Učesnici kampanja su rekli da su se brodarske kompanije sa sedištem u EU „narugale“ planovima za sankcije Rusiji i upozorili da će delimični embargo na naftu koji je najavljen ove nedelje malo nauditi Putinu ili skratiti rat.
Ova strašna procena došla je pošto je ekskluzivna nova analiza, koju je pregledao Independent, pokazala u kojoj meri su brodarske kompanije sa sedištem u Grčkoj, Kipru i Malti povećale svoj transport ruske nafte širom sveta poslednjih nedelja, koristeći prednosti velikih skokova u tarife za teret tankera.
Pošiljke su povećale prihod Rusije za milijarde dolara prihoda od nafte, obezbeđujući vitalna sredstva za rat, pokazuju brojke.
Dok su lideri EU ove nedelje konačno postigli dogovor o razvodnjenom embargu na rusku naftu, evropski tankeri natovareni ruskom naftom obavljali su sve unosniju trgovinu.
Analiza podataka o transportu Refinitive od strane antikorupcijske grupe Global Vitness pokazuje da su tri glavne evropske zemlje transporta - Grčka, Kipar i Malta - ubrzano povećavale količinu ruske nafte koju prevoze svakog meseca od početka rata.
U februaru, kada su Putinove trupe napale Ukrajinu, kompanije i brodovi povezani sa tri zemlje prebacili su 31 milion barela ruske nafte. U maju je ta cifra skočila na 58 miliona barela. Ukupno, brodovi povezani sa Grčkom, Maltom i Kiprom prevezli su 178 miliona barela, u vrednosti od 17,3 milijarde dolara (13,9 milijardi funti) po trenutnim cenama ruske nafte, od februara.
Na početku rata, brodovi povezani sa ovim zemljama prevozili su nešto više od trećine izvoza nafte iz ruskih luka. Do maja je ta cifra skočila na nešto više od polovine.
Anastasija Fedik, profesorka finansija na Haas poslovnoj školi na UC Berkliju, rekla je da su nalazi "veoma zabrinjavajući".
„EU ima uticaj na Rusiju zbog neelastičnog snabdevanja energijom: Rusiji je teško i skupo da preusmeri svoju energiju negde drugde. Dozvoljavanje brodovima pod zastavom EU da prevoze rusku naftu samo potkopava pregovaračku moć EU.
„Naftni embargo treba da bude embargo na naftu, a ovo nije embargo na naftu“, rekla je gospođa Fedik, koja je članica Međunarodne radne grupe za sankcije protiv Rusije i suorganizator inicijative Ekonomisti za Ukrajinu.
„Ovo je politika koja će delimično smanjiti isporuke nafte uz promovisanje nekih strukturnih promena u naftnoj logističkoj industriji“, rekla je ona.
Evropska komisija je konačno objavila planove u utorak da zabrani uvoz ruske sirove nafte u trgovinski blok, ali će se te mere postepeno uvoditi mesecima i značajno su oslabljene kao rezultat prepirki između zemalja članica EU.
Ruska nafta će nastaviti da teče u Evropu putem naftovoda kroz Mađarsku, a nakon lobiranja od strane brodarskih interesa u Grčkoj, Malti i na Kipru, brodovima i kompanijama registrovanim u EU biće dozvoljeno da nastave transport nafte iz ruskih luka u zemlje koje nisu članice EU.
To znači da kompanije iz EU mogu nastaviti da profitiraju od olakšavanja transfera ruske nafte u zemlje poput Indije i Kine, koje su se pokazale kao voljni kupci sirove nafte koju Evropa više ne želi.
Kina je sada vodeći uvoznik ruske nafte, povećavši kupovinu od početka rata.
Pošto su mnoge kompanije od tada izbegavale rusku sirovu naftu, manjina kompanija koje su spremne da nastave da je isporučuju mogu da naplaćuju naknade. Veliki tanker koji polazi iz Primorska mogao bi da prihoduje 32.500 dolara dnevno od petka, u poređenju sa manje od 10.000 dolara pre invazije, rekao je izvor iz brodarske industrije.
Eksperti i aktivisti upozorili su da će neuspeh evropskih lidera da zaustave brodove pod kontrolom EU koji prevoze ruski teret ostaviti rupu u delimičnom embargu.
Neuspeh u EU kaznio je i evropske potrošače, jer su tržišta nedeljama podigla cene nafte u očekivanju da će biti objavljen strogi embargo, rekla je gospođa Fedik.
„Obični građani u evropskim zemljama plaćaju više za rusku naftu, a da zapravo ne kažnjavaju Rusiju – u stvari, samo povećanje prihoda Rusije ide ka ratu, kao što se rusko Ministarstvo finansija otvoreno hvalilo“, rekla je ona. Isključivanje pomorskih sankcija je kontraproduktivno i treba ga hitno ponovo razmotriti, dodala je Fedik.
Dok su neke kompanije, kao što su Šel i BP, nastojale da se javno distanciraju od ruske naftne i gasne industrije, druge su se uključile da popune prazninu. Među njima su kompanije u vlasništvu nekih od najbogatijih oligarha u Grčkoj.
Nema nagoveštaja da je neko od kompanija ili njihovih vlasnika prekršio sankcije ili zakon. Ali postavljaju se pitanja o efikasnosti međunarodnih napora da se finansijski stisne Putinov režim i dovede do krvoprolića Ukrajina do kraja.
Bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis rekao je da vlasnici brodova u zemlji imaju interes da blokiraju svaki prekid prodaje ruske nafte.
Međutim, on je tvrdio da ova industrija doprinosi „gotovo ništa“ grčkoj ekonomiji, jer su njeni brodovi često registrovani u drugim zemljama, a profit se čuva van obale, van domašaja grčke vlade.
Luis Godard, viši savetnik za istraživanje podataka u Global Vitness-u, rekao je: „Od invazije na Ukrajinu, evropski tankeri nafte nisu samo nastavili svoju smrtonosnu trgovinu ruskom naftom: oni su je povećali.
„Brodovi povezani sa Grčkom, Kiprom i Maltom ismevaju napore EU da sankcioniše Putinovu ratnu mašinu, zadržavajući priliv novca u Rusiju dok oružane snage te zemlje nastavljaju da pumpaju Ukrajinu.
„Da bi zatvorila ovu zjapeću rupu, EU mora biti čvrsto protiv lobiranja svih država članica koje imaju interese u ruskoj trgovini naftom, i staviti ograničenja na transport u srce svog režima sankcija.
Benjamin L Šmit, naučni saradnik na Univerzitetu Harvard i viši saradnik u Centru za analizu evropske politike, rekao je da nesposobnost Evrope da u potpunosti zabrani rusku naftu znači da će „Moskva i dalje osećati nedovoljan pritisak da popusti u svojim tekućim zločinima protiv ukrajinskog suvereniteta“ .
Kako su cene nafte naglo porasle, Kremlj je zabeležio ogroman podsticaj u svojim finansijama, registrujući rekordni suficit na tekućem računu u aprilu.
Ruska vlada je na putu da ove godine dobije priliv gotovine bez presedana od 250 milijardi dolara, rekao je Klej Loveri, potpredsednik Instituta za međunarodne finansije.
„Ovaj masivni priliv čvrste valute znači da postoji velika likvidnost, a time i niske kamatne stope, koje ruske finansije održavaju stabilnijim čak i kada se njena ekonomija pogoršava“, rekao je on.
On je dodao da bi pomorski embargo mogao biti ključ za sprečavanje preusmeravanja izvoza nafte u zemlje poput Kine i Indije.
Kurir.rs/Independent
NE PROPUSTITE
