Rusija, saznaje Vašington post, nije tražila oružje od Narodne Republike Kine.
Kineski izvor koji je to potvrdio listu odbio je da komentariše da li je Rusija zatražila neku drugu pomoć koja bi mogla da se iskoristiti u vojnim operacijama, uključujući tehnologiju ili bilo kakvu opremu.
To, prenosi Jutarnji list pisanje Vašington posta, je bilo jedno od važnih pitanja u odnosima Pekinga i Moskve u svetlu pozicioniranja najmnogoljudnije zemlje na svetu prema ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Slično je rekao i američki državni sekretar Entoni Blinken jada je izjavio da Sjedinjene Države nisu primetile nijedan "sistemski pokušaj" Kine da pomognu Rusiji kako u izbegavanju sankcija tako i u pružanju značajnije vojne pomoći.
NR Kina je nakon početka rata u Ukrajini zauzela stav da ne osuđuje Moskvu, ali se isto tako pridržava sankcija i to traži od državnih firmi iz straha da se ne nađu u situaciji da ne mogu da pristupi svetskom finansijskom sistemu, navodi američki list.
Manevarski prostor
Vašington post prenosi da je Moskva u najmanje dva navrata tražila od Pekinga nove oblike ekonomske podrške koji su se odnosili na "trgovinske obaveze" iz vremena pre 24. februara.
Kako navode izvori američkog dnevnog lista, radilo se o finansijskoj i tehnološkoj podršci, na šta NR Kina nije reagirala pozitivno.
"Kina je jasno iznela svoj stav o situaciji u Ukrajini i o nezakonitim sankcijama protiv Rusije", rekla je za Vašington post osoba u Pekingu upoznata s raspravama. "Razumemo nevolje (Moskve), ali ne možemo da zanemarimo vlastitu situaciju u ovom dijalogu. Kina će uvek delovati u najboljem interesu kineskog naroda", glasio je odgovor.
Izvori dnevnog lista navode da Peking nijeočekivao da će rat potrajati ovoliko što je, navodi VP, još jedna potvrda ranije teze da je kineski predsednik Si Đinping znao da će Rusija napasti Ukrajinu, ali je verovao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da će sve završiti brzo i u korist obe zemlje.
Zbog toga se sada u kineskom političkom vrhu pojavljuju kritike na račun Sija. Izvor iz Pekinga navodi da je Moskvi u više navrata sugerisano da bi prekid ratnih operacija pružio Kini više manevarskog prostora za zaobilaženje sankcija i jačanje poslovnih veza unutar Rusije nakon egzodusa stranih firmi-
"Kina pokušava javno da signalizira neutralnost i da ne bude finansijski ugrožena kad je reč o odnosima s Rusijom", rekao je neimenovani američki zvaničnik. "Mnogi od tih ciljeva su kontradiktorni. Teško ih je istovremeno ispuniti", zaključio je.
"Kina i Rusija već dugo održavaju normalnu saradnju u ekonomiji, trgovini i energetici. Problem nije u tome ko će pomoći Rusiji da zaobiđe sankcije, već u tome što je normalna ekonomska i trgovinska razmena između Rusije i Kine nepotrebno oštećena", rekao je Liju Pengju, portparol kineske ambasade u Vašingtonu.
Izbegavanje sankcija
Blinken je s tim u vezi rekao da Peking prati odlazak velikih kompanija iz Rusije i da su prinuđeni da i tu varijablu ukalkulišu u rizike odnosa.
Peking nastavlja da "sedi na dve stolice" istovremeno pokušavajući da izbegne proširenje sankcija na svoje ekonomske kapacitete i sačuva stratešku saradnju sa Rusijom.
Zbog toga, nisu prestali radovi na ruskim investicijama u Kini kao što je gasovod koji će godišnje isporučivati 18,9 milijardi kubnih metara gasa. Ali to Moskvi neće moći da nadoknadi očekivani gubitak evropskog tržišta jer samo Severnim tokom 1 godišnje prolazi 55 milijardi kubnih metara gasa.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
