Za muslimane je sveti mesec Ramazan simbol mira, praštanja i novog početka. U Jemenu se mnogi ove godine pre svega nadaju da bi taj praznik mogao da donese okončanje građanskog rata koji traje već sedam godina.
Pobunjenički pokret Huti, koji ima podršku Irana, od 2015. ratuje protiv zvanične jemenske vlade, koja je pak sklopila vojni savez sa Saudijskom Arabijom, piše Dojče vele.
Od 2. aprila na snazi je primirje – po prvi put nakon šest godina širom zemlje oružje je zaćutalo.
Krajem prošle nedelje, predsednik Abed Rabo Mansur Hadi najavio je da podnosi ostavku.
Umesto njega, vladaće novoosnovani Predsednički savet. To telo ima osam članova, a na čelu mu je Rašad al Alimi, koji je od 2017, nakon što su Huti ubili predsednika Alija Abdulaha Saleha, bio ministar unutrašnjih i spoljnih poslova.
Podršku Predsedničkom savetu pružaće Savet pomirenja sastavljen od 50 članova, a devetočlani Pravni odbor trebalo bi da utvrdi pravila za rad Saveta.
Najvažniji zadaci Predsedničkog saveta su vođenje mirovnih pregovora s pobunjeničkim pokretom Hutija i okončanje nasilja. Trebalo bi da bude pronađeno ''konačno političko rešenje'', rekao je predsednik Hadi u svom govoru kojim je objavio ostavku.
No Huti nemaju svoje predstavnike u Predsedničkom savez i nisu učestvovali u preliminarnim dogovorima u Rijadu. Štaviše, pobunjenici su već osudili osnivanje novog tela.
To koči očekivanja da bi uskoro mogao da se postigne mir.
-Sve što se odnosi na sadašnjost i budućnost Jemena mora biti odlučeno u Jemenu. Pregovori van njegovih granica su đubre i služe samo za zabavu agresorskih država, objavio je Mohamed Abdul Salam, predstavnik Hutija.
Heterogeni Predsednički savet
Politički analitičar Hišam al Omeisi, kojeg su svojevremeno u zatvoru držali Huti, sumnjičav je po pitanju mirovnog procesa.
-Pitanje je kako će se članovi Predsedničkog saveta ophoditi jedni prema drugima. Članovi imaju vrlo različitu pozadinu i različite ciljeve, kaže.
Tako u Savetu nema jedinstva ni oko toga treba li jug zemlje da se odvoji od severa u kojem su Huti ili bi zemlja trebalo da ostane jedinstvena.
-A to je samo jedan aspekt, kaže Al Omneisi.
-Drugi je smanjenje vojske i bezbednosnih organizacija u zemlji. Ko će na kraju da ima vlast nad vojskom, internim bezbednosnim aparatom, ministarstvom odbrane?, dodaje.
Situacija u Jemenu je bila i ostaje složena. Infrastruktura i humanitarna situacija su, nakon sedam godina rata, u krajnje lošem stanju.
Suše, pandemija korone i nestašica gasa zbog rata u Ukrajini dodatno su pogoršali stanje. UN procenjuje da je do kraja 2021. u sukobima ubijeno 377.000 ljudi. Oko 24,1 milion stanovnika, dakle njih 80 odsto, zavisi od humanitarne pomoći. Tri miliona ljudi je u izbeglištvu.
Očajnički pozivi u pomoć
Saudijska Arabija, koja je i sama uključena u taj sukob, brzo je reagovala na najnoviji razvoj političkih događaja. Ta zemlja je, zajedno s Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji se takođe bore na strani Saudijaca, obećala 900 miliona evra pomoći Jemenu.
Još 900 miliona Saudijci su obećali za pomoć pri kupovini nafte i projekte razvojne pomoći.
-Finansijska pomoć je veliki korak, kaže Jens Hajbah iz nemačkog GIGA-instituta (German Institute for Global and Area Studies).
On dodaje da je novac važan, iako je obećani iznos veoma mali u odnosu na ono što je UN potrebno kako bi pomogle Jemenu.
Osim toga, napominje Hajbah, važno je da novac zaista dođe do onih kojima je namenjen.
-Pitanje je koliko će Huti biti u stanju da pregovaraju o tome na šta će novac biti potrošen Ali najavljena finansijska pomoć i osnivanje Predsedničkog saveta uglavnom se smatraju pozitivnim znacima, naglašava.
Nastavljaju se napori UN
Još pre aktuelnih događaja, Ujedinjene nacije su preduzele korake s ciljem postizanja mira.
Hans Grundberg, specijalni izaslanik UN za Jemen, imao je nalog da stvori temeljne pretpostavke za razgovore. Pritom se zaobišla rezolucija UN 2216 koja predviđa razoružanje i kapitulaciju Hutija – a do pre nekoliko nedelja, vojni savez pod vođstvom Saudijske Arabije insistirao je na tim uslovima.
Sada je, međutim, dogovoreno da Huti ne moraju da predaju oružje, ali moraju da obećaju da više neće da koriste krstareće projektile.
Zauzvrat će Saudijci da okončaju blokadu pomorskih luka pod kontrolom Hutija, kao i aerodrom Sana. U luci u Hodeidi tako je mogao da pristane brod koji je dopremio neophodnu hranu i lekove.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
