Bivši visoki pomorski oficir Nikola Lunić analizirao je na Fejsbuku potonuće ponora Crnomorske flote.
Napad se dogodio u uslovima smanjene vidljivosti (nevreme) uz taktiku odvraćanja pažnje. Naime, Ukrajinci su koristili dron Majraktar TB-2 za prikrivanje osnovne namere. Osnovni PVO radari krstarice "Moskva" su 3R41 Volna i MR-800 Voskhod/Top Pair 3-D za osmatranje, dok PVO sistemi S-300F Fort (SA-N-6 Grumble) i OSA-MA (SA-N-4-Gecko) SR SAM poseduju i radere za navođenje raketa.
Dok su PVO sistemi "Moskve" pratili dron, dve protivbrodske rakete su u uslovima smanjene vidljivosti i radarske maske talasa uspešno pogodile krstaricu. Treba naglasiti da se brod u vreme pogotka nalazio na 60 km od obale, a da je ukrajinska protivbrodska raketa Neptun imala prvo uspešno gađanje 2018. na daljini od 100 km (deklarisani domet je 300 km).
U Rusiji se već vodila polemika o modernizaciji krstarice "Moskva" jer cena remonta, modernizacije, održavanja i operativne koristi bi prevazilazila sve benefite. Ipak, nakon generalnog remonta, krstarica je vraćena 2021. u operativnu upotrebu, ali bez konstrukcionih prepravki i sa zastarelim konceptom spoljnih lansera protivbrodskih raketa. Takva izloženost je verovatno i prouzrokovala požar i/ili eksploziju spoljnih protivbrodskih raketa P-1000 Vulkan usled pogodaka raketama Neptun.
Udar Neptuna ne bi trebalo da suštinski ugrozi brod sa sopstvenim eksplozivom, ali uz eksplozije, požar i upitnu obučenost posade, doveo je do potonuća krstarice.
Takva vrsta konstrukcione izloženosti, uz taktičko potcenjivanje protivnika bahatom plovidbom u blizini obale, ugrozila je ponos Crnomorske flote i živote posade. Gubitak ratne krstarice "Moskva" je definitivno devastirao reputaciju Ratne mornarice, ali i celokupnih Oružanih snaga Ruske Federacije, zaključio je Lunić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
