Nakon što je prošle sedmice u javnost procureo nacrt mišljenja Vrhovnog suda SAD kojim bi se poništila presuda u slučaju Rou protiv Vejda iz 1973. koji je garantovao ženama pravo na abortus, republikanski zakonodavci sada rade na tome da to pravo ograniče čim to bude pravno moguće.
Jezik sudske odluke će se verovatno bar donekle promeniti kada bude konačno objavljen do kraja juna. Ali, očekuje se da će ostati njegova centralna, glavna ideja - većina vrhovnih sudija (5 prema 4) jasno i nedvosmisleno podržava poništavanje Roua, piše nezavisni medijski sajt the19th i objašnjava korak po korak kako će konzervativci šitom zemlje to izvesti.
U potrazi za sudovima
Većina državnih zakonodavnih tela je već završila svoje sednice za donošenje zakona ili je prošla datum u godini kada mogu da unesu nove zakone. Dakle, u mnogim državama koje predvode republikanci, zakonodavci se spremaju da sprovode zakone koji su već usvojeni, a zatim su blokirani od strane državnih i saveznih sudija koji su citirali federalnu zaštitu Rou protiv Vejda. Bez te zaštite, presude bi mogle ponovo da budu razmotrene.
Zakon koji nameće nove propise klinikama za abortus u Kentakiju, ograničenja lekova za abortus u Montani i zabrane abortusa posle šeste nedelje u državama kao što su Džordžija, Ohajo i Južna Karolina - su neka od ograničenja koja su sudovi blokirali.
Odluka kojom se Rou poništava mogla bi da omogući primenu tih do sada neprimenjivih zakona o pokretanju (trigger law). Ali prvo, državni tužilac svake države bi morao formalno da zatraži od sudova da ponište svoje odluke koje ih blokiraju.
Neki zvaničnici to već rade. U utorak, dan nakon što je procurio nacrt odluke vrhovnog suda, guverner Ohaja Majk Divajn, republikanac koji se ove godine kandiduje za reizbor, rekao je da je naložio državnom tužiocu da se ponovo uvede zabrana abortusa posle šeste nedelje ako Rou bude poništen.
Portparol guvernera Južne Karoline nije želeo da komentariše. Endrju Ajzenhour, portparol guvernera Gruzije Brajana Kempa, još jednog republikanca, nije želeo direktno da odgovori da li će Kemp tražiti da se ponovo uvede zabrana abortusa posle šeste nedelje.
Do sada neprimenjivi zakoni bi zabranili abortus kada Rou bude poništen, ali obično zahtevaju neku vrstu državne akcije – potvrdu od guvernera, državnog tužioca ili nezavisnog zakonodavnog veća koja potvrđuje da je Rou, u stvari, poništen – pre nego što stupe na snagu.
Curenje je dalo državnim zvaničnicima prednost da pripreme materijale za brifing i sudska dokumenta koji im omogućavaju da brzo sprovode zabrane. Do sada je 13 država već usvojilo takozvane zakone o pokretanju koji bi mogli da stupe na snagu nakon što Rou bude poništen.
Forsiranje neprimenjivih zakona
Pošto većina državnih zakonodavnih tela više ne zaseda – i pošto su mnogi već doneli toliko vrsta zabrana abortusa – samo nekoliko država razmatra usvajanje novih ograničenja za abortus.
U Ohaju, gde se zakonodavno telo sastaje tokom cele godine, poslanici odmeravaju sopstveni državni zakon za koji je guverner nagovestio da će ga potpisati.
A u sredu je zakonodavni odbor u Luizijani pozitivno glasao za nacrt zakona koji abortus tretira kao ubistvo i kažnjava trudnicu. Pristalice zakona priznaju da je njihov zakon verovatno neustavan prema trenutnim smernicama Rou protiv Vejda. Ali bez Roua, stvari bi mogle izgledati sasvim drugačije.
Istorijski gledano, borci protiv abortusa su oklevali da donesu zakone koji kažnjavaju trudnice, fokusirajući se umesto toga na zdravstvene radnike koji vrše abortuse. Nejasno je da li će druge države slediti vođstvo Luizijane, rekla je profesorka Meri Zigler, istraživač zakona o abortusu.
"S jedne strane to su države koje imaju razloga da ne kažnjavaju žene i trudnice, ali mislim da će pritisak rasti. A kada neko drugi povuče nogu, drugim državama će možda biti lakše da ih prate“, rekla je Zigler.
Posebne sednice
Guverneri takođe mogu da sazovu posebne zakonodavne sednice ovog leta kako bi doneli nove zakone protiv abortusa. Do sada se nijedan guverner nije javno obavezao na to.
U Indijani, republikanski poslanici - koji kontrolišu oba ogranka državnog kongresa - javno su pozvali guvernera da sazove specijalnu sednicu ako Rou bude oboren.
