Da bi se dogodili masovni, nezamislivi zločini poput onih crvenih Kmera u Kampućiji, nije dovoljno da pet, deset ili 100 ljudi postane zlo, "pređe na tamnu stranu" i osmisli sistematsko likvidiranje stvarnih ili zamišljenih neprijatelja. Ne, potrebne su hiljade, hiljade i hiljade ljudi koji prigrle zločinačku ideologiju i pravdaju krvoproliće, oslobode zver u sebi i bezdušno ubijaju u ime lidera, nacije, ideologije...
ISTRAŽIVANJE
- "Zašto si ubijao?" Od prvog dana kada sam stigao u Kambodžu da sprovedem svoje etnografsko istraživanje, hteo sam da postavim to pitanje članovima crvenih Kmera koji su ubijali ljude u vreme genocidne Demokratske Kampućije - napisao je Aleksander Laban Hinton, profesor antropologije i direktor Centra za istraživanje genocida, u eseju "Zašto si ubijao? Genocid u Kambodži i mračna strana lica i časti" iz 1998.
Međutim, opisuje, kada je razgovarao s kadrovima crvenih Kmera i njihovim vojnicima, svi su tvrdili da nisu ubijali nikog osim na bojištu.
- Konačno, tokom mog poslednjeg meseca u Kambodži, ugovorio sam intervju s bivšim vojnikom koji je radio u Tuol Slengu, ozloglašenom zatvoru u Pnom Penu, gde je najmanje 14.000 ljudi bilo zarobljeno i potom likvidirano. Jedna osoba me je obavestila da je muškarac koga ću intervjuisati, a koga ću zvati Lor, priznao da je ubio 400 ljudi. Druga osoba, preživeli zatvorenik, rekao mi je da je Lor u stvari ubio 2.000 muškaraca, žena i dece. Rekao je da je Lor "besan poput životinje u šumi", da nije smeo da ga pogleda u lice, da ga se užasavao... Pre intervjua mislio sam da će Lor biti oličenje zla od glave do pete. Ali nije bio ono što sam očekivao. Bio je siromašni farmer u kasnim tridesetim, koji me je pozdravio sa osmehom i ljubaznošću karakterističnom za Kambodžu - piše Hinton.
NEGIRANJE
Kako dodaje, pitao ga je o životu u crvenim Kmerima. Ovaj je negirao da je bio egzekutor u Tuol Slengu, ali je priznao da je bio čuvar.
- U stvari, tvrdio je da mu je kasnije dato zaduženje da prima nove zatvorenike i da ih odvozi do polja smrti u Ček Ekuu, selu kraj Pnom Pena. Lor je naglašavao da on nije likvidirao ljude, da ih je samo transportovao i proveravao njihova imena pre nego što su odvođeni na egzekucije. Metod egzekucije koji opisuje bio je brutalan. Jedan ili dva vojnika bi odveli zatvorenika do jame, naredili mu da klekne. Čuvar bi ga tada udarao čeličnom šipkom u potiljak. Ako žrtva ne bi odmah umrla, udarali su ga do smrti, a onda bi telo gurnuli u jamu, masovnu grobnicu - navodi Hinton.
Lor mu je rekao da niko od uplašenih zatvorenika nikad nije pokušao da pobegne, ali da su mnogi molili dželate da ih ne ubiju. Neki su vrištali, dok su drugi tiho odlazili u smrt.
- Lor je ispričao da je 1979, kada je nova vlast stigla, uhapšen i ispitivan. Mislio je da će biti ubijen, pa je na pitanje policajca koliko je ljudi ubio, rekao: "Oko 1.000!" Tvrdi da je rekao ovaj broj kako bi ga ubili što pre. Na njegovo iznenađenje, policija ga je držala u zatvoru samo godinu dana i onda oslobodila - piše antropolog i dodaje:
DOKAZIVANJE
- Pitao sam ga: "Tokom vlasti Pola Pota nisi ubio nikoga?" Lor je oklevao, ali onda mi je rekao: "Ubio sam jednog ili dvoje ljudi, ali to sam uradio samo da me ne optuže da nisam spreman da to uradim." Iako mi je njegov komentar o jednom ili dvoje ljudi pokazivao da je ubio više, pa sam ga pitao da objasni zašto je to uradio. "U to vreme, moj šef je bio tu... Dok smo šetali, pitao me je da li sam se usudio da ubijem nekog od njih. Kad sam rekao da nisam nikog, kazao je: "Čini se da ti srce nije u ovome. Idi tamo do onog zatvorenika i odmah probaj. Uradi to tako da vidim." Lor je ispričao kako je uzeo čeličnu šipku od vojnika i udario zatvorenika. "Udario sam ga jednom i pao je na zemlju. Posle sam bacio šipku i vratio se na mesto. Kad mi je šef naredio da to uradim, da nisam... Nisam mogao da odbijem."
Kurir.rs/Andrija Ivanović
