Pacifička ostrvska država Niue saopštila je da će zaštititi 100% okeana u svojoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ), koja se prostire na 317.500 kvadratnih kilometara, otprilike područje Vijetnama.
Voda koja okružuje jedan od najvećih koralnih atola na svetu je jedino mesto gde se nalazi katuali - morska zmija koja živi u ostrvskom saću podvodnih pećina. Grbavi kitovi migriraju na Niue sa Antarktika da bi se porodili, delfini plivaju blizu obale, a Niue se može pohvaliti najvećom gustinom sivih grebenskih ajkula na svetu.
Ipak, grebeni ovog izolovanog ostrva u Tihom okeanu, 600 km od najbližeg suseda Tonge, su pod pretnjom. Ilegalni ribolov je ozbiljan problem u Tihom okeanu, a Niue takođe doživljava uticaj klimatske krize, sa toplijim temperaturama mora koje dovode do izbeljivanja korala i ekstremnih vremenskih uslova koji oštećuju životnu sredinu i infrastrukturu.
"Pesak iz nekih naših uvala je ispran zbog čestih porasta vodostaja i nemirnog mora, a naši korali se još uvek oporavljaju nakon što je ciklon Heta pogodio Niue 2004. godine“, rekao je premijer Niuea Dalton Tagelagi.
Niue, samoupravna država u slobodnoj asocijaciji sa Novim Zelandom, objavila je 2020. da će zaštititi 40% svog okeana. Ugledali su se na Kukova ostrva koja su se obavezalana 100% zaštitu.
Nova politika, koja je stupila na snagu u aprilu, dovela je do stvaranja višenamenskog morskog parka Niue Nukutuluea. Podeljen je na zone, uključujući netaknuti greben Beveridž, nenaseljeni atol udaljen 120 milja od ostrva gde je ribolov zabranjen i gde su dozvoljene samo naučne studije; zona od tri milje za tradicionalni kanu ribolov, sportski ribolov i ronjenje; opšta okeanska zona za strani komercijalni ribolov; i zonu očuvanja kroz koju plovila mogu da prođu, ali ne i da se zaustave.
Oni koji su uhvaćeni da krše zakone o morskom parku Niuea i nezakonito pecaju mogu da ostanu bez plovila i ulova, i dobiju kaznu do 500.000 novozelandskih dolara. Ako vlada smatra da prekršilac treba da se suoči sa strožim kaznama, može krivično da ga goni koristeći Zakon o pomorskim zonama iz 2013. ili Zakon o teritorijalnom moru i ekonomskim zonama iz 1996. godine.
"Možemo da donesemo mnogo veće kazne, u zavisnosti od prirode prekršaja“, rekao je Brendon Pasisi, direktor za poljoprivredu, šumarstvo i ribarstvo Niuea.
Ali nadzor nad novozaštićenim vodama biće ogroman izazov za malu naciju, rekla je Alana Matamaru Smit, morski biolog sa Kukovim ostrvima.
"Nadgledanje velike površine sa malo resursa za pacifičke nacije je definitivno problem. Nadamo se da će se vremenom tehnologija poboljšati, minimizirajući probleme oko ilegalnih aktivnosti“, rekla je ona.
Neki ljudi su skeptični u pogledu toga koliko se morskih rezervi može postići, posebno pred velikim pretnjama kao što su globalno zagrevanje, kiseli okeani i porast nivoa mora.
Uprkos obećanjima više od 50 zemalja da će zaštititi 30% svetskog okeana do 2030. godine, samo nešto više od 6% su morska zaštićena područja, a oko 2% se nalazi u visoko zaštićenim zonama. I, prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode, većina zemalja nema potrebne resurse za pravilno praćenje i zaštitu rezervata.
Tagelagi je svestan da je pretvaranje 100% okeana Niuea u zaštićeni rezervat ambiciozno, ali kaže da želi da podseti ljude da ne postoji druga opcija. "Mi činimo svoj deo da zaštitimo ono što možemo za našu buduću generaciju, baš kao što su naši preci činili za nas“, rekao je on.
"Okean je za nas sve. To je ono što nas definiše", rekao je Tagelagi. "Moramo da obezbedimo da naši grebeni i korali ostanu kako bismo obezbedili zdrav ekosistem i da nastavimo da stvaramo izvor hrane za naše ljude".
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
