Indeks dolara, koji pokazuje kretanje vrednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, pao je prošloge sedmice 1,3 posto, na 101,65 bodova. Pritom je dolar prema evropskoj valuti oslabio 1,5 posto, pa je cena evra skočila na 1,0735 dolara.
Kurs dolara pao je i prema japanskoj valuti, za 0,6 posto, na 127,10 jena. Pre dve nedelje, dolarov indeks dostigao je 105,01 bod, najviši nivo od 2002. godine, ali je u međuvremenu potonuo više od 3 posto.
Kako se inflacija u SAD-u kreće na najvišim nivoima u proteklih 40 godina, iznad 8 posto, Fed je od marta već povećao kamate za 0,75 postotnih bodova.
A zapisnik sa nedavne sednice Feda, objavljen prošle sedmice, pokazao je da su čelnici američke centralne banke spremni za daljnje povećanje cene novca, da većina njih smatra da bi i na sednicama u junu i julu bilo prikladno povećati kamate za po 0,50 postotnih bodova i da je privreda dovoljno snažna da to izdrži, prenosi Hina.
Međutim, nakon naznaka da je u martu inflacija dosegnula vrhunac, s obzirom da je u aprilu blago popustila, na tržištu su prevladala očekivanja da će Fed u drugoj polovini godine usporiti tempo povećanja kamata, a možda čak i zaustaviti taj ciklus dok ne bude jasnije kako će se inflacija kretati ubuduće.
Zbog toga se sada na tržištu očekuje da bi se krajem godine ključne kamate mogle kretati u rasponu od 2,50 do 2,75 posto, dok se još nedavno očekivalo da će dosegnuti i 3 posto. Zbog toga je dolar oslabio. Tim pre što i mnoge druge centralne banke zaoštravaju monetarnu politiku zbog previsoke inflacije.
ECB najavljuje povećanje kamata
Uskoro bi moglo uslediti i povećanje kamata Evropske centralne banke (ECB), s obzirom da je inflacija u evrozoni dostigla rekordne nivoe.
Kraj ECB-ovog programa kupovine imovine može se očekivati na početku trećeg tromesečja, navela je predsednica ECB Kristin Lagard u svom blogu.
"To bi nam omogućilo podizanje stope na našem sastanku u julu. Na osnovu trenutnih izgleda, verovatno ćemo biti u poziciji da izađemo iz negativnih kamatnih stopa do kraja trećeg tromesečja", napisala je Lagard, dajući najjasniju naznaku da ECB ide prema prvom povećanju kamatnih stopa nakon niza godina.
Tako se na tržištima očekuje da bi do septembra kamate mogle biti povećane za 0,50 postotnih bodova.
Trenutno je ključna depozitna stopa centralne banke na minus 0,5 posto, dok je glavna stopa refinansiranja na nuli. Dalji porast stope zavisiće od inflacije, poručila je Lagard, upozoravajući da se "tempo i ukupni opseg prilagođavanja ne mogu odrediti unapred".
Zahvaljujući tim najavama, evropska valuta, koja je mesecima bila pod pritiskom zbog ruske invazije na Ukrajinu i zaostajanja ECB-a u zaoštravanju monetarne politike, prošloge sedmice je znatno ojačala.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
