Do 2070. godine do 90 odsto vrsta kaktusa moglo bi da bude ugroženo izumiranjem zbog klimatskih promena, gubitka staništa i drugih uzroka stresa, tri puta više nego sada, ističu naučnici u članku objavljenom u časopisu Nature Plants.
Skoro 1.500 vrsta kaktusa koje su se raširile po američkom kontinentu živi u različitim klimatskim uslovima, od pustinja u nizinama do visokih Anda, od izuzetno suvih ekosistema do vlažnih tropskih šuma.
Pesimistična budućnost
Među žarištima biodiverziteta u kojima se nalazi puno vrsta kaktusa s puno primeraka nalaze se srednji Meksiko i brazilska atlantska šuma.
Kako bi proverili hoće li kaktusima koristiti topliji svet sa više suša, naučnici na čelu s Majklom Piletom sa Univerziteta u Arizoni proučili su podatke o više od 400 vrsta i testirali modele koji pokazuju kako bi im moglo biti sredinom veka i kasnije u različitim scenarijima kad je reč o efektu staklene bašte.
Otkrića su ukazala na "pesimističniju budućnost", prema istraživanju, čiji su rezultati objavljeni u četvrtak.
Glavna pretnja za kaktuse u ovom trenutku je širenje poljoprivrede, uz uništavanje tla, gubitak biodiverziteta i njihovo sakupljanje u različite svrhe.
I bez klimatskih promena, kaktusi su "jedna od najugroženijih grupa organizama na planeti", istakli su, upozorivši da za više od 30 odsto vrsta kaktusa preti rizik od izumiranja.
Otežana fotosinteza
Prema umerenom scenariju kad su u pitanju efekat staklene bašte u skladu sa sadašnjim politikama, globalno zagrevanje takođe će uskoro biti značajna pretnja.
-Naši rezultati sugerišu da će klimatske promene postati glavni pokretač rizika za izumiranje kad su u pitanju kaktusi i 60 do 90 odsto vrsta obuhvaćenih istraživanjem biće negativno pogođeno globalnim zagrevanje, istakli su naučnici.
Za četiri do pet decenija gotovo 25 odsto vrsta kaktusa moglo bi da se nalazi u klimama na koje nisu navikli.
Ranija istraživanja ukazala su na otežanu fotosintezu ako globalna temperatura poraste za samo 2 stepena Celzijusa.
Prosečna temperatura na površini Zemlje, uključujući okeane, već je 1,1 Celzijusev stepen viša nego u industrijsko doba, a samo na kopnu je oko 1,7 stepeni viša.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
