Još u aprilu prošle godine pisali smo o neizbežnosti denacifikacije Ukrajine. Nacistička, banderovska Ukrajina (Stepan Bandera bio je vođa anarhonacionalističkog pokreta u Ukrajini sredinom 20. veka), neprijatelj Rusije i oruđe Zapada za uništenje Rusije, nama ne treba. Danas je pitanje denacifikacije prešlo u praktičnu sferu, piše Sergejcev koji nastavlja:
"Denacifikacija je nužna kada je značajan deo ljudi, najverovatnije većina, podložan i uvučen u nacistički režim, odnosno kada teza 'ljudi su dobri, vlast je loša' ne funkcioniše. Prepoznavanje te činjenice temelj je politike denacifikacije i svih njenih mera, a sama činjenica je njen predmet.
Naciste treba maksimalno uništiti na bojnom polju
Ukrajina je upravo u takvoj situaciji. Činjenica da je ukrajinski glasač glasao za 'Porošenkov mir' i 'mir Zelenskog' ne bi smela da zavarava - Ukrajinci su bili prilično zadovoljni time da je najkraći put do mira vodio kroz blitckrig, što su poslednja dva ukrajinska predsednika transparentno nagovestila kada su bila izabrana.
Upravo je ova metoda 'umirenja' unutrašnjih antifašista - totalnim terorom - korišćena u Odesi, Harkivu, Dnjepropetrovsku, Marijupolju i drugim ruskim gradovima. A prosečnom Ukrajincu s ulice to je sasvim odgovaralo. Denacifikacija je skup mera u odnosu na nacifikovanu masu stanovništva, koja tehnički ne može biti podvrgnuta direktnom kažnjavanju kao ratni zločinci.
Naciste koji su se naoružali treba maksimalno uništiti na bojnom polju. Ne bi smelo biti značajnih razlika između Oružanih snaga Ukrajine i tzv. nacionalnih jedinica, kao ni teritorijalne obrane koja je spojila ove dve vrste vojnih formacija. Svi su podjednako uključeni u ekstremnu okrutnost prema civilnom stanovništvu, podjednako su krivi za genocid nad ruskim narodom, podjednako ne poštuju zakone i običaje ratovanja.
Rusija neće imati saveznika u denacifikaciji Ukrajine
Denacifikacija će neminovno biti i deukrajinizacija - odbacivanje velike i veštaćke inflacije etničke komponente samoidentifikacije stanovništva teritorija istorijske Malorusije i Novorusije, koju su započele sovjetske vlasti. Kao instrument komunističke velesile, veštački etnocentrizam nakon njihovog pada nije ostao bez pokrovitelja. U tom službenom svojstvu prešao je pod vlast druge supersile (moći koja stoji iznad država) - Zapada. Treba ga vratiti u njegove prirodne granice i oduzeti mu političku funkcionalnost.
Rusija neće imati saveznika u denacifikaciji Ukrajine, budući da je ovo čisto ruski posao, te zato što će biti iskorenjena ne samo banderovska verzija nacističke Ukrajine, već pre svega zapadni totalitarizam, nametnuti programi civilizacijske degradacije i dezintegracije, mehanizmi podjarmljivanja supersili Zapada i Sjedinjenih Američkih Država.
Sve što je Rusija učinila za Zapad, učinila je o svom trošku, podnoseći najveće žrtve. Zapad je na kraju odbacio sve te žrtve, obezvredio doprinos Rusije rešavanju zapadne krize i odlučio da se osveti Rusiji za pomoć koju je nesebično pružila. Nadalje, Rusija će ići svojim putem, ne brinući se za sudbinu Zapada, oslanjajući se na još jedan deo svog nasleđa - vođstvo u globalnom procesu dekolonizacije.
Šta nakon kraja rata?
Operacija denacifikacije Ukrajine, koja je započela vojnom fazom, slediće istu logiku i u miru. U svakoj fazi biće potrebno postići nepovratne promene. U ovom slučaju, nužni početni koraci denacifikacije mogu se definisati na sledeći način:
- likvidacija oružanih nacističkih formacija (što znači bilo koje oružane formacije Ukrajine, uključujući Oružane snage Ukrajine), kao i vojne, informacione i obrazovne infrastrukture koje osiguravaju njihovo delovanje;
- formiranje tela narodne samouprave i policije oslobođenih područja, štiteći stanovništvo od terora podzemnih nacističkih grupa;
- instalacija ruskog informacionog prostora;
- povlačenje obrazovnog materijala i zabrana obrazovnih programa na svim nivoima koji sadrže nacističke ideološke smernice;
- masovne istražne radnje za utvrđivanje lične odgovornosti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, širenje nacističke ideologije i podršku nacističkom režimu;
- lustracija, objavljivanje imena učesnika nacističkog režima, uključivanje u prisilni rad radi obnove uništene infrastrukture kao kaznu za nacističke aktivnosti (iz reda onih koji neće biti osuđeni na smrtnu kaznu ili zatvor);
- usvajanje na lokalnom nivou, pod nadzorom Rusije, primarnih normativnih akata denacifikacije "odozgo", zabrana svih vrsta i oblika oživljavanja nacističke ideologije;
- uspostavljanje spomen-obeležja i spomenika žrtvama ukrajinskog nacizma, ovekovečujući uspomenu na heroje borbe protiv njega;
- uključivanje kompleksa antifašističkih i denacifikacijskih normi u ustave novih narodnih republika;
- stvaranje stalnih denaficikacionih tela na period od 25 godina".
Istorija je dokazala da Ukrajina možda ne postoji kao nacionalna država. Svaki pokušaj njenog stvaranja vodi ka nacizmu. Ukrainizam je veštački antiruski konstrukt. Debanderizacija nije dovoljna. Denacifikacija Ukrajine mora biti deevropeizacija toga, navodi autor.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/RIA Novosti/Net.hr
NE PROPUSTITE
