciju hunte što nije u stanju da prevlada nad snagama protiv puča, posebno u državama Čin i Kaja, uprkos upotrebi vazdušnih udara i teške artiljerije.
Poslednjih nedelja, država Karen (nazvana i Kain), na granici sa Tajlandom, bila je poprište intenzivnih borbi. Tokom vikenda, avioni su bombardovali nekoliko provincija, gađajući civilne ciljeve, uključujući zdravstvene ustanove. Nacionalna oslobodilačka armija Karen saopštila je da nije pretrpela gubitke, tvrdeći da je umesto toga ubila najmanje 60 redovnih vojnika, ali takve tvrdnje je teško proveriti. Najmanje 150.000 civila je raseljeno u ovom regionu.
Mnoge lokalne verske grupe reagovale su na hitnu situaciju i na taj način pokazuju humanu stranu Mjanmara, lice naroda koji, uprkos patnji koja je obeležila njihovu istoriju, bira put solidarnosti.
Godinu dana pošto je preuzela vlast, vojsku Mjanmara širom zemlje napala je mreža civilnih milicija. Jedinice Narodnih odbrambenih snaga bore se za obnovu demokratije.
Intenzitet i koordinacija napada ukazuje na to da je zemlja sada u stanju građanskog rata.
Kurir.rs/BBC/Mondo
NE PROPUSTITE
