Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je tokom obraćanja u sredu da sve zemlje koje „stvore stratešku pretnju Rusiji” tokom njenog rata u Ukrajini mogu da očekuju „odmazdu” koji bi bili „munjevito brza”. Nekoliko dana ranije, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u intervjuu da „NATO u suštini ide u rat sa Rusijom preko proksija i naoružava tog štićenika“.
Različiti stručnjaci koji su nedavno razgovarali za Njuzvik rekli su da su ruski zvaničnici povećali količinu prijeteće retorike kao način izazivanja straha kod saveznika u NATO-u. Neki stručnjaci takođe smatraju da je to pokušaj da se pridobiju naklonost ruske javnosti.
"Ruska domaća propaganda je sve vreme isticala da Rusija ne ratuje sa Ukrajinom, već sa NATO-om i Zapadom“, rekao je za Njuzvik vanredni profesor Univerziteta u Mičigenu Jurij Žukov. „Iza svakog ukrajinskog vojnog uspeha, u ovom narativu, stoji oficir NATO-a koji kaže Ukrajincu gde, kada i koga da puca.
Žukov je nastavio: „Ovo uokvirivanje olakšava domaćoj publici objašnjenje vojnih gubitaka. Takođe pomaže u postavljanju političkih osnova za potencijalnu punu ratnu mobilizaciju u Rusiji, koju je režim do sada oklevao da objavi. I da, takođe stvara politički pritisak da se gađa ciljevi NATO-a, počevši od linija snabdevanja“.
Preteći komentari NATO-u koje su dali ruski predsednik Vladimir Putin i drugi zvaničnici Kremlja mogli su delimično da obodre rusku javnost koja stoji iza mogućih budućih sukoba sa NATO saveznicima.
„Mislim da iz perspektive Moskve, oni žele da izgrade slučaj da su celu ovu stvar pokrenuli NATO i Sjedinjene Države“, kae za Njuzvik Džonatan Kac, direktor Demokratskih inicijativa i viši saradnik u Nemačkom Maršal fondu Sjedinjenih Država.
Kac je dodao da oseća da Putin „koristi bauk NATO-a, Sjedinjenih Država, da opravda akcije koje preduzima pred ruskim domaćim stanovništvom“.
Fajnenšel tajms je primetio da je Putin, kada je tokom svog govora u sredu spomenuo da ima „alat koji nam je potreban“ za uzvratne udare, „kao što niko drugi ne može da tvrdi u ovom trenutku“, mogao da misli na interkontinentalnu nuklearnu sposobnu balističke rakete koju je Rusija nedavno testirala. Rojters je takođe izvestio da je Lavrov aludirao na opasnost od nuklearnog rata tokom razgovora sa državnim medijima u ponedeljak.
Predsednik Džo Bajden je u četvrtak govorio o takvim pretnjama koje dolaze od ruskih zvaničnika, nazivajući tu retoriku znakom „očaja koji Rusija oseća zbog njihovog strašnog neuspeha“. Međutim, Džon Kirbi, sekretar za štampu Ministarstva odbrane, rekao je u petak da se ove pretnje shvataju ozbiljno i da bi Putin trebalo da se uzdrži od zapaljivih primedbi.
„Potpuno je neodgovorno da nuklearna sila tako zvecka oružjem i buni se o potencijalnoj upotrebi nuklearnog oružja bilo koje vrste, bilo koje veličine, bilo kog učinka“, rekao je Kirbi tokom brifinga za novinare.
On je dodao: „Pozivamo Rusiju da prestane sa eskalacijom retorike u vezi sa nuklearnim oružjem".
Žukov je rekao da ako zapadne zemlje odbiju Putinove pretnje, ruski lider bi mogao da oseti pritisak da preduzme odlučnije mere.
„U Evropi i SAD postoji opšti utisak da su pretnje odmazde od Rusije šuplje“, rekao je on. „Mislim da je više nego verovatno da će se Rusija na kraju osećati prinuđenom da sprovede neku kinetičku akciju protiv zemalja NATO-a, samo da bi njene pretnje odmazdom izgledale verodostojnije.
Ruski projektili su u četvrtak pogodili Kijev nekoliko trenutaka nakon što je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš završio sastanak sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u gradu. Taj napad, koji se dogodio samo dva dana nakon što se Gutereš sastao sa Putinom u Moskvi, takođe je bio zamišljen kao izjava, kaže Kac.
Udar na Kijev se „odnosio na slanje poruka svima da je Rusija spremna da preduzme korake, uključujući raketne udare, da odvrati partnere Ukrajine od angažovanja i dolaska u Ukrajinu“, rekao je Kac.
Kurir.rs/Newsweek
NE PROPUSTITE
