Romnijev tekst prenosimo u celosti:
Ruski ministar spoljnih poslova i ruski ambasador u Sjedinjenim Državama nagovestili su da bi ruski debakl u Ukrajini mogao dovesti do nuklearnog napada. Tvrdeći da Rusija priprema svoje oružje, upozoravajući na „ozbiljan“ rizik od nuklearne eskalacije i izjavljujući da je „preostalo nekoliko pravila“, oni su namerno zveckali tim krajnjim mačem.
I sam Vladimir Putin je napomenuo da ima oružje koje njegovi protivnici nemaju i da će ga „upotrebiti ako bude potrebno“. Čak je i direktor CIA Vilijam Berns upozorio na mogućnost da bi Putin mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje, čak i ako trenutno ne postoje „praktični dokazi“ koji bi sugerisali da je tako nešto neizbežno. Ipak, moramo biti spremni; bivši državni sekretar Henri Kisindžer je tvrdio da treba da razmotrimo pretnju.
Trebalo bi da zamislimo nezamislivo. Konkretno, kako bismo vojno i ekonomski odgovorili na takvu seizmičku promenu u globalnom geopolitičkom polju.
Predsednik Bajden je u pravu što ne podiže nivo našeg nuklearnog DEFCON-a. Ni retorika američke administracije nije uhvatila Putinov mamac. 2012. godine primetio sam da je Rusija najveći geopolitički protivnik SAD i da očigledno ostaje izvor velike zabrinutosti i republikanaca i demokrata. S obzirom na razmere posledica nuklearnog napada, naše potencijalne opcije, i one naših lidera i američkih građana, treba da se razmotri.
Putin je invazijom na Ukrajinu već dokazao da je sposoban za nelogične i samoporažavajuće odluke. Ako izgubi u Ukrajini, ne samo da neće uspeti da ostvari svoju doživotnu ambiciju da preokrene ono što vidi kao „najveću geopolitičku katastrofu“ 20. veka – raspad Sovjetskog Saveza – već će i trajno umanjiti Rusiju kao veliku silu i osnažiti svoje protivnike. Moguće je da bi se Putin mogao suočiti sa značajnim unutrašnjim izazovima svog rukovodstva. U takvim okolnostima, možda će moći da ubedi sebe da su Sjedinjene Države i Zapad razlog zbog kojeg je napao Ukrajinu i da je propaganda kojom je opravdao ovu nemoralnu invaziju bila ispravna od samog početka.
Neki će zaključiti da, da bismo izbegli provokacije iz Rusije – a time i izglede za mogući ruski nuklearni napad – treba preventivno obuzdati Ukrajinu da porazi rusku vojsku. Mogli bismo da ograničimo oružje koje šaljemo, sanjamo o obaveštajnim podacima i izvršimo pritisak na predsednika Volodimira Zelenskog da učini ustupke.
Ne slažem se; slobodne nacije moraju nastaviti da podržavaju hrabru i neophodnu odbranu Ukrajinaca. Ako ne nastavimo da podržavamo Ukrajinu, to bi bilo kao da platimo kanibalu da nas na kraju pojede. Ako Putin, ili bilo koja druga nuklearna sila, može gotovo nekažnjeno da napadne i pokori druge, onda bi Ukrajina bila samo prva od takvih meta. Naše prijatelje i saveznike neminovno bi progutale drske, autoritarne nuklearne sile, a posledice bi drastično promenile svetski poredak.
Pravi odgovor je da nastavimo da pružamo Ukrajini svu pomoć koja joj je potrebna da se odbrani i pobedi. Njeni vojni uspesi mogli bi da primoraju Putina da napusti Ukrajinu ili pristane na prekid vatre prihvatljiv za ukrajinski narod. Možda bi mu kontrola nad ruskim medijima omogućila da poraz pretvori u priču da sačuva obraz kod kuće. Ovo su ishodi koje bi bilo mudro da postigne. Ali ako bi Putin, sateran u ćošak, umesto toga upotrebio nuklearno oružje - bilo taktičkim napadom ili udarom na jednu od ukrajinskih nuklearnih elektrana - imali bismo nekoliko opcija.
Ima onih koji bi zagovarali nuklearni odgovor. Ali postoji širok spektar opcija za takav odgovor koje ne moraju da se međusobno isključuju. Na primer, NATO bi mogao da se angažuje u Ukrajini i potencijalno uništi rusku vojsku koja se tamo nalazi. Štaviše, mogli bismo da suočimo Kinu i svaku drugu naciju sa izborom sličnim onom koji je Džordž V. Buš dao svetu posle 11. septembra: Ili si sa nama, ili si sa Rusijom – ne možeš biti sa oboje.
Upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije bi nesumnjivo bila geopolitički događaj koji bi redefinisao odnose. Svaka nacija koja odluči da održi veze sa Rusijom nakon takvog zločina sama bi postala globalna partija. Deo ili čak cela njena ekonomija bila bi odvojena od ekonomije Sjedinjenih Država i naših saveznika. Danas Zapad čini više od polovine globalnog BDP-a. Odvajanje bilo koje nacije od naših kombinovanih ekonomija moglo bi je uništiti. Uticaj na zapadne ekonomije mogao bi biti značajan, ali bi uticaj na ekonomije Rusije i njenih saveznika bio mnogo gori. To bi na kraju mogao biti ekonomski Armagedon, koji je daleko bolji od nuklearnog Armagedona.
Zajedno sa našim ključnim NATO saveznicima treba da razvijemo i procenimo širok spektar opcija. Pretpostavljam da su predsednik i njegova administracija već uključeni u takav proces. Potencijalni odgovori na tako gnusan i geopolitički dezorijentišući čin kao što je nuklearni napad moraju biti optimalno osmišljeni i podržani od strane svih NATO saveznika. Putin i njegovi saradnici ne bi trebalo da sumnjaju da bi naš odgovor na takvu perverziju bio razoran, napisao je senator Romnei u recenziji za Njujork Tajms.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
