Ove 2022. godine navršava se 40 godina od početka i završetka Foklandskog rata kako ga često u literaturi nazivaju i poslednji kolonijalni rat.
Mnogi vojni stučnjaci ocenjivali su da je argentinska vojna vlada odlučila da krene u osvanjanje ostrva Las Malvinas kako bi pomirila javno mnjenje u zemlji koje je bilo nezadovoljno zbog nezaposlenosti, velikih spoljnih dugova i represione unutrašnje politike ( naime argentinska vojska se koristila za obračun sa levičarskim strankama).. S druge strane Torijevci se jesu pribojavali da bi Aregntina mogla da napadne Foklandska ostrva, a njihovo zauzimanje moglo bi da dovede do pada britanske konzervativne vlade, jer bi laburististi mogli da optuže konzervativce za izdaju nacionalnih interesa- otud je Britanija i rešila da vojnom silom vrati Foklande umesto pregovora.
Inače za Veliku Britaniju Foklandska ostrva pre 1982. godine nisu predstavljali vitalno strategijsko, ekonomsko, pa ni političko interesantno područje. To se videlo što je Velina Britanija još 1977. započela sa Argentinom na neutralnom terenu u Rimu i Njujorku pregovore oko zajedničke eksploatacije ostrva. O tome je takođe konsultovano i 2.000 stanovnika ovog ostrva da li se slažu sa tim da otoci budu iznajmljeni Argentini.
Jedan od svakako najupečatljivijih događaja ovog rata bio je potapanje britanskog razarača Šefild.
Naime, tog 4.maja 1982. godine dva dana posle potapanja krstarice General Belgrano raketa Egzose lansirana sa argentinskog aviona "Super Etendard" pogodila je britanski razarač Šefild "Tip 42 "deplasmana 3.500 tona.
Naime tog dana 2 lovca- bombardera Super Etendard uz podršku avio tankera koje navodio izviđački avion SP2H "Neptun" otkrio je čelne elemente britanske borbene grupe koja se nalazila u zoni krajnjeg delovanja argentinskih jurišnika.
Na oko 20NM ispred komandog broda HMS Hermes nalazio se razarač tipa 42 Šefild zadužen za PVO odbranu flote i sa ulogom radarskog izviđača za otkrivanje protivničkih brodova i aviona.
U popodnevnim časovima razarač se nalazio u drugom stepnenu borbene gotovosti, uveden zbog preko potrebnog odmora posade.
Osmatrački radar Tipa 966 privremeno je bio isključen da se ne bi mešao sa predajom signala koji se odvijao sa komandom flote preko satelitske veze.
Radarsku sliku obezbeđivao je brod HMS Hermes pomoću taktičkog linka podatka. Iz operativne sale razarač Šefild stigla je poruke da su otkrivena tri aviona u odlasku i kako se pretpstavljalo radilo se o lovcima Miraž III koji su bili u izviđačkoj misiji. Pretpostavka je bila pogrešna. Elektronski uređaj za upozoravanje opasnosti iznenada su počeli da pulsiraju, što je bio znak da je brod zahvaćen radarom.Međitom posada nije bila sigurno da se radi o protivniku jer je datoteka računara bila programirana za identifikaciju elektronskih karakteristika sovjetskih raketa.
Kada je prvi oficir shvatio šta se dešava bilo je kasno. Raketa AM 39 Egzose lansirana sa aviona super etendard pogodila je desni bok razarač u nivou palube broj 2.
Međutim bojeva glava nije eksplodira, ali raketno gorivo koje nije sagorelo i toplota izazvana udarom rakete izazvalo je požar koji se munjevito širo prolazima na brodu i prostorom kroz koji su prolazili kablovi prenoseći se do rezervoara za gotovo.
Svi pokušaji da se ugasi požar na brodu bili su bezuspešni. Posle pet sati borbe sa vatrednom stihijom izdato je naređenje o napuštanju broda.
U okviru ove priče pojavile su se dve verovatne teorije, jedna da komandni brod britanske mornarice HMS Hermes radarom otkrio avion na velikoj visini pre napada na razarač Šefild, i druga prema kojoj je borbeni avion ETANDARD iskočio iz radarske sneke ostrva da bi svojim radarom Agava izvršio osmatranje. Prema ovoj teoriji jurišna grupa je zauzela borbeni poredak odmah po poletanju i popela se na srednju visinu radi uštede goriva. Pre ulaska u radarsku zonu operativne borbene grupe, dva aviona naoružana sa po jednom raketom AM-39 Egzose su dopunjena gorivom iz trećeg aviona. Tad se formacija spustila na nižu visinu, ispod nivoa osmatranja u radarskoj zoni operativne borbene grupe brodova. Treći avion se u kratkim intervalima penjao, nakratko uključivao radar da bi utvrdio daljinu i smer kretanja objekta napada.
Pretpostavlja se da je argentinski pilot koji je leteo na zadatku radarskog izviđanja video na svom radaru Agave dva odraza jedan veliki i jedan mali verovatno razarač HMS Šefild i 20 milja iza njega fregatu HMS Pilumut. Kordinate cilja dejstva predate su bezbednim linkom podataka avionima naoružanim raketama i rakete su lansirane. Vidljivost je bila svega 400 m, a donja oblačnost 150 m.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
