Većina pandemijskih mera ograničenja u Nemačkoj ukinuta je pre uskršnjih praznika, što je kod mnogih izazvalo želju da ponovo odu na godišnji odmor, u restoran ili hotel bez zaštite za usta i nos. Razumljiva želja, nakon više od dve godine pandemije.
Za nemačku hotelsku i restoransku industriju je to naravno dobra vest – konačno svetlo na kraju tunela, kaže za DW Ingrid Hartges, generalna direktorka krovne organizacije nemačkih ugostitelja DEHOGA:
"Gotovo dve trećine firmi koje smo anketirali procenilo je stanje rezervacija za predstojeće praznike kao zadovoljavajuće ili i više od toga", rekla je ona. "Nakon dugog razdoblja apstinencije, ljudi imaju posebno veliku potrebu za opuštanjem i uživanjem".
Poverenje - i jedan stari problem
I zato ugostitelji širom zemlje ponovno iznose stolice i stolove napolje, a sobe u hotelima se ponovo uređuju da budu udobne. No očekivana navala gostiju iznosi na svetlo dana i jedan problem koji već dugo izaziva zabrinutost u turizmu, napominje Hartges.
"Zbog nedostatka potražnje tokom pandemije korone, ugostiteljska industrija je zabeležila pad zaposlenosti - uprkos svim naporima da se zaposleni zadrže. A bez mera o skraćenom radnom vremenu i s tim povezane podrške države, gubitak zaposlenih bio bi još znatno veći", rekla je Hartges.
Konkretne brojke pokazuju razmere manjka zaposlenih: u celoj zemlji izgubljeno je više od 130.000 punih radnih mesta za koje se plaćaju doprinosi za socijalno osiguranje u poslednje dve godine, te uz to još više od 217 000 tzv. mini-poslova, gde se socijalno osiguranje ili ne plaća, ili ga plaćaju sami radnici.
Mnogi koji su ranije radili te mini-poslove u hotelima i restoranima prešli su na druge poslove u maloprodaji, koja je bila otvorena i tokom karantina. A sada je te ljude teško ili nemoguće ponovo vratiti jer su se u međuvremenu navikli na redovno radno vreme i slobodne vikende.
"Na oglase se niko ne prijavi"
Samo u regiji Berlin-Brandenburg, prema podacima turističkog udruženja "Senland Oder-Spre", 20 posto zaposlenih napustilo je turizam. A tržište rada je bez raspoloživih radnika, kaže je šefica udruženja Elen Rusig.
Šef jednog hotela iz Bad Sarova, Jorn Peters, dodaje: "Uopšte nije moguće nekoga pokušati uveriti u to kakav je ovo sjajan posao. Nemate priliku jer nemate kome reći – na oglase se niko ni ne prijavi".
Manji ugostitelji pokušavaju da premoste uska grla privremenim rešenjima: u obiteljskim objektima kojima upravlja sam vlasnik, on jednostavno radi više nego inače, mnogi smanjuju izbor jela u svojim restoranima ili skraćuju radno vreme, na primer tako da su otvoreni samo uveče.
Digitalni pomagači
Nekim ugostiteljima bi digitalna rešenja mogla da pomognu da nadoknade manjak osoblja. Oni gostima stavljaju na raspolaganje sisteme elektronskog naručivanja i naplate, pa oni sami mogu slati narudžbe u kuhinju ili na šank.
Mada sve veći broj ugostitelja koristi takve ili slične sisteme i time smanjuju broj zaposlenih, ovi digitalni pomagači imaju i nedostatke. S jedne je strane potrebno određeno vreme za obuku i uključivanje u posao, a s druge je potrebno investirati u taj sistem, a ta sredstva se prvo moraju zaraditi na šanku ili u kuhinji.
Radnici iz inostranstva
Gastronomija i hotelijerstvo sada nade polažu u strane radnike.
Hartges naglašava da je "ugostiteljska industrija vrlo atraktivna i internacionalna, tu je stranim radnicima relativno lako naći posao. Oko 35 posto naših zaposlenih ima strano državljanstvo – to je više nego u bilo kojoj drugoj industrijskoj grani u Nemačkoj."
Prema njenim rečima, povoljno je to što sve više izbeglice iz Ukrajine nalaze posao u nemačkoj turističkoj industriji. Osim toga, DEHOGA nastoji da privuče i više radnika iz Nemačke širenjem programa obuke i zapošljavanja mladih.
Dobri izgledi, ali...
Međutim, rat u Ukrajini nosi sa sobom i nove probleme, pre svega u vidu porasta troškova za energiju koji brzo rastu. To poskupljuje putovanja, što bi u konačnici moglo mnoge turiste opet da zadrži kod kuće.
Troškovi poslovanja hotela i restorana takođe su sve veći zbog visokih troškova energije i hrane. Lako se može desiti da bi se dugo očekivani pozitivan efekt od dodatnih prihoda na osnovu većeg broja gostiju nakon gubitaka tokom pandemije mogao sasvim rasplinuti.
Prema istraživanju DEHOGA-e, poduzetnici navode eksplodirajuće troškove energije (85,5%) kao trenutno najveći izazov, a slede problemi zbog rasta cene hrane (84,9%), ekonomskih posledica u vezi s koronom (67,6%) te porast troškova za osoblje (65,8%).
U kojoj će mjeri ovi povećani troškovi dovesti do viših cena za potrošače još je nejasno, kaže šefica DEHOGA-e Ingrid Hartges.
"Dobar preduzetnik će s jedne strane voditi računa o ponudi i cenama, i po potrebi ih prilagoditi, ali s druge strane ne sme da zanemari goste", rekla je ona.
Hartges, međutim, naglašava da i dalje mora da postoji atraktivna ponuda za goste s manjim budžetom. Sve dok je odnos cene i ponude dobar, a povećanje cena razumljivo za goste, oni će to načelno prihvatiti.
Kurir.rs/Dojče vele
NE PROPUSTITE
