Globalna smrtnost od kovida 19 tokom vikenda bila je veća u poređenju sa radnim danima tokom pandemije, pokazala je studija.
Istraživači su naveli da kašnjenja u prijavljivanju mogu biti faktor koji doprinosi toj statistici, ali su naveli da nedostatak kliničkog osoblja, kapaciteta i iskustva vikendom takođe igraju ulogu.
Sve u svemu, prosečan broj globalnih smrtnih slučajeva od koronavirusa bio je šest odsto veći vikendom u poređenju sa radnim danima - 8.532 u poređenju sa 8.083 - tokom pandemije, rekli su istraživači.
Stručnjaci sa Univerziteta Toronto u Kanadi analizirali su sve smrtne slučajeve prijavljene bazi podataka Svetske zdravstvene organizacije između 7. marta 2020. i 7. marta 2022. godine.
Otkrića, koji bi trebalo da budu predstavljena na ovogodišnjem Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti (ECCMID) u Portugalu kasnije ovog meseca, sugerišu da su SAD u proseku imale 1483 smrtnih slučajeva tokom vikenda u poređenju sa 1220 radnim danima - povećanje od 22 odsto.
Brazil je u proseku imao 1061 smrtni slučaj vikendom u poređenju sa 823 radnim danima, što je povećanje od 29 odsto, a Velika Britanija je imala u proseku 239 smrtnih slučajeva vikendom u poređenju sa 215 radnim danima - povećanje od 11 odsto.
Dalja studija koja je proučavala prosečan broj smrtnih slučajeva od kovida u pojedinim danima u nedelji pokazala je da je povećanje posebno veliko kada se uporedi nedelja sa ponedeljkom – 8850 u poređenju sa 7219 smrtnih slučajeva – i od petka do ponedeljka – 9086 u poređenju sa 7219.
Jedan od istraživača, dr Fica Manzur, rekla je da kašnjenja u prijavljivanju smrtnih slučajeva vikendom ne objašnjavaju u potpunosti razlike u različitim zemljama - pri čemu je Nemačka prijavila manje prosečnih smrtnih slučajeva vikendom (137) u poređenju sa radnim danima (187).
"Birokratska kašnjenja vikendom sama po sebi ne objašnjavaju zašto je manje dokumentovanih smrtnih slučajeva od kovida ponedeljkom u poređenju sa petkom, a kašnjenje samo u izveštavanju ne može da objasni zašto je porast smrtnih slučajeva tokom vikenda bio tako značajan u SAD, a nije primećen u Nemačkoj", rekla je Manzur.
"Umesto toga, 'efekat vikenda' je verovatno posledica manjka kliničkog osoblja, kapaciteta i iskustva. Štaviše, naši nalazi sugerišu da se ovaj problem ne rešava uprkos poboljšanim performansama zdravstvenog sistema i svesti tokom pandemije... Postoji prilika da zdravstveni sistemi dodatno unaprede kliničku negu svih dana u nedelji", dodala je ona.
Istraživači su prihvatili da zaključci studije, koju su recenzirale kolege, mogu biti ograničeni lažno negativnim rezultatima, propuštenim slučajevima i greškama u unosu podataka, kao i da dostupni podaci ne uzimaju u obzir ozbiljnost bolesti niti istražuju uticaj lokalnih politika i javnozdravstvene intervencije u pojedinim zemljama.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
