Krvavi ratovi i genocidi obeležili su 20. vek - od masovnih zločina nad Afrikancima u Kongu i Jermenima u Turskoj, preko Holokausta, do ubijanja Hutua u Ruandi.
Teško bi bilo izbrojati sve žrtve genocida, a još teže rangirati sve zločine protiv čovečnosti. Ipak, genocid u Kambodži, koji su od 1975. do 1979. sproveli Pol Pot i njegovi crveni Kmeri, sigurno je najbizarniji - pokušavajući da naprave agrarnu komunističku utopiju, oni su Demokratsku Kampućiju, kako su nazvali državu, pretvorili u pakao na zemlji, mesto gde je svako mogao biti odveden na polja smrti i likvidiran.
GRAĐANSKI RAT
U Kambodži je osam godina pre dolaska Pola Pota na vlast besneo krvav građanski rat. U sukobu su bili Kraljevina Kambodža i kasnije Republika Kambodža i njihovi saveznici s komunistima, koje je podržavao obližnji Vijetkong.
Iz svih tih borbi kao pobednici su izašli crveni Kmeri - 17. aprila 1975. ušli su u kambodžansku prestonicu Pnom Pen. Tajanstveni "vojnici iz šume", kako su ih tada zvali, dočekani su kao oslobodioci. Pozdravljeni su usklicima i cvećem. Svi su očekivali konačni mir.
Međutim, revolucionarna armija, nazvana Angkar (Organizacija), hitno je saopštila da će američki bombarderi napasti grad i naredili su opštu evakuaciju. Pnom Pen, skoro dvomilionska metropola, ispražnjen je u roku od tri dana. Svi urbani centri u zemlji brzo su doživeli istu sudbinu. Ugašene su fabrike, radnje, bolnice, škole, ukinut je novac, zabranjeno privatno vlasništvo, religija... Svi su poslati u nove zemljoradničke kolektive da uzgajaju pirinač, grade kanale za navodnjavanje, mostove i puteve.
NEZAPAMĆENI EKSPERIMENT
Taj nezapamćen društveni eksperiment doveo je do gladi i bolesti. Ljudi su umirali jer nisu mogli da izdrže tempo rada i života koji su crveni Kmeri od njih zahtevali. Usledili su progoni, hapšenja i ubistva svakog ko se smatrao drugačijim i opasnim.
Do 1979, kada su vijetnamske trupe zauzele Pnom Pen i svrgle Pola Pota s vlasti, veruje se da je u radnim logorima i na poljima smrti stradalo između milion i po i dva miliona ljudi. Za crvenim Kmerima, koji su držali velike delove zemlje sve do kraja devedesetih, ostale su samo masovne grobnice i sećanje na teror.
Hiju Samfan, predsednik prezidijuma Demokratske Kampućije, jedini je od lidera crvenih Kmera koji je danas u zatvoru zbog zločina protiv čovečnosti počinjenih između 1975. i 1979.
Nekadašnji brat broj četiri i međunarodno lice brutalnog režima danas je starac od 90 godina koji i dalje ne priznaje krivicu. To je bilo jasno kada je 19. avgusta prošle godine izašao pred Tribunal za zločine crvenih Kmera žaleći se na presudu doživotne robije.
SMRT I KRAJ
- Kategorički odbijam da prihvatim optužbe i presudu za genocid. Nisam bio umešan u zaveru da počinim zločine protiv mojih sunarodnika, uključujući i Čam i Vijetnamce. Želim da objasnim narodu Kambodže da nisam počinio zločine protiv sunarodnika, niti protiv bilo kog drugog. Šta god da odlučili, ja ću umreti u zatvoru. Umreću uvek se sećajući patnje mog naroda. Umreću gledajući smrt. Sam sam pred vama. Sudite mi simbolično, a ne za moja dela. To je kraj - poručio je on.
Brat broj četiri nije bio jedini koji nikad nije osetio kajanje za ono što je činio. Nuon Čea, brat broj dva, još jedan od retkih lidera crvenih Kmera kome je suđeno, ali je preminuo pre pravosnažne presude, nikad nije priznavao bilo kakvu krivicu.
