Južnokorejske kompanije koje posluju u Rusiji našle su se u "nebranom grožđu", a uzroci nisu samo opšti pritisak Zapada da se Moskva kazni za intervenciju u Ukrajini i problemi u snabdevanju i plaćanju koje prouzrokuju međunarodne sankcije, već i opasnost da njihov udeo na ruskom tržištu po okončanju konflikta preuzmu kineski rivali.
Štaviše, i sama vlada u Seulu može pretrpeti političke posledice zbog toga što se pridružila sankcijama Zapada protiv Moskve, budući da je Rusija proteklih godina igrala važnu diplomatsku ulogu u nastojanjima da se formalno potpiše sporazum o okončanju Korejskog rata, koji bi bitno doprineo ublažavanju vojnopolitičkih tenzija na istoimenom poluostrvu.
U svemu tome treba tražiti razloge zašto južnokorejske kompanije za sada ne objavljuju povlačenje iz poslovanja u Rusiji, kako to čine američka i druga zapadna, pa i pojedina japanska, preduzeća, piše RTS.
Muke "Samsunga"
Kada je u pitanju Južna Koreja, pažnja azijskih medija naročito je usmerena na ponašanje konglomerata "Samsung", čija su preduzeća odgovorna za blizu petinu ukupnog obima ekonomije te dalekoistočne zemlje sa više od 51 milion stanovnika.
Ta grupa prošle godine je prihodovala čak 3,3 milijarde američkih dolara od prodaje svojih proizvoda u Rusiji, kao što su pametni telefoni, televizori i drugi uređaji za domaćinstvo.
"Samsung", koji drži oko 31 odsto svetskog tržišta u prodaji televizora, poseduje fabriku tih uređaja u Kalugi, u blizini Moskve, koja pokriva zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. On ima i udeo od čak 34 procenta na ruskom tržištu pametnih telefona.
Zbog problema u snabdevanju delovima i plaćanju, "Samsung" je obustavio rad u svojim postrojenjima u Rusiji, pa i prodaju, te čak uklonio slovo "Z" iz imena jednog od svojih modela telefona iz serije "galaksi", ali, kao što je već pomenuto, nije izvršio potpuno povlačenje s ruskog tržišta.
On se, međutim, nalazi pod jakim pritiskom iz SAD, koje prete da ometu njegove planove za otvaranje nove fabrike poluprovodnika u Teksasu.
Kada su televizori u pitanju, eventualno odustajanje "Samsunga" od poslovanja u Rusiji iskoristili bi njegovi rivali, kineski proizvođači televizora "TCL" i "Hajsens", te telekomunikacioni gigant "Sjaomi", koji ima učešće od 20 posto u ruskom tržištu mobilnih telefona.
Istočnoazijski mediji, zapravo, pišu da su kineske kompanija ne samo nastavile prodaju u Rusiji, već i ponudile popust na svoje proizvode kako bi iskoristile za njih povoljnu priliku nastalu usled zastoja u radu "Samsunga" i još jednog južnokorejskog giganta elektronske industrije "LG", koji je takođe privremeno obustavio izvoz u Rusiju.
Između čekića i nakovnja
Kada je izbio rat u Ukrajini, južnokorejska vlada se pridružila sankcijama koje su protiv Moskve uveli Vašington i Brisel, ali nije zapretila sopstvenim originalnim merama kao Tokio, koji ima teritorijalni spor s Rusijom, što dobro odražava njen geopolitički položaj kao vojno-političkog saveznika SAD na koji konflikt u Ukrajini nema direktan bezbednosni uticaj.
Južnokorejski predsednik Mun Dže In tada je pozvao na dijalog i pregovore, a Ministarstvo inostranih poslova u Seulu izdalo saopštenje u kojem je objavilo da se pridružuje naporima međunarodne zajednice da se zauzda invazija i ostvari miroljubivo rešenje, uključujući tu i sprovođenje sankcija.
U sklopu njih, na primer, brzo je ograničen izvoz naprednih korejskih tehnologija koje bi mogle naći primenu u vojnim dejstvima.
Međutim, vlada u Seulu do sada nije pozvala kompanije u zemlji da potpuno prekinu veze sa Rusijom. Glavni razlozi za to su činjenica da ekonomska razmena sa Rusijom poslednjih godina osetno raste i to da dve države u poslednje tri decenije imaju relativno dobre političke bilateralne odnose.
Južnokorejski analitičari, recimo, ističu pomoć koju je Moskva pružila 1991. da njihova zemlja, koja je do tada decenijama imala samo status posmatrača, bude primljena u Ujedinjene nacije kao punopravni član.
Treba i reći da je Rusija važan član grupe od šest država koja radi na tome da se Severna Koreja ubedi da odustane od razvoja nuklearnog oružja, te da se formalno potpiše mir između Pjongjanga i Seula kojim bi zvanično bio okončan Korejski rat.
Trgovinska razmena između Južne Koreje i Rusije je u 2021. godini iznosila preko 27 milijardi dolara, uprkos epidemiji novog koronavirusa.
Južna Koreja u Rusiju uglavnom izvozi automobile, elektroniku, mašine i delove za iste, dok najveća zemlja sveta dalekoistočnoj državi isporučuje pre svega tečni gas, a onda i proizvode životinjskog porekla i metale.
Rusija je deseti po veličini trgovinski partner Seula, u koji se godišnje odliva 1,6 posto korejskog izvoza, i zemlja iz koje dolazi 2,8 procenata robe i usluga koja republika s južnog dela Korejskog poluostrva dobavi iz inostranstva.
Moskva u Južnoj Koreji vidi važnog investitora koji bi mogao da bitno doprinese ekonomskom razvoju ruskog dalekog istoka i mušteriju za rusku naftu i gas koji pomaže da se diverzifikuje izvoz tih energenata.
Vladi u Plavoj kući u Seulu i južnokorejskim kompanijama koje su, kao i mnoge druge države i ekonomski subjekti širom sveta, ukleštene između čekića i nakovnja usled globalnog geopolitičkog okršaja SAD i Rusije, nesumnjivo bi odgovaralo da se sukob u Ukrajini što pre završi i sankcije prema Moskvi brzo ublaže i ukinu.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
