Finski predsednik i premijer saopštili su danas da su doneli odluku posle konsultacija sa parlamentarnim strankama da se pridruže Severnoatalnskoj alijansi sa čime bi ovaj vojnopolitički savez izbio na granicu dve zemlje koja je dugačka oko 1.300 km.
Izjava podrške NATO-u predsednika Saulija Niinista i premijerke Sane Marin bila je očekivana, nakon što je finska vlada nedavno podnela parlamentu zemlje izveštaj o nacionalnoj bezbednosti u kojem je put ka pridruživanju alijansi naveo kao jednu od opcija Finske.
U zajedničkoj izjavi, Niinisto i Marin su rekli:
„Članstvo u NATO-u bi ojačalo bezbednost Finske. Kao članica NATO-a, Finska bi ojačala čitav odbrambeni savez. Finska mora bez odlaganja podneti zahtev za članstvo u NATO-u. Nadamo se da su nacionalni koraci još uvek potrebni za ova odluka će biti doneta brzo u narednih nekoliko dana." Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru, javna podrška za ulazak u NATO u Finskoj skočila je sa oko 30% na skoro 80% u nekim anketama. Nakon što parlament u principu odobri tu ideju i otklone sve druge domaće zakonodavne prepreke, očekuje se da će NATO pozvati Finsku da pregovara o njenom pristupanju.
Takođe se očekuje da će Švedska, sused Finske na zapadu, uskoro objaviti nameru da se pridruži alijansi kroz sličan proces.
Rusija je upozorila obe zemlje da ne pristupaju NATO-u, rekavši da će biti posledica.
Evropske diplomate i bezbednosni zvaničnici široko pretpostavljaju da bi Finska mogla brzo da se pridruži alijansi kada počnu pregovori, pošto je decenijama kupovala vojnu opremu kompatibilnu sa svojim zapadnim saveznicima, uključujući SAD, i već ispunjava mnoge kriterijume za članstvo. Ulazak Finske u NATO bi imao i praktične i simbolične posledice po Rusiju i zapadnu alijansu.
Od kraja Drugog svetskog rata, Finska je vojno nesvrstana i nominalno neutralna kako bi izbegla provociranje Rusije. Povremeno je udovoljavao bezbednosnim brigama Kremlja i pokušavao da održi dobre trgovinske odnose.
Rat u Ukrajini je, međutim, dovoljno promenio računicu, tako da se ulazak u NATO sada čini najboljim putem napred, bez obzira kakva bi bila reakcija Rusije. Evropski odbrambeni zvaničnici koji su poslednjih meseci razgovarali sa Si-En-Enom pretpostavljaju da će zemlje NATO-a ponuditi neke garancije oko bezbednosti Finske tokom procesa pridruživanja, u slučaju da Rusija uzvrati pre nego što se formalno pridruži.
Britanski premijer Boris Džonson najavio je u sredu nove bezbednosne paktove sa Finskom i Švedskom, obećavajući da će priskočiti u pomoć obema zemljama ako jedna od njih bude napadnuta.
Finska je istorijski imala visoke troškove odbrane i još uvek ima politiku regrutacije, pri čemu svi odrasli muškarci moraju biti pozvani na vojnu službu. Među zvaničnicima NATO-a je široko priznato da bi ulazak Finske u alijansu bio značajan podsticaj u suprotstavljanju ruskoj agresiji zbog toga koliko je zemlja istorijski ozbiljno tretirala sopstvenu bezbednost.
Takođe deli više od 800 milja granice sa Rusijom, što je značajno jer je Kremlj izjavio pre invazije na Ukrajinu da želi da vidi kako NATO povlači svoje granice tamo gde su bile 1990-ih.
Umesto toga, gambit predsednika Vladimira Putina mogao bi da dovede do približavanja jačeg NATO-a.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