- Da smo ih ostavljali u životu, oteli bi nam partiju. To su bili neprijatelji naroda - rekao je on svojevremeno novinaru Tetu Sambatu.
Nuon Čea, desna ruka Pola Pota, jedan je od tvoraca ideje o agrarnoj utopiji koja je celu zemlju pretvorila u bizarni radni logor iz koga su mnogi završavali na poljima smrti. Ipak, arhitekta sveg zla počinjenog u Demokratskoj Kampućiji bio je Pol Pot.
STIPENDIJA I PARIZ
Lider Komunističke partije Kampućije, kako su se formalno zvali crveni Kmeri, rođen je kao Salot Sar u selu Prek Sbauv 19. maja 1925. Bio je najmlađi od devetoro dece i odrastao je u relativno prosperitetnoj porodici koja se bavila poljoprivredom. Kao odličan đak on je 1949. dobio stipendiju za studije radio i telekomunikacione elektronike u Parizu. U Francuskoj su ga, ipak, studije malo zanimale, a mnogo više vremena je provodio proučavajući marksizam i spremajući se za revoluciju. U malom krugu njegovih prijatelja u Gradu svetlosti bili su upravo Hiju Samfan, kao i Ijeng Sari, kasnije brat broj tri. Od povratka u zemlju 1952. učestvovao je u građanskom ratu na strani komunista i napredovao u partiji sve dok nije postao njen lider, a njegovi prijatelji glavna podrška u planu preuzimanja Kambodže i stvaranja jednog novog sveta.
- Pol Pot je preminuo 1998. izbegavši sve pokušaje da bude priveden pravdi za neke od najgorih masovnih ubistava 20. veka. Ni 20 godina nakon što sam ga intervjuisala, samo nekoliko dana pre pada s vlasti, nije se pokajao za revoluciju koja je razorila Kambodžu i ubila skoro četvrtinu stanovništva, uključujući i celu generaciju političkih lidera, profesionalaca i religijskih figura. To nasleđe je obogaljilo Kambodžu. Tragediju koja se dogodila svi priznaju kao jedan od najgorih zločina protiv čovečnosti u ovom veku. Crveni Kmeri su po svojim zločinima blizu nacista, a Kambodža je postala sinonim za mizeriju, smrt, razaranje i očaj. I misteriju. Deluje neverovatno kako su komunisti u Kambodži pod vođstvom Pola Pota mogli da sprovedu takav krvavi eksperiment društvenog restrukturiranja koji je doveo do smrti možda i dva miliona ljudi, i to odmah nakon rata koji je uništio zemlju - napisala je Elizabet Beker u knjizi "Kada je rat završen: Kambodža i revolucija crvenih Kmera" iz 1998.
Odnosi naše zemlje s Kampućijom: Jugoslavija imala ambasadu u Pnom Penu
Mnogi komunisti u Kambodži su u vreme pre uspona crvenih Kmera smatrali socijalističku Jugoslaviju uzorom, pa su zbog toga i lideri Demokratske Kampućije, inače izolovani od većine sveta, želeli da imaju dobre odnose upravo sa zvaničnim Beogradom. Jugoslavija je brzo postala jedna od retkih zemalja koja je imala ambasadu u toj državi, a ambasador je bio Mihajlo Lompar.
Josip Broz Tito se sa Hiju Samfanom sreo u aprilu 1974, kada je ovaj posetio Beograd. Tada je istakao da postoje sličnosti borbe partizana u Drugom svetskom ratu i one koju su crveni Kmeri vodili. Osim toga, Tito je bio jedan od svetskih državnika koji se pobunio protiv vijetnamske intervencije u Kambodži.
- Oni sad jašu na tome što je Pol Pot radio. Ako je to Pol Pot radio, ne moraju drugi raditi istu stvar - izjavio je on nakon invazije 1979.
Kurir.rs / Andrija Ivanović
