"Zvezda" ukrajinsko rata svakako će biti američka vučna haubica M777 koja se već smatra ultimativnim oruđem koje će zaustaviti rusku ofanzivu na istoku Ukrajine i omogućiti kontrofanzivu.
Na društvenim mrežama, pre svega Tviteru pojavio se niz snimaka. Većina je načinjena kod Odese, nešto u okolini Harkova kako dejstvuju ove haubice. Treba dodati da osim klasičnih artiljerijskih granata SAD, Kanada i Australija koje su najveći donatori ovih artiljerijskih sistema, su Ukrajicima isporučili i vođene projektile tipa Ekskalibur sa kojim bi se omogućila veća preciznost.
Dok smo videli prve primerke ovih oružja na prvoj liniji vatre, sad se pojavio i snimak, koji je prema tvrdnjama onih koji su ga obijavili obuka se odvijala u Nemačkoj, odkale i stiže snimak sa kadorvima obuke ukrajinskih poslga u korištenju ovih vučnih haubica.
Kako to izgleda možete pogledati na snimku.
Top-haubica M777
Na početku priče valja napomenuti da ova vučna top-haubica nije isključivo američki proizvod kao što se misli već je nastala u saradnji sa britanskom kompanijom BAe Systems Land Systems. Međutim nije se proizvela u Velikoj Britaniji, nego u SAD gde je i testirana pre nego što je ušla u naoružanje. Preciznije u podružnici United Defence LD.
Završetak Hladnog rata i nametanja pred američku i britanskih misiju zahtevalo je uvođenje u operativnu upotrebu lakših tipova naoružanja, koji se mogu vazdušni putem transportovati na bilo koju udaljenu tačku sveta ili helikopterima od mesta baziranja do prve linije fronta. Prvo se mislio da će se to postići sa samohodnim artiljerijskim oruđima, međutim, njihova težina je bila glavna prepreka za brz transport. Zbog toga prebeglo se ponovo konstruisanju vučnog, a lakšeg artiljerijskog oruđa i u tome se uspelo konstrukcijom top-haubice XM777 kalibra 155 mm.
U konstruisanju ove top-haubice primenjeni su lakši materijali, pre svega legura titanijuma, koja ima sve osobine čelika, koji je ranije korišten u prizvodnji, ali manju masu. Titanijum je imao i prednost u tome što je veoma otporan na koroziju za razliku od čelika, ali i na visoke temperature, pa je prednost bila upotreba top-haubice na bilo kojem delu planete od ekvatorske do polarne klime. U konstrukciji ovog artiljerijskog oruđa primenjene su i nove legure aluminijuma koji je mešan sa vanadijumom, a razvoj se isplatio jer su neke komponente našle i komercijalnu, a ne samo vojnu upotrebu ovog oruđa.
Projektanti su takođe za razliku od prethodnih vučnih top haubica u slučaju M777 primenili i drugačiji koncept lafeta top-haubice, koji najveći deo energije trzaja usmerava vertikalno na tlo, a ne horizontalno. Ova top haubica dobila je i dvokomornu gasnu kočnicu. Sve to uticalo je da ova top haubica ima veoma malu masu od 3.745 kg. Za usporedbu američka haubica M114 kalibra 155 mm ima težinu od 5, 76 tona, francuska TR-L40 isto od 155 mm 10,5 tona. Jedino se po težini približila američkoj vučnoj haubici LTH kalibra 155 mm težine 4,60 tona.
Suština male mase upravo je bila mogućnost ukracavanja posade i dva borbena kompleta u transportni avion i brzo prebacivanje na bilo koju tačku sveta. Valja napomenuti da je ova top-haubica nastala kao deo projekta Force 21 koji je zasnovao američki general Erik Šinseki tvorac lakših ali veoma pokretnih snaga. Osim transportnim avionom omogućen je i taktički transport upotrebom konvertoplana V-22 Ospri i teških transportnih helikoptera CH-53 i CH-47 Činuk, ali i CH-46 Si Knight koje koristi američka mornarica.
Opis top-haubice
Top haubica M777 ima cev dužine 39 kalibara sa čime je omogućen domet projektila do 30 kilometara i brzina zrna od 827 metara u sekundi posle ispaljivanja kod haubice u verziji A1, dok je u verziji A2 ta daljina sa upotrebom inteligentne municije M982 Ekskalibur povećana na 40 kilometara. Brzina gađanja koju su posade tokom obuke postigle i na poligonskim ispitivanjima iznosi pet granata u minuti u kraćem periodu ili u dužem dve granate u minuti.
Ovo oruđe ima sistem za upravljanje vatre kao i na samohodnoj haubici M-109 Paladin. SUV ima podsistem za navigaciju, korekturu vatre ali i određivanje spostvenog položaja u odnosu na cilj i usmeravanje svi prema njemu. Ovaj sistem je poznat i kao Towe Artillery Digitalization, koji ima opciju električnog pokretanja cevi i otvaranja i zatvaranja automatskog zatvarača.
Zahvaljujući automatizaciji vreme postavljanja iz marševskog u borbeni položaj traje kod obučene posade oko 1 minut, dok se promena vatrenog položaja može obaviti za manje od tri minuta.
Za razliku od američke, Kanađani su na svoje montirali Digital Gun Menagment Sistem, što je zapravo varijanta njihovog SUV-a. Tako će ukrajnski artiljerci imati dva SUV američki i kanadski u upotrebi, a u slučaju da ruska vojska zarobi ove sisteme za Moskvu će to biti prava poslastica da se domognu dva sistema za upravljanje vatre artiljerijskim oruđima dve NATO članice.
U američkoj armiji prvi korisnik je bio Marisnki korpus SAD koji ih koristi od 2005, kopnena vojska je ove haubice preuzela 2006, a uvršena je i u mobline snage Strayker brigade combat team. Osim SAD i Kanade korisnici ovih top haubica su i Australija, Indija i britanska armija.
Ove top-haubice su borbeno primenjene i u Iraku i Avganistanu. U Avganistanu ova oruđa su najviše koristili Kanađani kod Kandahara, kada su poslati posle pogibija 19 kanadskih vojnika 2006 .koji su stradali u napadu Talibana. Najviše su se istakli u bici kod Pandžavija. Američki marinski korpus ih je koristio i u ratu u Iraku za gađanje uporišta džihadista ili njihovih tuvrđenih položaja u periodu od 2005-2011. godine.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
