Sposobnost Ukrajine da gađa ratne brodove koju je demonstrirala, kako se veruje, u napadu na Moskvu, glavni ruski ratni brod u Crnom moru koji je u međuvremenu potonuo, mogla bi da promeniti ruske obrasce delovanja, prisiljavajući ih da rasporede dodatna sredstva za vazdušnu i tačku obrane u Crnom moru ili povuku plovila s položaja u blizini ukrajinske obale, objavio je Institut za proučavanje rata (Institute for the Study of War) u svojem najnovijem izveštaju.
Gubitak "Moskve" - bez obzira na to radi li se o ukrajinskom udaru ili nesreći - "velika je propagandna pobeda Ukrajine i podsticaj ukrajinskom moralu", navodi institut.
Kremlj će nasuprot tome imati problema da objasni gubitak jednog od najvažnijih plovila u ruskoj floti.
Trenutna priča Kremlja o gubitku vodećeg broda Crnomorske flote usled slučajnog požara i eksplozije municije u najmanju ruku će verovatno naštetiti ruskom moralu i neće proći pred ruskom domaćom publikom, navodi se.
Oba objašnjenja za potonuće Moskve ukazuju na moguće ruske nedostatke – ili lošu protivazdušnu obranu ili neverovatno opuštene bezbednosne procedure i kontrolu štete na vodećem brodu Crnomorske flote, stoji u izveštaju.
Institut je dodao da će gubitak ratnog broda smanjiti sposobnost Rusije za izvođenje napada krstarećim projektilima, "ali malo je verovatno da će zadati odlučujući udarac ruskim operacijama u celini".
Glavna uloga broda "Moskve", piše institut, verovatno je bila izvođenje preciznih napada krstarećim raketama Kalibr na ciljeve u ukrajinskim područjima u unutrašnjosti, uključujući logističke centre i aerodrome.
Ovi ruski udari bili su efikasni, ali ograničenog broja u poređenju sa vazdušnim apadima i krstarećim raketama iz zemlje tokom invazije, navodi se u izveštaju ISW.
Komentar britanskih obaveštajaca
U dnevnom izveštaju britanskog Ministarstva odbrane o situaciji u ĆUkrajini navodi se da potonuće "Moskve" znači da je Rusija ostala bez dva ključna broda od početka svojih operacija u Ukrajini.
Ovaj incident znači da je Rusija sad ostala bez dva ključna broda od početka invazije na Ukrajinu. Prvi je bio Saratov, desantni brod klase Aligator, koji je teško oštećen 24. marta, podsećaju obaveštajci.
Ova dva incidenta verojatno će navesti Rusiju da razmotri delovanje svoje mornarice u Crnom moru, zaključuju Britanci.
Brod "Moskva"
"Moskva" je ušla u sovjetsku mornaricu 1983. godine. Izgrađena je u Ukrajini, koja se tada nalazila u sklopu SSSR-a, te je nazvana "Slava", a 12 godina kasnije, nakon pada SSSR-a, preimenovana je u "Moskvu".
Upravo je "Moskva" obezbeđivala sastanak sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova i američkog predsednika Džordža Buša na Malti u decembru 1989.
I sam Putin održao je više sastanaka sa svetskim čelnicima na "Moskvi". Ta raketna krstarica, ponos ruske mornarice, bila je naoružana sa više protivbrodskih projektila, ali i projektila more-vazduh.
Rusija ima još dva broda iste klase, "Maršal Ustinov" i "Varjag", koji služe u ruskoj Severnoj odnosno Pacifičkoj floti. Ti brodovi dizajnirani su u SSSR-u kasnih 1970ih kako bi služili kao svojevrsna protivteža udarnim grupama američkih nosača aviona i pružali su protivazdušnu obranu ruskim brodovima.
Posledice
Jedan zapadni zvaničnik rekao je Skaj njuzu da je teško poverovati u rusko objašnjenje za potonuće "Moskve".
Naime, ako je istinito, onda to upućuje na ozbiljnu nesposobnost ruske mornarice. S druge strane, ukrajinska tvrdnja o potonuću "Moskve" zbog napada protivbrodskim projektilima zvuči verodostojno, smatra zvaničnik.
Za Skaj njuz, gubitak "Moskve" je "novi udarac za Rusiju" i vetar u leđa Ukrajincima.
Ako se ispostavi da je ukrajinska tvrdnja o projektilima kojima su pogodili "Moskvu" istinita, to će značiti da Ukrajinci mogu uspešno a napadaju ruske brodove s kopna, što znači da postoji značajan rizik za rusku mornaricu u Crnom i Azovskom moru, a to je nešto na što ruski zapovednici ranije nisu računali, zaključuje Skaj njuz.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
