To je presporo, rekao je ukrajinski parlamentarac u utorak, dok su ruske snage započele napad na istok zemlje. „Za nas je jul kao „šta?!“, rekla je za Rojters Anastasija Radina, poslanica ukrajinskog parlamenta na Svetskom ekonomskom forumu. „Da to kažem ovako: hajde da pitamo majku koja je prinuđena da sedi u podrumu sa svojom novorođenom bebom koja nema adaptirano mleko. „Koliko je sada jul udaljen od nje?“
Zahtevi Kijeva za teškim naoružanjem su se pojačali otkako je Moskva usmerila svoju vatrenu moć na istočnu i južnu Ukrajinu. Ali jedan od razloga za odlaganje Nemačke bio je nedostatak municije, rekli su izvori iz industrije i ukrajinski ambasador – činjenica koja je bila dobro poznata Berlinu kada je prvi put dao obećanje. Nova situacija konfuzije naglašava kako je ruska invazija na Ukrajinu 24. februara zahvatila Berlin. Nemačka je izuzetno loše opremljena za vojnu akciju, rekao je njen komandant, uprkos tome što ima jednu od najvećih odbrambenih industrija na svetu, sa izvozom oružja vrednim 9,35 milijardi evra u 2021, prema vladinim podacima.
Leopard tenkovi ispaljuju rafal municije od 35 mm koji formira oblak u vazduhu kako bi zaustavio nadolazeću letelicu. Nemačka ih više ne koristi i ima oskudne zalihe municije koju treba posebno proizvoditi. „Isporuka oružja Ukrajini ima smisla samo kada ima municije – to je svima bilo jasno od početka“, rekao je izvor iz industrije Rojtersu, govoreći pod uslovom anonimnosti, jer je tema osetljiva. Upitan da prokomentariše nedostatak municije, portparol ministarstva odbrane rekao je da vlada daje podršku tamo gde je to moguće. Berlin je 20. maja saopštio da je pronašao municiju i da će poslati tenkove. Na pitanje kako su pronašli dovoljno municije, iz ministarstva nisu odgovorili.
Nekoliko sati nakon što je Moskva 24. februara pokrenula, kako je nazvala, „specijalnu vojnu operaciju“, načelnik nemačke vojske rekao je za LinkedIn da mu je „dosta“ nemačkog zanemarivanja vojska – i da je vojska „manje-više praznih ruku“. "Da bi to ispravio, 27. februara, kancelar Olaf Šolc je pokrenuo svoju prekretnicu ili „zeitenvende“, obećavajući poseban odbrambeni fond od 100 milijardi evra. Ali umesto da spontano odgovore na invaziju na Ukrajinu, odbrambeni izvori su rekli Rojtersu da se plan zapravo oslanjao na predlog ministarstva odbrane sastavljen mesecima ranije za razgovore o formiranju njegove koalicije.
U dokumentu, koji je klasifikovan kao poverljiv i u koji je Rojters uvideo, kaže se da će vojsci, Bundesveru, biti potrebno oko 102 milijarde evra da garantuje finansiranje velikih odbrambenih projekata do 2030. godine, i predložen je poseban fond van uobičajenog budžeta.
Otkako je obećao tenkove leopard, Berlin je obećao Ukrajini više teškog naoružanja. Kod kuće, Nemačka ima za cilj da koristi poseban fond za povećanje potrošnje za odbranu tokom 4-5 godina, dovodeći ih do iznosa koji je jednak 2% ekonomske proizvodnje koju odredi NATO. Time bi Nemačka postala treći najveći vojni potrošač na svetu posle Sjedinjenih Država i Kine, prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI). Ali nemački parlament još nije usvojio poseban fond.
„Nemačka nikada više nije trebalo da postane vojna sila“, rekla je za Rojters Mari-Agnes Štrak-Cimerman, šef parlamentarnog odbora za odbranu. „Od nas se sada traži da pokažemo vojno vođstvo. Ovo je promena mentaliteta kojoj Nemci prvo moraju da se prilagode“, rekao je Štrak-Cimerman, čije su Slobodne demokrate (FDP) mlađi partneri u Šolcovoj tročlanoj koaliciji.
Posle dva svetska rata, Nemačka je izbegavala sukobe. Nakon pada Berlinskog zida, Nemci su se osećali „okruženi prijateljima“, rekao je ministar spoljnih poslova 1997. godine. Politički establišment se fokusirao na trgovinu i angažovanje, do tačke kada je zemlja počela da zavisi od Rusije za polovinu svojih snabdevanja prirodnim gasom.
