Eksplozija, pogodak, raketiranje na ruskoj raketnoj krstarici Moskva svakako je obležeila 50 dana rata u Ukrajini. O tome šta se dogodilo postoji šest teorija koje svaka na svoj način opisuje dešavanja sa ovim brodom.
U ovim redovima ukratko ćemo ispričati priču o ovim kapitalnim brodovima sovjetske, ali i sad ruske folte.
Priča o raketnim krstaricama, započela je smenom nekadašnjeg generalnog sekretara Komunističke partije SSSR-a Nikite Sergejeviča Hruščova . Dolaskom na vlast Leonida Brežnjeva započinje treća faza razvoja tadašnje Sovjetske flote. Tad je uočeno da je vreme da se stare sovjetske krastarice naoružane isključivo artiljerijskim naoružanjem zamene novim, koje će primat dati raketnom. U periodu 1963. na 1964. saopšten je plan gradnje broda naoružanog sa 16 protivbrodskih projektila velikog dometa koje bi brod bio sposoban da ispali odjednom. Tako je rođena krstarica klase Slava.
Krajem 1976. godine u brodogradilištu Nikolajev u Ukrajini, grad oko koga se i dalje vode borbe položena je kobilica nove klase sovjetskih krstarica, koja je ponela naziv Slava, kao i istoimena klasa (brod je preimenovan u Moskva posle raspada SSSR-a). Plovilo je ušlo u sastav Crnomorske flote 30. marta 1982. godine.
Brod je građen prema istoimenom projektu 1164 Atlant, a plan je predviđao gradnju ukupno 13 brodova iste klase za Severnu i Tihookeansku flotu. Međutim, zbog sve lošije ekonomske situacije završena su samo tri broda Slava, koja je avgusta 1995 preimenovana u Moskvu, Maršal Ustinov koja se trebala zvati Admiral flote Lobov, koji se nalazi u sastavu Severne flote, Červona Ukrajina, koja je posle raspada preimenovana u Varjag, a u sastav Tihookeanske flote je ušao 1989 i četvrti nezavršeni koji je predat Ukrajini, a koji je imao seriju naziva.
Gradnja petog i šestog broda pod nazivom Rosija i Admiral flote Sovjetskog Sjuza Gorškov je obustavljena 1990. godine.
NATO oznaka za identifikaciju ovih brodova je bilo BLACKCOM-1 (Black sea Combat crnomorski ratni brod), posle su označeni kao Krasina i na kraju kao klasa Slava.
Standardni deplasman ovog broda je 9.800 tona, a najveća 11.280 tona. Dužina ovih raketnih krstarica je 187 m, širina 20, 8 i gaz 7,9 m.
Glavni pogon ovih brodova je COGOG koji se sastoji od šest gasnih turbina, četiri glavne koje se koriste u borbenom radu i dve za krstarenje. Ukupna snaga svih turbina je 115.000 KS što ovim krstaricama daje maksimalnu brzinu 32 čvora i brzinu krstarenja od 18 čv sa radijusom kretanja od čak 11.000 km. Brod ima posadu od 500 ljudi od čega 60 odtpada na oficirski kadar.
Brod se sastoji od dva dela prednjeg gde su smešteni sistemi za borbu protivpovršinskih ciljeva (silosi, rakete i artiljerijsko naoružanje), a na zadnjem protivvazdušni raketni sistemi i helikopterska platforma. Dužina broda je određena dimenzijama lansera raketnih sistema.
Glavno naoružanje broda je u prvom slučaju bio protivbrodski sistem 4K80 Balzat (SS-N-12 Sandbox) koje je označeno kao glavno ofanzivno oružje smešteno u 16 lansera po osam dvocevnih sa svake strane broda. Kasnije je naoružanje zamenjeno protivbrodskim raketama tipa P-1000 Vulkan 3M70, koja je modfikacija P-500. Raketa je dužine 11,7 m, prečnika 0,88 m, razmah krila 2.6 m, startna masa 9.300 kg. Domet rakete je 550-700, pa i 1.000 km što zavisi od više faktora kako spoljašnjih-vremnskih tako i tehničkih modifikacija rakete. Maksimalna brizna rakete je 2,5 maha, a visina leta 15-20 m. Težina bojeve glave je 500 kg. Ove rakete mogu da nose i nukelarnu bojevu glavu jačine 350kT.
Na pramcu ove krastarice nalazi se top kalibra 130 mm AK-130M, koji se smatra najsnažnijim artiljerijskim sistemom u naoružanju ruske mornarice. Maksimalni domet topa je 23 km, a maksimalna brzina vatre za dve cevi je 86 granata u minuti. Top može da deluje protiv ciljeva na moru, kopnu, ali i u vazduhu. Top koristi više tipova municije . Topom upravlja Sistem za upravljanje vatrom MR-145 Lev koji je smešten iznad komandnog mosta. Za protivraketnu odbranu koristi se šestocevni top AK-630M postavljen na prednjem delu broda izmešu komandnog mosta i glavne topovske kule i po četiri na sredni broda, po dva sa svake strane. Njima upravlja radar MR-123 Vimpel.
Takođe ove krstarice su opremljene i protivpodmorničkim helikopterima Ka-27 za koje na krmi broda postoji hangar. Na pramcu se nalaze i dva bacača dubinskih bombi RBU-6000 sa po 12 raketa koje u sebi sadrže 31 kg eksploziva. Na krmi iza hangara su i dva petocevna torpedna aparata M-53 kalibra 533 mm
Ove krstarice inače imaju u sebi ugrađen i PVO sistem S-300 Rif sa vertikalnim lansiranjem. Radi se o mornaričkoj verziji popularnog kopnenog PVO sistema SA-10. Lansirni sistem je smešten na sredini broda i sastoji se od osam lansirnih kontejnera sa po osam raketa u svakom. Inače rakete,sa sceima smeštene su u lansirni bubanj i posle svakog lansiranja bubanj se okreće i donosi novu raketu u lansirnu cev. Iza dimnjaka broda nalazi se dizalica za popunu. U kontejnerima se nalaze rakete 5V55RM. Sistemom S-300 Rif upravlja SUV Top Dome koji radi u J frekvencijskom području. Na ovim krstaricama po jedan radar je smešten na zadnjem delu broda odmag do helikopterskog hangara.
Takođe ove krstarice poseduju i PVO sistem 4K33 Osa-M namenjen za borbu protiv ciljeva na malim udaljenostima. Sistem koristi radio vođene rakete 9M33M5. Na ovim krstaricama postoje dva takva sistema.
Ove krstarice poseduju 3D radar Voshod (NATO oznaka Top Pair) za osmatranje ciljeva u vazduhu. Za kontrolu raketa služi radarski sistem Argon, a za projektile sistem S-300 Rif ili Fort 3R41 Volna (Top Done), a za sistem Osam M MPZ-301 (Pop Gorup). Tu su i aktivni sonar MG-335 palatina, koji uključuje i sonar promenjive dubine, ESM sistem Rum Tub, širokopojasni ometač Guruzf-A i B, satelitski komunikacioni sistem Cunami -BM.
Posada krstarica tipa Slava ima 485 članova, po nekim podacima 600, a u ulozi komandnog broda po 651 člana.
U sastavu ruske mornarice postoje tri broda sledećih serijskih brojeva Moskva 212 u sastavu crnomorske flote, Maršal Ustinov 055 u sastavu Severne flote i Varjag 051 u sastavu pacifičke flote. Najstariji brod je raketna krstarica Moskva porinut 1982, a najmlađi Varjag 1983.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
Bonus video:
