U prirodi je rata da ima pobednike i gubitnike. Ali, čini se da rat u Ukrajini, koji je sveopšta katastrofa, ipak ima više gubitnika nego pobednika. Ali pre ovog sukoba, malo ko je očekivao da će jedan od retkih pobednika biti jedna često kritikovana organizacija udaljena hiljadama kilometara, piše Ber u Tajmu.
CIA je, zajedno s drugim američkim obaveštajnim agencijama, poslednjih nekoliko meseci zadivila svet. Prvo, nekoliko meseci pre invazije, SAD je koristio satelitske snimke kako bi upozorio da Putin planira invaziju, iako je on sam to opovrgavao.
Sada stižu priče da Ukrajina koristi obaveštajne podatke SAD za ciljanje ruskih generala i ratnih brodova. Neki čak sugerišu da je SAD namerno odao da je uključen u te akcije.
Međutim, pored mnogih stvari na koje CIA može biti ponosna, ima i onih stvari koje nisu znali. Na primer, nisu imali pojma koliko je ruska vojska zapravo slaba, da je postala Potemkinovo selo koje se nije moglo nositi s Ukrajinom. Valja uzeti u obzir predviđanje generala Marka Majlija da bi Kijev mogao da padne u roku od 72 sata. Takođe, nije se znalo da se ruska vojska, zbog silne korupcije, koristi neispravnim kineskim gumama, navodi Ber.
Pa ipak, ono što se još o Putinu i Rusiji ne zna, mnogo je dublje od toga. Tokom 1990ih, CIA je potpuno previdela tvrdolinijaše KGB-a koji su planirali zaveru protiv Gorbačova, a zatim i Jeljcina. A onda, što je najvažnije, previdela je uspon Putina.
Iako je Putin postao jedan od najmoćnijih ljudi na svetu, do danas još uvek ne postoji verodostojan izveštaj iz prve ruke o tome kako je stigao tu gde je sad. Ne zna se, na primer, ko je u KGB-u podržao Putina i šta se od njega očekivalo nakon što je stigao u Kremlj. Bez ovih najosnovnijih činjenica, kako je uopšte moguće proceniti da li je njegova fašistička retorika o nuklearnom oružju ili daljim teritorijalnim ekspanzijama - stvarna ili samo obična halabuka?
Problem s krticama
Uz sve blistave uspehe američke obaveštajne službe u poslednje vreme, nedostaje dublje razumevanje Rusije i Putina koje je potrebno kako bi se izračunao njegovog sledeći potez.
Postoji nekoliko objašnjenja za ovo. Kao prvo, CIA je, u skladu s posthladnoratovskim stajalištem da je Rusija najbolji prijatelj Amerike, potpuno ukinula špijuniranje Rusije i otpustila neke od najboljih špijuna zaduženih za Ruse. Stvari su se pogoršale nakon 11. septembra, zato što je malo agenata želelo da radi u Moskvi tokom tzv. rata protiv terorizma. Ali iznad svega, postojao je problem koji je malo Amerikanaca želelo da prizna: krtice.
Tokom 1980ih i 1990ih, Amerika je očigledo imala problem s krticama. Ruski agenti širom sveta su nestajali. Osetljive informacije su se pojavljivale u Rusiji. Ali sa padom Berlinskog zida, u Lengliju, gde se nalazi sedište CIA, bilo je malo zanimanja za lov na krtice.
Ipak, mala grupa veterana iz protivobaveštajne službe CIA nastavila je time da bavi, razumevši o čemu je reč. Na kraju, uz pomoć ruskog "Maksa", srušili su Oldriča Ejmsa, sada poznatog kao jednog od najozloglašenijih izdajnika u američkoj istoriji i KGB-ovog dvostrukog agenta. Ali Ejmsova izdaja mogla je da objasni tek delić gubitaka.
Zbog toga su agenti nastavili svoj lov. Okupljeni pod nazivom Jedinica za specijalne istrage (Special Investigations Unit - SIU), tri protivobaveštajne veteranke Lejni Banerman, Dajana Vorden i Merijen Hju, i jedan agent FBI-a, Džim Milburn, dobili su zadatak da analiziraju sve dostupne dokaze.
Nakon višemesečnog mukotrpnog posla (u kojem su se pojavile i prve sumnje o krtici iz FBI-ja, a za koju se ispostavilo da je Robert Hansen), bilo im je jasno da svi dokazi upućuju na jednog osumnjičenog: njihovog šefa, vođu kontraobaveštajne službe CIA, čoveka čiji je glavni zadatak bio da se pobrine da strana vlada ne prodre u američku obaveštajnu službu.
