Ruske energetske kompanije dobijaju iz Nemačke u proseku 200 miliona evra svakog dana, piše Bild. Kancelar Olaf Šolc do sada je striktno odbijao da uvede Rusiji gasni embargo, iako mnoge susedne evropske zemlje nedeljama to zahtevaju.
Vicekancelar Nemačke i savezni ministar za ekonomska pitanja Robert Habek izjasnio se takođe protiv uvođenja embarga na isporuke gasa iz Rusije.
Strane zemlje sada gube strpljenje sa Berlinom. Francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer, koji je u utorak zatražio od EU da stavi prioritet na naftni embargo umesto na gas, takođe je indirektno prozvao Nemačku.
Ali, britanski Telegraf je otišao korak dalje i u članku pozvao čak na uvođenje sankcija Nemačkoj ako konačno ne stane na kraj krvavom Putinovom gasu, prenosi Bild.
“Naravno, Nemačka je slobodna u svojim ekonomskim i političkim odlukama. Ali nema razloga da ostatak sveta to prihvati”, rekao je autor članka na Telegrafu Metju Lin.
Jer svako ko kupuje nemačke automobile, hemijske proizvode ili mašine plaća i ruski gas. A ovaj gas se, pak, koristi za finansiranje ruskog rata. Lin stoga zahteva: “Što se više otkriva ruski ratni zločin, to postaje jasnije: vreme je da se sankcioniše Nemačka”.
Britanski finansijski stručnjak predlaže šestomesečnu zabranu nemačkog izvoza dok Berlin ne zavrne rusku gasnu slavinu. Zabrana bi takođe mogla da bude produžena ako bi rat Rusije sa nemačkom finansijskom pomoći potrajao duže. Alternativno, Britanac predlaže privremeno uvođenje kaznenih tarifa za nemačke proizvode – i prebacivanje prihoda Ukrajini.
Da li će se Linovi zahtevi ostvariti, ostaje da se vidi, navodi Bild podsećajući da i u samoj Nemačkoj vodeći ekonomisti već dugo traže obustavu isporuke gasa, prenosi Blic.
"Što duže čekamo, to će biti gore. Jer što više vremena prolazi, Rusija se bolje može pripremiti za zaustavljanje isporuke ", rekla je Bildu ekonomistkinja Veronika Grim.
Spor izlazak iz uvoza nafte i gasa stoga nema efekat sankcija.
"Mora da se radi o tome da se odmah smanje evropska plaćanja Rusiji, po mogućnosti da se ona zaustave", navela je Grim.
"To se može uraditi na različite načine, kao što su uvozne takse, uz koje će Rusija zadržati deo plaćanja deponovanjem sredstava na escrov račune i isplatom tek nakon mirovnog sporazuma. Ili embargom.
"Koliko god moguće zaustavljanje isporuke predstavljalo izazov za našu ekonomiju, dugoročno će nas verovatno koštati mnogo više ako ne reagujemo sada", ističe Grim.
To je zato što su u narednim godinama neizbežne dalje konfrontacije sa autoritarnim režimima.
"Čak i u Kini ljudi veoma pažljivo prate kako reagujemo na činjenicu da Putin svoje ciljeve ostvaruje oružanom silom. Ako sada ne budemo delovali odlučno, verovatno ćemo videti još oružanih sukoba u budućnosti", ukazala je Grim.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
