PEKING BI DA SAČUVA MILIJARDE U INOSTRANSTVU Kina se sprema za napad na Tajvan po ruskom receptu!

Oštre ekonomske sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog invazije na Ukrajinu i blokada ruske imovine u inostranstvu, u iznosu od čak 630 milijardi dolara, naterale su zvaničnike u Kini da započnu potragu za načinom kako da zaštite svoju zemlju od sličnog ekonomskog embarga u slučaju eventualnog sukoba za Zapadom!

Kako piše britanski Fajnenšel tajms, vlasti u Pekingu su 22. aprila održale hitan sastanak na kome su prisustvovali predstavnici Centralne banke, ministarstva finansija, najvećih domaćih banaka i velikih međunarodnih kreditora, kao što je HSBC.

Izbacivanje dolara

Povod za hitan sastanak bile su oštre ekonomske sankcije Rusiji koje su uvele zapadne zemlje, a ministarstvo finansija u Pekingu je potvrdilo da je administracija predsednika Si Đinpinga u pripravnosti nakon što su visoki zvaničnici SAD i Velike Britanije održali sastanak na kome je glavna tema bila kriza u Aziji do koje će doću ukoliko Kina izvrši invaziju na Tajvan. Procenjuje se da Kina u inostranstvu poseduje čak 3.200 milijardi dolara i stranim valutama.

Planovi Pentagona: Formira se front protiv Kine

Stratezi u Vašingtonu su poslednjih meseci ubrzali saradnju sa EU, Japanom i Australijom, otkad je Kina pojačala vojne aktivnosti u regionu, što se poklapa sa izbijanjem sukoba na istoku Evrope. Početkom marta na Tajvanu je održan sastanak kome su prisustvovali Kurt Kembel, koordinator Bele kuće za Indo-pacifički region, Lora Rozenberger, ekspert za Kinu iz Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i nekoliko eksperata iz Velike Britanije. - Odvraćanje kineske agresije protiv Tajvana je u interesu svih. To nije samo indo-pacifičko pitanje, to je globalno pitanje - Heino Klink, bivši zvaničnik Pentagona, i dodao: - Američki vojni planeri ne računaju na to da će Nemačka ili Francuska poslati ratne brodove, ili Britanija poslati nosač aviona u slučaju sukoba oko Tajvana. Ali kada te zemlje pošalju brodove u Južno kinesko more ili prođu kroz Tajvanski moreuz, to šalje snažan signal Kini.

Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije, uprkos tome što ostrvo ima odvojenu vladu još od 1949. Amerika i evropske zemlje poslednjih godina pružaju snažnu, pre svega, ekonomsku i vojnu pomoć Tajvanu, što je naišlo na oštre osude iz Pekinga. Veruje se da Vašington razmišlja o uvođenju ekonomskih sankcija Kini u slučaju invazije, po sličnom scenariju koji je viđen na primeru sukoba u Ukrajini. - Na sastanku kineskih zvaničnika niko na licu mesta nije mogao da smisli dobro rešenje problema - rekao je anonimni izvor za Fajnenšel tajms i nastavio:

Stotine milijardi: Kina ima deo duga SAD

Zanimljivo je da Kina poseduje oko 3,68 odsto od ukupnog duga Sjedinjenih Država, koji je procenjen na 28.900 milijardi dolara. To Kinu čini ranjivom na istu vrstu sankcija i zamrzavanja sredstava u inostranstvu, kao što je to slučaj sa Centralnom bankom Rusije.

- Kineski bankarski sistem nije spreman za zamrzavanje svoje dolarske imovine ili isključenje iz SWIFT sistema poruka i plaćanja, kao što je su SAD učinile Rusiji. Kina nastoji da poveća iznos renminbija (zvanična valuta u Kini, osnovna jedinica renminbija je juan) u opticaju u odnosu na svoja sredstva u američkim dolarima.

Jedna zemlja, dva sistema: Istorijat odnosa Kine i Tajvana

Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije, dok znatan deo ostrvljana želi da se odvoji od matice. Od 1683. do 1895. Tajvanom je vladala kineska King dinastija. Nakon poraza od Japana, ostrvo pada pod japansku vlast. Posle Drugog svetskog rata ostrvo se vraća pod kinesku upravu uz pristanak SAD i V. Britanije. Lider Kineske nacionalističke partije Čijang Kaj Šek je pobegao na Tajvan 1949. i tamo formirao svoju vladu posle poraza u građanskom ratu od komunista, koje je predvodio Mao Cedung. Kina je 1980. objavila formulu "jedna zemlja, dva sistema", po kojoj je Tajvanu garantovala autonomiju ukoliko prihvati ujedinjenje. To su na ostrvu odbili. Tajvan, koji ima svoj ustav i demokratski izabrane vlasti, mnogi na Zapadu danas smatraju nezavisnom državom.

Jedna od ideja je da se domaća preduzeća nateraju da više koriste domaću valutu, kao i da se smanji kvota od 50.000 dolara, koju kineski državljani mogu da kupuju svake godine za putovanje u inostranstvo, obrazovanje ili kupovinu u inostranstvu. Nije malo onih koji smatraju da SAD jednostavno ne mogu da uvedu embargo drugoj najvećoj ekonomiji na svetu kao što su to uradili Rusiji.

Međusobno uništenje

- Biće veoma teško Americi da uvede obimne i čvrste sankcije protiv Kine. To bi izgledalo kao međusobno uništenje u slučaju nuklearnog rata - kaže Endru Kolijer, generalni direktor "Orijent kapital risrča" iz Hongkonga. Kina se zasad drži po strani što se tiče ekonomske podrške Rusiji, otkad je 24. februara pokrenuta invazija na Ukrajini. Deklarativno, Peking je osudio širenje NATO kao jedan od povoda za sukob i pozvao obe strane da reše spor pregovorima.