Vojska se kod kuće bori sa birokratijom koja je toliko zamršena da još uvek čeka šlemove koje je tražila 2013. i tipove koje koriste američke snage od 1990-ih, rekla je Eva Hogl, parlamentarna komesarka nemačkog Bundestaga za oružane snage. „To znači da će (Nemačkoj) biti potrebno 10 godina da nabavi kacigu koja je dostupna na tržištu i koja se koristi u Sjedinjenim Državama“, rekla je ona. Vlada nije odgovorila odgovarao na zahteve da komentariše takva pitanja.
Nemačka vojska, Bundesver, nema nijednu borbeno spremnu brigadu – jedinicu od oko 5.000 vojnika – za odbranu nemačke teritorije. Najveća evropska ekonomija ima jednu desetinu od 3.500 velikih borbenih tenkova koliko je imala 1980-ih. Nemačke flote borbenih aviona i podmornica čine četvrtinu njihove hladnoratovske snage. U godinama kada Nemačka mora da obezbedi brigadu za snage NATO-a za brzo reagovanje – trupe prve u redu da odgovore na svaki ruski napad – vojnici moraju da pozajmljuju opremu od drugih jedinica.
Ubrzo nakon invazije na Ukrajinu, ministar odbrane admiral Karsten Stavicki pozvao je proizvođače oružja na sastanak VebEk-a 28. februara kako bi razgovarali o načinima povećanja vojne spremnosti Nemačke, navodi se u pismu koje je Rojters video. „On je kristalno jasno stavio do znanja da moramo da se pripremimo za povećanu proizvodnju u iščekivanju velikih količina i raznih porudžbina“, rekao je izvor iz industrije Rojtersu. To tek treba da se desi, rekli su Rojtersu dva izvora odbrane. „Još nemamo narudžbine“, rekao je drugi izvor iz industrije. Druge nacije su naručile nemačku odbrambenu industriju nekoliko dana nakon invazije, rekao je izvor, odbijajući da iznosi detalje. „U Nemačkoj rat nije imao uticaja na procedure nabavki za odbranu.
Ukrajinske diplomate koje pozivaju na nemačko oružje tvrde da dobijaju pomešane poruke. Kijev je tražio Geparde iz Nemačke na početku rata, ali je Berlin odbio, rekao je za ntv ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnik.
Međutim, SAD su 26. aprila ugostile više od 40 zemalja u vazduhoplovnoj bazi u nemačkom gradu Ramštajn, na razgovorima o isporuci naoružanja Kijevu. To je bio dan kada je nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht rekla da je Berlin dao odobrenje za izvoz geparda: „To je upravo ono što je Ukrajini potrebno u ovom trenutku da obezbedi svoj vazdušni prostor“, rekla je ona novinarima. Ta najava, rekao je ukrajinski ambasador Melnik 27. aprila, bila je „grom iz vedra neba“ jer je Berlin ranije tvrdio da nema dovoljno municije. Dva izvora iz odbrambene industrije izjavila su da su tek iz medijskih izveštaja saznali da je vlada odobrila slanje tenkova u Ukrajinu. Gepard, koji se na engleskom zove Čita, je stari sistem koji još uvek koristi samo nekoliko zemalja. Nemačka je svoje geparde prodala pre desetak godina, tako da nije bilo potrebe za skladištenjem municije. Tenkovi su sada u vlasništvu odbrambene kompanije koja ih je napravila, KMV. Portparol kompanije odbio je da komentariše priču.
Većina teškog naoružanja koje su zemlje NATO-a do sada poslale Ukrajini je oružje sovjetske proizvodnje koje je još uvek na zalihama u istočnoevropskim državama članicama NATO-a, ali su neki saveznici nedavno počeli da isporučuju zapadne haubice. Lambreht je 6. maja rekao da će Nemačka poslati i sedam samohodnih haubica u Ukrajinu. Pancerhaubice 2000 je jedno od najmoćnijih artiljerijskih oruđa u zalihama Bundesvera i može da pogodi ciljeve na udaljenosti od 40 km.
Oružje će doći iz zaliha Bundesvera i biće isporučeno u narednih nekoliko nedelja, rekao je Berlin. Obuka ukrajinskih vojnika počela je u Nemačkoj ranije ovog meseca i Nemačka će isporučiti početni paket municije, a dalje kupovine će se vršiti između Kijeva i industrije. Ali nove kupovine za Bundesver će potrajati, a članovi vladajuće koalicije već dovode u pitanje potrebu za posebnim fondom. Lideri Mladih zelenih i Šolc socijaldemokrata (SPD) žele više debate o tome čemu služi i posvećenost reformi sistema nabavki. „Nije mi jasno šta će tačno [fond] kupiti i moramo da reformišemo sistem nabavki koji brzo troši novac“, rekla je Džesika Rozental, članica parlamenta i šefica omladinske organizacije SPD-a. „Jasno je da moramo da povratimo vojna sredstva – ali isto moramo da uradimo i u drugim oblastima.
Kurir.rs/geopolitika.news
NE PROPUSTITE
