Dvojica Makronovih prethodnika, Nikolas Sarkozi i Fransoa Oland, nisu uspeli da izbore drugi predsednički mandat, ali poslednja ispitivanja javnog mnjenja nagoveštavaju da bi Makron to mogao da ostvari, iako ne tako lako kao pre pet godina.
Le Pen je u oktobru prošle godine imala podršku svega 15 odsto birača, ali je u međuvremenu višemesečnom kampanjom, u kojoj je obišla ne samo većinu gradova, nego i varošica, kao i promenom retorike, zaostatak za Makronom smanjila na tri procenta.
Poslednje ankete, objavljene pre nekoliko dana, pokazuju da bi Makron u sutrašnjem prvom krugu mogao da dobije 26 odsto glasova, a Le Pen 23. Aktuelnom predsedniku se u drugom krugu predviđa 53, a Le Penovoj 47 odsto glasova.
Analitičati, međutim, upozoravaju da trka nije odlučena, pre svega zbog toga što su ankete pokazale da nikada do sada nekoliko dana pre izbora nije bilo više neopredeljenih birača, koji će odluku doneti u poslednjem trenutku.
Pored toga, ukazuje se da bi sutra na birališta mogao da izađe rekorno mali broj birača. Na predsedničkim izborima tradicionalno glasa oko 80 odsto upisanih u biračke spiskove, a sada se predviđa deset procenata manje.
Ukoliko bude tako, opšte je mišljenje da bi to više odgovaralo Le Penovoj, koja je radom na terenu uspela da veliki broj birača privuče na svoju stranu.
Francuzi Makronu najviše zameraju što je praktično zanemario kampanju i bavio se gotovo isključivo ratom u Ukrajini, a nije išao ni na tradicionalne televizijske debate sa protivkandidatima.
Na početku rata u Ukrajini izgledalo je da je Makron zaigrao na pravu kartu, kada je brojnim razgovorima sa predsednikom Rusije Vadimitom Putinom pokušavao da bude "spasilac Evrope", ali su potom usledila velika poskupljenja i birači su stekli utisak da nema osećaja za njihove svakodnevne probleme.
Le Pen je, s druge strane, u kampanji potpuno izostavila migrantsku temu, što joj je ranije odnosilo dosta glasova, a vešto je izbegla i izjašnjavanja o rusko-ukrajinskom sukobu.
Umesto toga, usredsredila se isključivo na probleme koji Francuze najviše pogađaju - ogromna poskupljenje energenata i gotovo svih životnih namirnica i popularnost joj iz dana u da rasla.
Da li će joj to omogućiti da predsedničku trku u drugom krugu učini neizvesnom ostaje da se vidi, a analitičati smatraju da će to u velikoj meri zavisiti od ishoda televizijskog duela sa Makronom, koji je zakazan za 20. april, četiri dana pre drugog kruga.
NE PROPUSTITE
U predsedničku trku ulazi 12 kandidata, a predviđa se da će sutra treće mesto osvojiti lider radikalne levice Žan Lik Melanšon sa oko 17 odsto glasova.
Kandidatkinja umerene desnice Valeri Pekres i kandidat ekstremne desnce Erik Zemur mogli bi da dobiji po devet odsto glasova.
Kurir.rs / Fonet, Foto: EPA / CAROLINE BLUMBERG, EPA / Olivier Hoslet
NE PROPUSTITE