On je bio čovek koji je uhvatio Ejmsa, što se čini kontraintuitivnim, sve dok ne uđete u takozvanu "divljinu ogledala" (situacija u kojoj je špijunska operacija toliko složena da je preteško ili nemoguće razlučiti laži i činjenice) i razmislite o nivou na kom KGB igra igru. Ako je zaista bio krtica, nije se znalo koliko je štete mogao da napravi neko sa njegovim ovlašćenjima. Ono u šta SIU nije mogao biti siguran jeste da li su Rusi podmetnuli dokaze protiv njega, sa namerom da FBI i CIA pošalju u vrlo štetan lov na veštice.
KGB godinama nadigravao SAD
Postoji razlog zašto javnost nikada nije čula za ovo, od lova na krtice do dramatičnih posledica u Lengliju. Slučaj je bio "zakopan" sve dok ključni učesnici, uključujući čoveka u središtu optužbi, nisu odlučili da razgovaraju sa Berom dok je ovaj istraživao za svoju četvrtu knjigu "The Fourth Man: The Hunt for a KGB Spy at the Top of the CIA and the Rise of Putin’s Russia", o lovu na špijuna KBG u CIA i usponu Putinove Rusije.
Glasine su se održale, a FBI je ovaj slučaj nastavio da istražuje sve do danas, ali se većina slaže da CIA nikada nije došla do dna svog problema sa krticama.
Ne zna se sa sigurnošću kakvu je štetu napravio "Četvrti čovek' ili druge neotkrivene krtice u američkoj obaveštajnoj službi. Zna se za izgubljene agente i osjetljive informacije koje su se pojavile u Moskvi. Zna se da su krtice odale da se ruske vojne komunikacije prisluškuju.
Najviše od svega zna se ovo: 1998. godine, dojavljeni su prijateljski obaveštajni podaci o tome da su sva četiri preostala ruska agenta CIA-e kompromitovana i da Rusi za njih znaju, pa ih je CIA odvela na sigurno.
CIA tada nije imala nijedan vredan izvor u Moskvi i nije mogla da vidi uspon nekadašnjeg šefa KGB-a Vladimira Putina 1999.
Kad je američki ambasador u Moskvi 1999. rekao da su moskovski taksisti bolje informisani o Putinovom usponu od CIA-e, konačno je na videlo izašlo koliko su stvari loše.
Krtice iz 1980ih i1990ih mogu da zvuče kao bajate vesti, ali su ipak jasan znak da je KGB godinama nadigravao SAD.
A sa Rusijom koja se opet pretvara u neprijatelja, CIA se muči da ih sustigne. CIA je i dalje nekoliko koraka iza Putina i nastavlja da nagađa njegove motive i računice, besomučno zamišljajući što bi sledeće mogao da učini, a što ne.
Kao što su Ber, i neki drugi poput Daglasa Londona, godinama tvrdili, tehnologija nije zamena za ljudsku inteligenciju. Postoje jasni, javni dokazi da CIA udvostručuje svoje napore da regrutuje ruske špijune. Ovo je ključno: postoji nada da će se sada pojaviti prava poplava prebega na visokom nivou kakve nije bilo nakon Hladnog rata.
Ovo bi, na primer, mogla da bude prilika da se u FSB, naslednika zloglasne Druge glavne uprave KGB-a, u koju CIA nikada nije uspela da se probije, ubaci dobro pozicionirani špijun, navodi Ber.
Putin je započeo u Drugoj upravi, nastavio je da upravlja FSB-om, a onda je na kraju poverovao pogrešnoj obaveštajnoj informaciji agencije da će osvajanje Ukrajine biti lako.
S obzirom na to da je šef FSB-a nedavno zatvoren, moral je verovatno nizak, pa CIA ne bi trebalo da ima problema sa odabirom. Tamo bi CIA konačno mogla da dobije do sada nepoznate odgovore o tome kako je Putin došao na vlast
Ali regrutovanje špijuna nije važno samo zbog dobijanja informacija o neprijateljima. To je takođe jedini način da se vlastita kuća očisti od krtica, bivših ili sadašnjih, smatra Ber.
Čak i ako se krtice iz Hladnog rata povuku ili zakopaju, CIA bi sada mogla da shvati kako da reši misterije poput "Četvrtog čoveka" i otvori put prema boljem razumevanju načina na koji Putin i njegovi kolege iz KGB-a funkcionišu, zaključuje on.
Kurir.rs/Tajm
NE PROPUSTITE
