U takvim objektima promet i broj porudžbina su porasli za 16% u odnosu na prethodna dva meseca u uslovima opšteg pada. Za rad lanaca brze hrane, dodatni pokretač bilo je zatvaranje Mekdonaldsovih prodavnica. Ali oni ne žure da otvaraju nove objekte čak ni u uslovima rasta poslovanja: proces otežavaju problemi sa nabavkom opreme i visoke kamate na kredite. Stručnjaci dodaju da razlika u trendovima, bar delimično, može biti posledica prelaska jednog broja restorana i kafića na sive šeme plaćanja, što se ne primećuje u velikim lancima brze hrane, prenosi Komersant.
Promet kafića i restorana koji se nalaze u tržnim centrima u periodu mart-april opao je za 3% međugodišnje, dok je kod operatera brze hrane, naprotiv, porastao za 16%, izračunali su Fokus Tehnologiji. Broj porudžbina iz kafića i restorana smanjen je za 10 odsto uz povećanje prosečnog računaza 8 odsto, dok je kod operatera brze hrane povećan za 4 odsto, iako je prosečni ček račun za 11 odsto.
Malltech potvrđuje da je samo u martu promet objekata brze hrane u tržnim centrima kompanije povećan za 6%, dok su kafići i restorani smanjeni za 3%.
Pre krize izazvane specijalnom vojnom operacijom Ruske Federacije u Ukrajini, ovakav jaz u trendovima u dva segmenta nije primećen. Prema podacima Focus Technologies, u periodu januar-februar promet i kafića i restorana i objekata brze hrane porastao je za 16%, a broj porudžbina za 7% i 10%, respektivno.
Promena trenda povezana je sa željom Rusa da uštede novac u vreme krize, što dovodi do prelivanja potrošača u segment brze hrane, smatra Mihail Vasiljev, šef istraživanja i konsaltinga u Focus Technologies. Izvršna direktorka RestCon-a Elena Perepelitsa dodaje da je suspenzija međunarodnih trgovaca postala negativan faktor za poslovanje kafića i restorana u tržnim centrima: „Zatvorene su prodavnice usmerene na srednju klasu, smanjena je motivacija za posetu objektima. Indeks tržnog centra (odražava broj posetilaca na 1.000 kvadratnih metara maloprodajnog prostora) u Moskvi od 18. do 24. aprila bio je zaista 11% niži nego prošle godine.
Dodatni pokretač poslovanja operatera brze hrane bilo je zatvaranje Mekdonaldsovih prodavnica.
Komercijalni direktor R4S grupe (upravlja maloprodajnim nekretninama) Irina Burenko napominje da je u tom kontekstu prihod KFC-a (franšiziranog) koji se nalazi u tržnom centru Zaria porastao u aprilu za 72% u odnosu na prethodnu godinu, a Cofik-a za 100%. Pizza Hut (takođe pod franšizom) koja se nalazi u tržnom centru Mart je u aprilu porasla 10%, Phobo 25%, a Teremka 58%, kaže ona. Istovremeno, pokazatelji restorana Gvidon se nisu promenili, pojašnjava gospođa Burenko. Vlasnik Meat & Fish-a Sergej Mironov napominje da je zbog krize njegov lanac povisio cene u proseku za osam odsto, ali je prosečan ček ostao na istom nivou: u nastojanju da uštede, posetioci pokušavaju da biraju jeftino. posuđe.
Sagovornik „Komersanta“ na tržištu restorana smatra da bi pad prometa i broja transakcija kafića i restorana „možda donekle bio statistički“, jer su neke od ovih nelančanih lokala zbog krize prešle na sivi model rada. „Mnogi nelančani restorani sada „ne prihvataju kartice” ili im je terminal „pokvaren”, plaćanja se vrše gotovinom ili transferom na kartice fizičkih lica”, kaže sagovornik „Komersanta”. Prema njegovim rečima, operateri brze hrane u tržnim centrima su uglavnom veliki lanci, pa izbegavaju ovakav pristup.
Iako promet operatera brze hrane raste, oni još ne žure sa aktivnim otvaranjem novih punktova, kaže Nadežda Cvetkova, šef odeljenja za zakup maloprodajnog prostora COREKSP. Mnogi od njih su imali problema sa nabavkom opreme“, kaže stručnjak. Komercijalni direktor kompanije Malltech Marija Drits takođe ne očekuje aktivan razvoj zbog nedostatka opreme i skupog finansiranja duga.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