Država još nema zakon o pokretanju, a trenutno dozvoljava abortuse do 20. nedelje trudnoće. Ali zakonodavci Indijane istorijski su poznati kao protivnici prava na abortus. Gutmaher institut koji prati politiku abortusa navodi da je država usvojila 55 novih ograničenja na proceduru u protekloj deceniji, a očekuje se da će snažno ograničiti ili zabraniti pristup kada Rou bude poništen.
Poslanici u Nebraski takođe upozoravaju na moguću specijalnu sednicu kada Rou bude oboren. Napori da se donese trenutno neprimenjiv zakon o zabrani abortusa propali su prošle godine, iako je guverner rekao da podržava takvu zabranu abortusa.
Na Floridi, guverner Ron DeSantis je već planirao da ponovo sazove sednicu zakonodavnog tela, ali sa mandatom da se fokusira na polisu osiguranja imovine. Međutim, od prošle nedelje lokalni protivnici abortusa pozivaju DeSantisa da doda zabranu abortusa na listu obaveza parlamenta.
Florida je donela zabranu abortusa posle 15. nedelje ranije ove godine, ali napori da se uvede zabrana posle šeste nedelje nikada nisu uzeli maha.
DeSantis, za koga se veruje da planira predsedničku kandidaturu 2024. godine, nije želeo da se izjasni o strožoj zabrani abortusa. A potpune zabrane abortusa su manje popularne na Floridi nego u drugim državama koje predvode republikanci, primetila je Zigler.
Florida bi ipak mogla da se pojavi kao prioritetna država za protivnike abortusa u narednim godinama, zajedno sa državama kao što su Montana, Ajova i Kanzas, koje su nedavno prihvatile više ograničenja za abortus, ali nisu spremne da potpuno zabrane pristup toj usluzi.
I u Ajovi i u Kanzasu, državni sudovi su smatrali da njihovi ustavi štite prava na abortus, ali protivnici abortusa u obe države pokušavaju da donesu amandmane koji bi uklonili tu zaštitu.
"Kao što smo videli ovde na Floridi ove godine, biće mnogo više prilika da zakonodavni proces i ljudi u državi daju svoje mišljenje", rekla je Zigler.
Rou protiv Vejda
Sudski proces Rou protiv Vejda je sudski proces iz 1973. godine pred američkim Vrhovnim sudom, nakon kojeg je u SAD-u legalizovan pobačaj na zahtev iz bilo kog razloga do vremena trudnoće kada fetus može da preživi bez make (obično do 7. meseca).
Nakon 7. meseca pobačaj se dozvoljava, ako je ugrožen život majke. Ovaj sudski proces jedan je od najkontroverznijih u istoriji američkog pravosuđa.
Norma L. Mekorvi (pseudonim Džejn Rou) ostala je trudna 1969. godine. Prijatelji su je savetovali da izjavi da je silovana, jer bi u tom slučaju mogla da abortira.
Kako je taj predlog otpao jer nije bilo policijskog uviđaja, ona se obratila advokaticama Sari Vedington i Lindi Kofi koje su diplomirale na Univerzitetu u Teksasu da joj pomognu da abortira i tužila Vejda, okružnog tužioca Dalasa koji se protivio abortusu.
U to vreme pobačaj je bio zabranjen, osim u posebnim okolnostima. Slučaj je došao do američkog Vrhovnog suda, koji je dozvolio Normi Mekorvi da abortira. Sudije su glasale 7:2.
Vrhovni sud je u svojoj presudi podelio period trajanja trudnoće na tri dela, i u zavisnosti od toga propisao šta države mogu da regulišu u različitim periodima trudnoće:
- Tokom prva tri meseca savezne države ne mogu da zabrane abortus, već odluku o abortusu moraju da ostave trudnoj ženi.
- Tokom druga tri meseca države mogu da zabrane ili regulišu abortus, ukoliko je to potrebno radi očuvanja života trudnice.
- U poslednjem tromesečju trudnoće, države mogu da regulišu ili čak zabrane abortus u interesu očuvanja prenatalnog života, osim ako je abortus neophodan radi očuvanja života majke.
Norma ipak nije pobacila, nego je rodila živo dete i dala ga na usvajanje, ali je zakon ostao na snazi do današnjih dana.
Mekorvi je kasnije promenila mišljenje i zalagala se za promenu presude i tvrdila da abortus povređuje žene.
Ako (kada) Rou bude poništen, skoro polovina američkih žena u reproduktivnom dobu (18-49) - oko 36 miliona - mogla bi da izgubi pristup abortusu, pokazalo je istraživanje Planiranog roditeljstva (Planned Parenthood), zdravstvene organizacije koja pruža abortuse.
Ukidanje pristupa abortusu najintenzivnije bi uticalo na siromašne žene – koje su inače sklonije abortusu od drugih.
Afroamerikanke i Latinoamerikanke će verovatno biti teško pogođene - 61 posto žena koje se odlučuju za abortus su pripadnice manjina.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
