Rajnhard je umrla krajem prošle nedelje i sahranjena je u Hercliji, blizu Tel Aviva, potvrdio je njen sin Saša Vajtman.
Bila je jedna od 1.200 Jevreja koje je nemački biznismen Šindler spasao sigurne smrti, podmitivši nacističke vlasti da mu dozvole da ih zadrži kao radnike u svojim fabrikama. Njegov podvig preneo je na veliko platno Stiven Spilberg 1993. godine Oskarom nagrađenim filmom "Šindlerova lista".
Rajnhard je rođena kao Karmen Kopel u Beču, Austrija, 1915. godine, a preselila se u Krakov, u Poljskoj, pre izbijanja Drugog svetskog rata. Kada je nacistička Nemačka napala Poljsku 1939. godine, bila je zatvorena u geto u Krakovu pre nego što je poslata u obližnji koncentracioni logor Plašov 1942. godine.
Zahvaljujući poznavanju stenografije dobila je posao u administrativnoj kancelariji logora, gde joj je, dve godine kasnije, naređeno da otkuca rukom pisani spisak Jevreja koji je trebalo da bude prebačen u Šindlerovu fabriku municije.
"Nisam znala da je to tako važna stvar, ta lista“, rekla je ona novinarima u Jad Vašemu, Svetskom centru za sećanje na holokaust, 2008. godine. "Pre svega, dobila sam spisak onih koji su već bili sa Šindlerom u Krakovu, u njegovoj fabrici. Morala sam da ih stavim na listu". Kasnije je stavila svoje ime, i imena dva prijatelja.
U radnom logoru Brunlic, gde je bila smeštena Šindlerova fabrika municije, stavljena je da radi u Šindlerovoj kancelariji.
Iako je radila u Šindlerovoj kancelariji, imala je malo ličnog kontakta sa njim.
"Bio je veoma šarmantan čovek, veoma otvoren“, ispričala je ona kasnije. "Nije nas tretirao kao ološ".
Posle rata otišla je u Sjedinjene Države, gde je živela do 2007. godine kada je emigrirala u Izrael u 92. godini.
Njen sin Vajtman rekao je da je po dolasku u Izrael "postala neka vrsta slavne ličnosti” zbog popularnosti filma, što joj je, kako je rekao, "napumpalo još 15 godina u život”.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
