Prošle nedelje Elon Musk je, na svoj karakterističan način objavio niz predloga za poboljšanje Tvitera nakon što je otkriveno da je postao njegov najveći pojedinačni deoničar. Oni su se kretali od pitanja da li sedište sajta treba da se pretvori u sklonište za beskućnike do toga da li oglašavanje treba da se ukloni sa premijum usluge platforme.
Mnogi od ovih tvitova su naknadno izbrisani, uključujući i mem koji prikazuje advokata Sola Gudmana iz serije Breaking Bad (Čista hemija) uz komentar: "Uz dužno poštovanje, moj klijent je bio u goblinskom raspoloženju".
Da li je najbogatiji čovek na svetu bio u sličnom raspoloženju, teško je reči ali kada je ponudio 43 milijarde dolara za kupovinu Tvitera, njegove objave su uzete za ozbiljno.
S obzirom na ključnu ulogu Tvitera u oblikovanju vesti i političke agende sa obe strane Atlantika, njegovo vlasništvo je osetljivo pitanje, posebno ako će biti stavljeno u ruke preduzetnika sa bogatstvom od 260 milijardi dolara.
Ne samo da Mask ima jedan od najpopularnijih naloga na sajtu sa 81,6 miliona pratilaca, on je i izvršni direktor dve kompanije – proizvođača električnih automobila Tesla i raketne kompanije SpejsX, koje se ukrštaju sa regulatornom i političkom sferom.
"Beltvej (Vašington i okolina) i EU će uživati", rekao je Gardijanu Den Ajvs iz američke investicione firme Vedbuš. "Mask koji poseduje Tviter je noćna mora za mnoge i ovo će proći kroz regulatornu kontrolu sa obe strane bare".
Bez obzira na to, Ajvs ne vidi da suparnički ponuđači nadmašuju Maskovu ponudu od 54,20 dolara po akciji. Mask ima mnogo novca i udeo od 9,2%, što mu daje jaku poziciju dok odbor Tvitera – kojem je odbio da se pridruži tokom vikenda – razmišlja o svom sledećem potezu.
Ako uspe, promena je neminovna. Mask je u pismu odboru u četvrtak rekao da je Tviter "platforma za slobodu govora širom sveta“, ali da ne može da postigne taj "društveni imperativ“ u svom trenutnom obliku i da "treba da se transformiše kao privatna kompanija“.
Čini se da je njegova glavna briga politika moderiranja Tvitera. U martu je objavio na Tviteru anketu u kojoj je pitao korisnike da li se sajt pridržava principa slobode govora. "S obzirom da Tviter služi kao de fakto javni gradski trg, nepoštivanje principa slobode govora suštinski podriva demokratiju“, rekao je on. "Šta učiniti?"
On je sebe proglasio "apsolutistom slobode govora“ i, u tom kontekstu, bivši američki predsednik Donald Tramp koji je zabranjen na Tviteru sada se verovatno nada da će Maskova ponuda biti prihvaćena.
Međutim, regulatorno okruženje za društvene medije postaje sve teže. U Ujedinjenom Kraljevstvu, predstojeći zakon o bezbednosti na mreži će zahtevati od platformi da pažljivo prate svoj sadržaj zbog štetnosti kao što je nagomilavanje (jedan od najgorih fenomena Tvitera). Čak i ako je sajt u privatnom vlasništvu, neće moći da odvrati zakonodavce sa obe strane Atlantika koji žele da internet učine sigurnijim mestom.
Ostali predlozi Muska su manje sporni. Prošle nedelje je pitao korisnike da li žele dugme za uređivanje/editovanje postova, što navelo kompaniju da potvrdi da svejedno radi na takvoj funkciji. Takođe je predložio promene u premijum usluzi, Tviter Blu, kao što je uklanjanje reklama, što povećava izglede da će doći do radikalnog komercijalnog menjanja posla koji ostvaruje 90% svojih 5 milijardi dolara godišnjeg prihoda od reklama.
Glavna briga investitora u vezi sa Tviterom je rast, u smislu prihoda od oglašavanja i pretplatnika, pri čemu mreže poput TikToka predstavljaju ogromnu konkurenciju. S obzirom na Maskov naglasak na slobodi govora, verovatno će porast korisnika doći u fokus ako kompanija završi pod njegovim vlasništvom.
Prema najnovijim kvartalnim rezultatima Tvitera, broj dnevnih aktivnih korisnika porastao je za 25 miliona tokom godine na 217 miliona, pošto se kompanija držala svog cilja od 315 miliona do kraja sledeće godine.
Drama prošle nedelje trebalo bi da privuče još korisnika i, s obzirom na verovatne prepreke koje Mask treba da otkloni pre nego što osvoji kontrolu nad poslovanjem, platforma još uvek nije u opasnosti da izgubi svoju relevantnost, zaključuje Gardijan.
U međuvremenu, posle "detonacije" vesti da Mask želi da kupi Tviter, Njujork post je preneo, pozivajući se na dobro obavešteni izvor, da privatna kompanija Toma Bravo (Thoma Bravo) razmatra kupovinu tehnološkog giganta.
Toma Bravo već poseduje druga tehnološka imena McAffee, Landesk i Barracuda, upravlja imovinom od više od 103 milijarde dolara i ima tim koji radi na mogućnosti preuzimanja platforme.
Dok se sada čeka zvanična reakcija kompanije, saudijski princ Alvaled bin Talal, koji je veliki deoničar u Tviteru, odbacio je Maskovu ponudu. Ali je istovremeno nagovestio da bi razmotrio višu.
"Ne verujem da predložena ponuda Ilona Maska (54,20 dolara) nije blizu suštinskoj vrednosti Tvitera s obzirom na njegove izglede za rast. Budući da smo jedan od najvećih i dugoročnih akcionara Tvitera, Kingdom_KHC i ja odbijamo ovu ponudu", naveo je on.
KHC je holding kompanija kojom posluje bin Talal. Bin Talal je nekada bio jean od najbogatijih ljudi na svetu ali je posle sukoba sa rođakom, princom Muhamedom bin Salmanom umalo ostao bez svega.
Kada su Maska u Vankuveru pitali da li ima plan B ako Tviter odbije njegovu ponudu posle "pažljivog razmatranja", Mask je rekao da ima, ali nije želeo da pruži druge detalje.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
