Rezultati, objavljeni prošle nedelje u časopisu ''Science'', mogli bi da se pokazažu korisnim za zaštitu te vrste u rezervatima u koje su prisilno smešteni čopori lavova koji se međusobno ne poznaju.
-Oduvek sam volela lavove, rekla je naučnica i glavna autorka istraživanja Džesika Burkhart, objašnjavajući da je odlučila da učestvuje u istraživanju jer joj je dosadilo u laboratoriji da proučava mozgove životinja. Želela je to da učini u stvarnom životu.
Mačke su inače poznate po svom autonomnom ponašanju, ali lavovi odskaču od tog proseka i žive zajedno u čoporima, s kojima osvajaju i brane teritorije u afričkoj savani.
-Imate muške lavove, na primer, koji će u starosti od nekoliko godina da napuste čopor i sastaće se sa sebi nepoznatim lavovima, s kojima nisu u krvnom srodstvu, i s njima će stvoriti veze za ceo život, rekla je Burkhart.
Ovi oblici ponašanja pokazali su da su lavovi, za razliku od geparda koji su samotnjaci ili leoparda, biološki programirani da se ponašaju društveno u nekim situacijama, što ih čini zanimljivom vrstom za testiranje oksitocinom.
Hemikalija za maženje
Kod sisara oksitocin je glavni molekul koji jača društvene veze.
Katkad ga nazivaju "hemikalijom za maženje" jer se pojavljuje u mozgu majke kada pogleda u oči svog novorođenčeta i izaziva osećanje sreće i sigurnosti, a istovremeno podstiče dete da se uhvati za majčinu dojku.
Slični učinci zabeleženi su i kod drugih vrsta, kao i između pasa i njihovih vlasnika.
Neki terapeuti čak smatraju da bi parovi koji se suočavaju s problemima mogli da imaju koristi od povećanog kontakta očima, koji podstiče lučenje oksitocina.
Burkhart je sa svojim kolegama sa Univerziteta u Minesoti, radeći u rezervatu Dinokeng u Južnoj Africi u leto 2018. i 2019., komadima sirovog mesa mamila lavove do ograde.
Zatim su u nosove lavova ubrizgavali oksitocin koristeći uređaj koji liče na staru flašicu parfema kako bi oksitocin otišao pravo do mozga.
Nakon prskanja oksitocinom 23 lava postala su tolerantnija prema drugim lavovima u prostoru.
Beležili su koliko će lav koji poseduje neki željeni predmet, u njihovom slučaju igračku, koliko će da dozvoli ostalima da mu se približe i tako merili tolerantnost.
-Nakon što je lavovima dat oksitocin i nakon što smo im dali omiljenu igračku od bundeve kako bi se igrali, videli smo da se prosečna razdaljina među njima smanjila sa oko sedam metara bez oksitocina na otprilike tri i po metra sa oksitocinom, rekla je Burkhart.
Lavovi nisu uzvraćali rikom kada bi čuli snimljene urlike nepoznatih uljeza, suprotno od onih u kontrolnim grupama koji nisu dobili hormon.
Višestruka korist
Smanjeno neprijateljstvo prema strancima lično je ohrabrujuće otkriće, rekla je Burkhart, jer se za oksitocin zna da ima mračnu stranu kod ljudi: premda izaziva pozitivne osećaje prema članovima grupe, može i povećati osećaj rivalstva prema autsajderima.
Primena oksitocina bi mogla biti korisna u brojnim situacijama, rekla je Burkhart.
Prvo, mogla bi da pomogne u povezivanju lavova koji se međusobno ne poznaju, spašenih iz nasilnih situacija, npr. iz cirkusa ili zooloških vrtova u ratnim područjima, iz kojih su zatim smešteni u skloništa.
Drugo, kako rastu gradovi u Africi i šire se na teritorije lavova, konzervatori su prisiljeni premeštaju velike mačke u privatne rezervate, gde su smešteni međusobno nepoznati čopori, a oksitocin bi mogao da pomogne u sprečavanju sukoba.
To bi takođe moglo pomoći da se lavovi vrate u divljinu pomažući im da ''postaju skloniji svom novom društvenom okruženju tako da su i radoznaliji i manje uplašeni, što će dovesti do uspešnijih veza'', rekla je Burkhart.
Strahuje se i da će beskrupulozni vlasnici zooloških vrtova, pokušati da iskoriste hemikaliju da svojim gostima naplate maženje mladunaca, što grupe za prava životinja najoštrije osuđuju.
-Tačno je da su ljudi korumpirani, ali se nadamo da će u ovom slučaju biti više koristi nego štete, rekla je Burkhart.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
