Ruska vojska krstarećim raketama danas je gađala i oštetila drusko-železnički most "Zatoka" koji povezuje Ukrajinu i Rumuniju, a koji je korišten kao jedna od glavnih ruta za snabdevanje vojnom opremom, gorivom i naoružanjem Odese i južnog dela ukrajinske teritorije. koji još uvek nije pod kontrolom ruskih snaga.
U pitanju je most koji prelazi preko Dnjestarskog zaliva i jedini je kopneni put (drumski i železnički) od Odese prema rumunsko-ukrajinskoj granici bez prolaska kroz teritoriju susedne Moldavije.
Zapadni i ukrajinski bezbednosni stručnjaci smatraju da ovom akcijom ruska vojska pokušava da zauzme teritoriju koja se zavala nekad Bersabija, a sad deo Odeske oblasti koji se kopneno graniči sa jednom članicom EU i NATO Rumunijom.
Ono čega se Ukrajinci plaše jeste da će ako ruska vojska zaista zauizem ovaj deo Odeske oblasti otvorti put do Moldavije i Pridnjestrovlja, ali i eventualni prelazak ruskih trupa preko te teritorije pravo u dvorište Odese bez mogućnosti za Ukrajinski kontranapad.
S druge strane Ukrajinci se teše da će Rusi na ovom strateškom pravcu imati velike problema pre svega postojeći putevi su u lošem stanu, zemljište je ispresecano močvarama, rekama, rečicama što otežava upotrebu oklopno-mehanizovanih jednica.
Takođe, jedan od problema, koji može da se pojavi jeste i taj što će Rusi u slučaju da zaista planiraju da izvedu ovu operaciju izbiti na jugositok i direktno doći do najistočnije granicie jedne članice EU i alijnse i par stotina kilometara od najveće NATO pomorske baze Konstanca koja je sa izbijanjem rata u Ukrajini dobila sve više na značaju.
Utvrđivanje na crnomorskom basenu
Od Petra Velikog koji se smatra osnivačem ruske mornarice teritorijalna ekspanzija je prvo bila usmerena na Baltičko, a kasnije i na Crno more. Međutim, to je bila dugotrajna borba kako na Baltiku gde su gospodarili Šveđani, tako i na Crnom moru gde je apsolutni gospodar bila Osmanska imperija. Izlaz je najpre bio postignut na Kaspijskom jezeru, Dalekom istoku i Belom moru, a pobedom nad Turcima 1774. godine Rusiji je omogućen izlazak i na Crno More. Rusiji je tad priznato pravo slobodne plovidbe i pravo prolaza moreuzima Bosforom i Dardanelijem s čime je omogućen i izlazak na Sredozemlje. Izlaskom na Crno More, Rusija je postala crnomorska država. Značaj prolaska kroz dva moreuza koja razdvajaju Evropu od Azije bio je značajan zbog toga što je omogućio ruskoj carevini da izađe na takozvana “ topla mora“, jer ona na kojima je Rusija gospodarila su se zimi redovno ledila.
Devetnaesti vek bio je period kada je Rusija učvrstila svoju poziciju na svim obalama na koje je izlazila. Zauzimanjem Kavkaza i Bersabrije Rusija je učvrstila pozicije na Crnom moru, s čime je proširena od Gruzijske obale do ušća Dunava u Crno more i na severu zauzimanjem Finske učvrstila je svoju poziciju na Baltičkom moru. Na Dalekom istoku takođe je napravljen iskorak pa je 1860. godine osnovan grad Vladivostok, a carevina se proširila priključenjem donjeg Poamurja. Vladivostok je ubrzo postao glavna baza flote Dalekog istoka, a grad je i kopnom bio povezan transsibirskom železnicom sa Moskvom i Petrovgradom. Nešto kasnije Rusija je 1900. zauzela i Port Artur koji je izgubila u kratkotrajnom rusko-japanskom ratu 1905. godine kod Cušime. Bitka je završena katastrofalnim porazom ruske flote. Rusija je izgubila Kurilska ostrva (vraćena u sastav Sovjetskog Saveza posle kapitulacije Japana 1945), južni deo Sahalina i Port Artur.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
